Važno je znati! Kad zatreba PROBIOTIK: Kako razlikovati lek od dijetetskog suplementa?

Koristimo ih uz terapiju antibioticima, za dijareju, nadutost, zatvor, osećaj nelagodnosti u stomaku ili tokom putovanja. U Srbiji postoji više od 190 proizvoda koji se prodaju kao probiotici, ali najveći broj njih u stvari predstavlja dodatke ishrani (dijetetske suplemente), koji su namenjeni da dopunjuju ishranu. Oni nemaju obavezu, niti tvrde da mogu da reše zdravstvene probleme, uz to ne zahtevaju složenu dokumentaciju koja dokazuje efikasnost proizvoda.

Za razliku od lekova, dodaci ishrani moraju da dokažu samo svoj sastav, na osnovu čega se proizvod i deklariše. Ovakav proizvod ne mora da ima lekovita svojstva, niti "obavezu" da leči simptome, dok je proizvođač odgovoran za kvalitet i bezbednost proizvoda i on sam bira koliko često radi kontrolu svojih proizvoda. Zahvaljujući ovakvoj praksi, među "probioticima" se sada mogu naći i mnogi proizvodi upitnog kvaliteta, koji ne moraju imati očekivani efekat na zdravlje korisnika.

Zašto je važno da je probiotik registrovan kao lek?

Važno je reći da status registrovanog leka, koji se izdaje bez lekarskog recepta, garantuje kvalitet proizvoda i zbog toga da bi proizvod dobio status leka neophodno je da ispunjava tri ključna uslova: da ima obimnu registracionu dokumentaciju kojom može da se utvrdi njegova delotvornost, propisani nivo kvaliteta kao i bezbednosni profil. Svaka proizvedena serija leka pre puštanja u prodaju podleže kontroli nadležnih institucija, što je u Srbiji Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Ova kontrola se radi sa ciljem da se od strane državnih institucija obezbedi maksimalni novi kvaliteta za lekove koji unapređuju zdravlje pacijenata.

U ovom trenutku u Srbiji postoji samo jedan probiotik koji sadrži probiotske bakterije, a ispunjava sve ove stroge uslove i kontrole i registrovan je kao lek u srpskoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).

Jedan od ključnih razloga zašto odabrati probiotik koji je lek je taj što se tokom roka trajanja probiotskog proizvoda broj bakterija u njegovom sastavu može smanjivati. U procesu registracije leka mora biti dokumentovana stabilnost leka do isteka njegovog roka trajanja. To znači da probiotski lek tokom celog roka trajanja, pa i na samom isteku, ima najmanje onaj broj bakterija koji je naveden u sastavu. Ta vrsta stabilnosti ne mora uvek biti dokazana za preparate koji nisu lekovi, već su dodaci ishrani. Koristeći ih, mi u stvari ne znamo da li smo i koliko probiotskih bakterija uneli u organizam, što je suštinski razlog zašto pijemo probiotik.

Foto: Promo

A šta je sa probioticima koji su dodaci ishrani – ko njih kontroliše?

Dodaci ishrani su u stvari hrana. Pošto se na tržištu nalaze u obliku kapsula, tableta, rastvora, često se misli da su to lekovi, ali oni to nisu. To su proizvodi namenjeni isključivo da dopunjuju ishranu i samim tim ne mogu da imaju lekovita svojstva. Regulativa za suplemente i lekove je potuno različita. Za dodatke ishrani postoji obavezan upis u bazu podataka Ministarstva zdravlja, i taj postupak je mnogo manje složen nego kada je u pitanju lek.

Šta je mikrobiota i čemu nam služe probiotici?

U našem telu nalazi se od 10-100 triliona mikroba koji čine zajednicu pod nazivom mikrobiota. Najveći deo mikrobiote nalazi se u gastrointestinalnom traktu (GIT), i sastoji se pretežno od bakterija, ali uključuju je i drugi organizmi virusi, arheje, gljivice. Mikrobiota u GIT-u se često tretira kao "zaboravljeni organ", s obzirom da funkcioniše kao samostalni organ.

Mikrobiota pomaže telu da svari hranu, proizvodi vitamine i preventivno deluje na imuni sistem. Kada je njen balans narušen, otvara se prostor za razvoj zdravstvenih problema – nervozna creva, alergije, gojaznost. Probiotici, tranzitni deo mikrobiote, su živi mikroorganizmi koji pomažu vraćanje balansa mikrobiote. Čak ¾ imuno sistema nalazi se u crevima. Zbog toga, kada creva dobro funkcionišu ujedno se jača imunitet, a time i otpornost na infekcije.

Kada treba koristiti probiotik?

Probiotik koji je lek se koristi kao preventivna i potporna terapija kod dijareje, gasova/nadutosti i ostalih digestivnih poremećaja, koji su uzrokovani:

virusnim i bakterijskim infekcijama digestivnog trakta kod odojčadi, dece i odraslih (npr. rotavirusne infekcije, putnička dijareja), terapijom antibioticima širokog spektra delovanja i hemioterapeuticima terapijom zračenjem abdominalnih i karličnih organa.

Takođe, svake godine u jesenjem i zimskom periodu veliki broj ljudi oboli od virusnih ili bakterijskih infekcija. Zato je izuzetno važno u prelaznim periodima brinuti o potpori imunog sistema i creva. Zbog toga se preporučuje korišćenje probiotika za prevenciju i potpornu terapiju kod dijareje i ostalih digestivnih poremećaja uzrokovanih virusnim i bakterijskim infekcijama.

Zdravim crevima do zdravog organizma!

(Telegraf.rs/PR)