Hronične bolesti prete da naruše zdravlje nacije: Lek je veoma jednostavan - ustani i pokreni se!

Svedoci smo da poslednjih decenija sve više ljudi pati od hroničnih nezaraznih bolesti, kao i metaboličkog sindroma. Uzrok svemu ovome je nedovoljno kretanja i fizičke aktivnosti, kao i nedakvetna ishrana.

Podsetimo, hronične nezarazne bolesti su dijabetes, insulinska rezistencija, povišen krvni pritisak, kao i razna kardiovaskularna oboljenja poput ateroskleroze i slično. Osim toga, metabolički sindrom je još veća opasnost za ljude. Metabolički sindrom je zapravo povišen nivo određanih zdravstvenih parametara koji ne ukazuje na bolest, ali upozorava da bolest može da se pojavi.

Opterećenje bolestima kardiovaskularnog sistema je u globalnom porastu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procjenjuje da oko 18 miliona ljudi umre svake godine usled posledica kardiovaskularnih bolesti (31% ukupno umrlih godišnje), mahom u nerazvijenim i u zemjama u razvoju (više od 75%). Za četiri od pet smrti usled KVB odgovorni su akutni infarkt miokarda (srčani udar) i cerebrovaskularni insult (moždani udar).

Jedini lek za prevenciju ovih stanja je upravo kretanje i adekvatna ishrana.

O temi važnosti fizičke aktivnosti i stanju zdravlja nacije govori i prof. dr Goran Prebeg, sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu.

- Podatak je da svaki drugi čovek u sebi nosi jedno hronično nezarazno oboljenje. Kad govorimo o tim oboljenjima, kao što su kardiovaskularni problemi, problemi respiratornog sistema, gojaznost, dijabetes, moramo reći da su glavni okidači hroničnih nezaraznih oboljenja, takozvani rizikofaktori koje je takođe prepoznala Svetska zdravstvena organizacija - kaže dr Prebeg i dodaje:

- Istovremeno, zdravstveno stanje dece nije nimalo sjajno, imamo svako četvrto dete gojazno, jako malo se bave fizičkim aktivnostima, čak i deca koja su u nekom procesu sporta i treniranja, a postoji podatak da oni ne rade časove fizičkog vaspitanja, gde se taj ceo sistem školstva baca na marginu kao nešto nebitno, prolazno, imam kada to da nadoknadim.

- A još što nas stari Grci, kao začetnici modernih olimpijskih igara, učili da će osoba vaspitana na najvišem intelektualnom nivou, bez fizičke aktivnosti, stvoriti nepotpunu ličnost. Podatak da svako četvrto dete  je gojazno, a svako šesto ima neki deformitet jeste poražavajuć, ulažu se napori da se to izmeni, da se pokrene deca na redovno vežbanje i fizičku aktivnost - ističe dr Prebeg.

Uticaj sporta na čoveka

Sport je postao velika industrija i danas je popularniji nego ikad, najviše zbog mogućnosti klađenja. Koliko otežava čoveku da se izbori, da ode na neku rekreaciju umesto da sedi u kladionici?

- Sport uz sve svoje pozitivne odlike koje ima, nažalost, živimo vreme kada je došlo do te zloupotrebe termina sport. Činjenica je da imamo jako veliki izbor kanala i sportskih emisija, ali za običnog čoveka problem leži opet u tome što sam ja samo posmatrač, gledalac, neko ko slobodno vreme troši gledajući nekog ko to radi bolje od mene, ali ja i dalje sedim.

- A sa druge strane, veliki napori se ulažu na državnom nivou, Olimpijski komitet, Fakultet kao što je moj, da ukažu na važnost toga da se i vrhunski sport gradi iz masovnosti, iz rekreacije, iz kvalitetne nastave fizičkog vaspitanja. Ako to zanemarimo, onda stojimo pred problemom gde ćemo prepoznati i naći mlade talente, oni se neće roditi i prepoznati već na vrhunskom nivou.

- Njih treba da stvori neko na mnogo nižem nivou pre ulaska u svet vrhunskog sporta - kaže Dr Prebeg.

Još jedna stvar je pojava e-sporta.

-  Sve ide u prilog vremenu u kome živimo. Digitalizacija, masovnost, mediji i vreme korone nas je naučilo da je mnogo važna ta online prisutnost. Da sam se ja negde registrovao, priključio i uključio. Da budem uključen u sve to što se događa. Sa druge strane imamo razvoj velikih sportova. Na granici smo toga da će igranje igrica da postane prepoznato kao sport do najvišeg nivoa. To jeste moje aktivno uključivanje u neki proces. Ali ja kao pojedinac, kao jedinka i dalje stojim pred problemom šta je s mojom količinom fizičke aktivnosti koju treba da uradim, obavim, potrošim da bih se rešio ovih problema koji me muče. To su hronične nezarazne bolesti. Retko koji sportista ima problem sa hipokinezijom ili student DIF-a. Ali ti građani predstavljaju jako mali broj ili mali procenat populacije svake zemlje, kako naše, tako i globalno Evropa i svet.

- I mi moramo tražiti modele kako da se svakom građaninu pojedincu ponudi adekvatan i pravi model za njegovo zadovoljenje potreba. Mi tu ne govorimo o postizanju maksimalnih rezultata, maksimalnog dostignuća, pobede na kraju krajeva, već govorimo isključivo o pomeranju donjih granica njihovih minimuma - objašnjava profesor Prebeg.

Fizička aktivnost i zdravlje

- Nadam se da ćemo ovom temom danas kojom ćemo pričati podići svest nacije, s obzirom da smo malo pre početka emisije pričali o tome koliko je zapravo važno da ljudi imaju svest o fizičkoj aktivnosti. To je aktuelna tema u krugovima u kojima se ja krećem, gde je problem postavljen na jednom jako visokom nivou. Mi imamo danas savremenog čoveka u savremenom društvu koji je okružen velikim brojem tehničkih inovacija, digitalizacija svugde oko nas, sve na dohvat ruke, sve na internetu, radna mesta su uglavnom sedentarna, znači ja za svoje radno vreme od osam ili više sati uglavnom provedem sedeći, gde je važno da budem prisutan online.

Svaki četvrti čovek je fizički neaktivan, a  tek nešto manje od 10 odsto ljudi vežba u Srbiji.

- Globalno, krovna organizacija koja nam upravo pruža takve informacije, podatke i trendove, jeste Svetska zdravstvena organizacija, prema kojoj već sa svakog četvrtog čoveka podatak je da svaki drugi u sebi nosi jedno hronično nezarazno oboljenje. Kad govorimo o tim oboljenjima, kao što su kardiovaskularni problemi, problemi respiratornog sistema, gojaznost, dijabetes, moramo reći da su glavni okidači hroničnih nezaraznih oboljenja, takozvani rizikofaktori koje je takođe prepoznala Svetska zdravstvena organizacija, a to su hipokinezija, odnosno nedovoljna količina kretanja na dnevnom nivou, i neizostavno prisustvo stresa koje danas imamo u izobilju u svakom trenutku i segmentu svog života.

- Kada pustimo da se razviju ova dva rizikofaktora, hipokinezija i stres, kaže se da je to odlično tlo za razvoj ovih hroničnih nezaraznih oboljenja koje mi nosimo u sebi i koje u velikoj meri narušavaju i smanjuju kvalitet našeg života.

Kako ljude pokrenuti da se bave fizičkom aktivnosti?

- Bićemo svedoci u sjedećih 5-10 godina šta će se uraditi sa stanjem naše nacije. Trebalo bi sad te neke promene, ono što se kaže da se spusti fizičko vaspitanje, odnosno čast fizičkog i na te manje razrede. Nadam se da će to uspeti i da ćemo moći da vidimo rezultate.

Kakve bi preporuke mogli da damo ljudima sada, vezano za fizičku aktivnost, za rekreaciju, da ne misle da moraju u teretanu da vežbaju, da ne moraju da idu u fitness centar, mogu da se bave i nekim drugim stvarima?

- Pa kada govorimo o nekim osnovnim preporukama koje je postavila još Svjetska zdravstvena organizacija, treba težiti da se dnevno napravi minimum 10-14.000 koraka, ili bilo kakvih kretanja. Danas imamo sve te pametne satove, telefone koji nam to čak i mere, i opominju nas bio si ili nisi dovoljno fizički aktivan. Upražnjavati fizičku aktivnost vežbanje minimum tri puta nedeljno, tri do pet bi bilo idealno.

- Za početak, bez ručnog nadzora i nekog ko brine i piše neki program vežbanja, upražnjavati što je moguće veći broj cikličnih aktivnosti. Hodanje, brzo hodanje, lagano trčanje, vožnja bicikla, roleri, plivanje, čak i učešće u nekim sportskim igrama, jer to će dati rezultat na početku za stvaranje samo zdravosposobnog čoveka koji se bori protiv hipokinezije i dobija jedan ventil za borbu protiv stresa. Ako želimo da govorimo o popravljanju motoričkih sposobnosti, u najširem smislu te riječi, onda je neophodan rad i konsultacija sa nekim stručnim licem. Ja mogu da pogledam preko televizije deset tutoriala kako se popravlja zub i kamenac, ali dalje sam ne mogu to da uradim u kućnim uslovima.

- Hajde da vratimo tu svest kod građana da je i za prostor vežbanja potrebno konsultovati neko stručno lice, jer jedan te isti program vežbanja ili aktivnost ne odgovara svima. Mora se uzeti u obzir ograničenja svake osobe, stepen razvoja hroničnih oboljenja, ako ih ima, karakteristike radnog mesta, dnevna dinamika, pa u skladu sa tim kriterijumima da imamo najbolju moguću preporuku, pre svega za zdrav i kvalitetan život. A postizanju rezultata, to je neka druga tema.

Od strane Olimpijskog komiteta, organizovan je i Be Active Day, koji se svake godine u celoj Srbiji krajem septembra održava u svim gradovima.

- To je jako lep projekat Olimpijskog komiteta i jako dobar primer prakse. Olimpijski komitet koji treba da brine samo o vrhunskom sportu, oni su globalno postali svesni da vrhunski sport dolazi iz masovnosti i iz populacije, pa oni svake poslednje nedelje septembra globalno u Evropi se realizuju Evropska nedelja sporta. To je neki tzv. Olimpijski karavan, oni idu po većim gradovima u Srbiji i na gradskim trgovima, školama, organizuju veliki broj radionica koji imaju za cilj samo prikazu - zaključuje prof. dr Goran Prebeg.

(Telegraf.rs)