Koji su tipični simptomi urinarnih infekcija i kako lečiti ove česte tegobe

Prof. dr Nada Dimković/ Foto: Privatna arhiva

O urinarnim infekcijama govorimo kada se u nekom delu mokraćnog sistema nađu bakterije u značajnom broju. S obzirom na spektar tih infekcija, najvažnije je kako ih klasifikovati, jer od toga zavise terapijski postupci. Infekcije mogu biti nekomplikovane kada se odnose na osobe koje imaju normalnu strukturu i fukciju bubrega i mokraćnih puteva i koje imaju očuvan imunski sistem. Komplikovane infekcije u svojoj pozadini imaju neko oboljenje ili stanje koje dovodi do infekcije ili joj doprinosi. Najčešće su to urološke bolesti ili anomalije (kamen, uvećana prostata, refluk mokraće, stenoze mokraćovoda, ciste). Po lokaciju, mogu biti locirane u donjem delu mokraćnih puteva (cistitis) ili gornjeg (pijelonefritis).

Koji su tipični simptomi urinarnih infekcija na koje bi trebalo obratiti pažnju?

Simptome urinarnih infekcija donjih mokraćnih puteva (cistitis) često nazivamo i dizuričnim tegobama: učestalo mokrenje, bol, osećaj pečenja pri mokrenju, osećaj nedovoljne ispražnjenosti bešike, pritisak i bol u donjem delu trbuha. Ako se infekcija odnosi na bubreg (akutni pijelonefritis), simptomima se pridružuje visoka temperatura i groznica, kao i bol u predelu zahvaćenog bubrega. Kod starih osoba, simptomi mogu biti atipični, pogotovu ako se radi o akutnom pijelonefritisu: povraćanje, poremećaj svesti. Ako je prisutan urinarni kateter, dizurične tegobe uglavnom izostaju.

Kako razlikovati vaginalnu od urinarne infekcije?

Opisane dizurične tegobe su dosta tipične za urinarnu infekciju. Međutim, ponekad je teško razlikovati da li se radi o urinarnoj ili vaginalnoj infekciji, što je posebno izraženo ako osoba ima infekcije koje se stalno ponavljaju. Stoga se savetuje da se uz urinokulturu kod njih obavezno uradi i vaginalni i cervikalni bris sa antibiogramom. Ako su brisevi pozitivni, onda se dve infekcije leče istovremeno, tako da se antibioticima dodaju i vaginalete napravljene prema antibiogramu.

Šta je "Honey moon cystitis"?

Kod osetljivih osoba, seksualni odnos jeste faktor rizika za unošenje infekcije u urinarni trakt zbog bliskosti analnog otvora (i crevnih bakterija u okolini). Učestali seksualni odnosi se odnose na ‘medeni mesec’, pa odatle i naziv. Stoga se kod osetljivih žena savetuje da uvek popiju čašu vode i da mokre posle seksualnog odnosa. Ako se infekcije i dalje javljaju često, savetuje se pola ili cela tableta antibiotika posle odnosa.

Da li se Ešerihija može preneti seksualnim putem na drugog partnera?

Iako prenošenje infekcije uzrokovane Ešerihijom na partnera nije često, bakterije se mogu preneti seksualnim činom. Naravno, postoje izazivači infekcije (Hlamidije, mikoplazme, ureaplazme) koje su seksualno prenosive bolesti kada oba partnera treba da se leče bez obzira na simptome.

Ko je u riziku od urinarnih infekcija i zašto?

Urinarne infekcije se češće javljaju kod žena svih starosnih grupa, a pogotovu od 18 do 39. godine. Takodje, u pre- i postmenopauznom periodu su češće infekcije zbog promena sluzokože urinarnog trakta koja gubi odbrambene sposobnosti i vitalnost koju joj omogućava estrogen. Trudnoća je dobro poznato stanje koje vodi češćim infekcijama. Kod muškaraca, urinarna infekcija je česta u kasnijoj životnoj dobi i uglavnom usled uvećane prostate. Prisustvo urinarnog katetera je veliki rizik za nastanak infekcije. Međutim, osobe sa kateterom imaju skoro uvek i asimptomatsku bakteriuriju (bakterije u mokraći, ali ne i simptome) što se ne može definisati kao urinarna infekcija u pravom smislu reči i ne treba je lečiti.

Zbog čega se kod nekih žena urinarne infekcije stalno ponavljaju?

Jako je važno isključiti druge, lečive uzroke koji vode infekcijama, tzv. komplikovane infekcije. Žene koje imaju ponavljane nekomplikovane infekcije su često neraspoložene, gube samopouzdanje misleći da nešto greše, gube i poverenje u svog lekara. Radna sposobnost im je smanjena i neretko imaju poremećen socijalni i porodični život. Kod njih se u najvećoj meri radi o genetski uslovljenoj sklonosti ka infekcijama. Takođe, njihova sluzokoža ima povećan broj specifičnih receptora za Ešerihiju koja se svojim trepljama lako ‘zakači’ za sluzokožu i dovodi do infekcije. To je objašnjenje zašto neke žene nikada nisu imale infekcije, a kod drugih se one stalno ponavljaju. U periodu menopauze, usled manjka estrogena, kod nekih žena mogu nastati učestale infekcije i zato im preporučujemo (ako nema kontraindikacija) primenu preparata vaginalnog estrogena uz saradnju sa ginekolozima.

Šta treba uraditi kada se javi bol, peckanje, učestalo mokrenje? Kada je potrebno obratiti se lekaru? Da li je opravdano samolečenje kod kuće i kada?

Započinjanje lečenja urinarne infekcije otpočinje odmah po pojavi simptoma. Simptomi se mogu javiti uveče, noću, vikendom, državnim praznikom kada je dostupnost lekara značajno manja. Ako se tegobe jave po prvi put ili se javljaju retko (na nekoliko godina), osoba može započeti lečenje samoinicijativno sa povećanim unosom tečnosti (biljni čajevi) i primenom biljnih preparata i lekova za ublažavanje bolova. Nakon toga svakako treba posetiti izabranog lekara koji će propisati odgovarajući terapiju.

Foto: Promo

Kako se potvrđuje urinarna infekcija?

Tipični siptomi su dovoljni za početak lečenja, sem ako osoba nije alergična na određenu vrstu antibiotika kada se mora sačekati urinokultura. U međuvremenu se savetuju opšte mere, unos tečnosti i biljni preparati. Kod osoba koje imaju učestale infekcije, kod starih osoba (pogotovu u domovima) i kod osoba sa urinarnim kateterom, poželjno je uzeti na pregled celokupni urin i urinokulturu pre lečenja i to zbog česte rezistencije bakterija na prethodno primenjene antibiotike i zbog mogućnosti infekcije sa više bakterijskih vrsta istovremeno. U najvećem procentu uzročnik nekomplikovanih infekcija je Ešerihija koli. Ona je inače stalno prisutna u digestivnom traktu te je uvek ‘tu negde u okolini’.

Kako se tretiraju urinarne infekcije? Koja je korist od biljnih preparata i kada se oni preporučuju?

Zlatni standard u lečenju urinarnih infekcija su antibiotici. Oni su nužni, ali imaju svoje posledice, i poznata su njihova neželjena dejstva. Zato je Svetska zdravstvena organizacija apelovala na oprez pri davanju antibiotika, a naše Ministarstvo zdravlja je izdalo vodič dobre kliničke prakse o racionalnoj upotrebi antibiotika. Poslednjih godina biljni preparati zauzimaju važno mesto u lečenju urinarnih infekcija. Njihovom primenom bilo u akutnim infekcijama ili u preventivne svrhe ostvaruju se pozitivni efekti na urinarne infekcije i na sprečavanje njihovog ponavljanja. Pritom, nemaju neželjena dejstva tokom dugotrajne primene i klinički su ispitani. Aktivni sastojci biljnog preparata kao što je Naturoplex® ublažavaju tegobe već na početku primene, ubrzavaju eliminaciju Ešerihije i pomažu da se infekcije ne ponavljaju, ili da se prorede. Preporučuje se samostalno, kod blažih formi infekcija, dok se čeka urinokultura, a kasnije i u kombinaciji sa antibioticima.

Savet osobama koje imaju urinarne infekcije koje se stalno ponavljaju

Kod ponavljanih infekcija se primenjuju opšte mere prevencije: dnevni unos oko dva litra tečnosti, redovno pražnjenje mokraćne bešike i stolice, rešavanje opstipacije (zatvora) i šuljeva, pažljiva higijena u toaletu (brisanje od napred prema nazad), komforan pamučni veš, preparati brusnice, a takođe se savetuje izbegavanje jako kisele i ljute hrane, izbegavanje spermicida, a po nekim podacima i izbegavanje stresa. Kada opšte mere nisu delotvorne, primenjuje se prologirana profilaksa antibioticima (svako veče u malim dozama). U obzir dolazi i heterovakcina ili autovakcina, a kod peri i postmenopauznih žena tu su i preparati vaginalnog estrogena.

Najčešće istine i zablude o urinarnim infekcijama

Najčešća zabluda je da svaki nalaz bakterija u mokraći treba lečiti. Terapije se ne primenjuje ukoliko osoba nema simptome infekcije (tzv. asimptomatska bakteriurija), sem kod trudnica kada je terapija indikovana i kod nekih uroloških operacija koje su praćene povredom sluznice (krvarenjem).

(Telegraf.rs/PR)