Doktor Karličić u Acibadem Bel Medic-u izveo retku interventnu proceduru stentovanja disajnih puteva

U medicini smo sve češće svedoci uvođenja novina u raznim modelima lečenja, pa je tako i u pulmologiji napravljen presedan.

Naime, u interventnoj pulmologiji uvedena je primena stentova zbog opstrukcije posledične maligne bolesti, što je relativno nova medicinska tehnologija. Interventni pulmolog i pneumoftiziolog doktor Vukoica Karličić približava nam ovu tehniku.

Preporučujemo

- Najčešći uzrok opstrukcije velikih disajnih puteva javlja se kod karcinoma pluća u inicijalnoj fazi ili tokom evolucije bolesti zbog slabog odgovora tumora na primenjene modalitete lečenja. U ovim stanjima dolazi do suženja na nivou dušnika i dušnica, uz smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve, što dovodi do gladi za vazduhom i životne ugroženosti. Ovo spada u urgentno stanje, gde je neophodna hitna intervencija u smislu dezoopstrukcije - objašnjava dr Karličić.

Prema rečima našeg sagovornika, tehnološko usavršavanje stentova i modela stentova postoji, pružajući veliki izbor i mogućnosti u interventnoj pulmologiji za rešavanje ovih teških stanja kod bolesnika. Početak upotrebe stentova u interventnoj pulmologiji datira iz osamdesetih godina prošlog veka i primenjuju se uglavnom u specijalizovanim pulmološkim centrima.

Foto: Belmedic/Zdenko Stromar

Kako je naš sagovornik rekao, on ima iskustva sa primenom stentova u pulmologiji oko dvadesetak godina i do sada je plasirao više od 150 stentova. U Acibadem Bel Medic bolnici je plasirao različite stentova kod četiri bolesnika. Nažalost, Fond nije prepoznao ovu metodu kao neophodnu, pa zato i ne postoji predstavništvo u našoj zemlji za stentove za disajne organe, ali zahvaljujući Biostent kompaniji i direktorki Tatjani Tomović, uspeo je da dobije nekoliko stentova.

Sama intervencija ne traje dugo.

- Intervencija plasiranja stenta prosečno traje oko 30 minuta, ukoliko se ne dogode moguće komplikacije, koje nisu retke i koje onda produžavaju intervenciju. Kod jednog bolesnika se može plasirati i više stentova u istom aktu ili u određenim intervalima, kada bolest napreduje i savlada elastične sile samog stenta. Kod jednog bolesnika sam ugradio pet stentova u periodu od dve godine, i za to vreme je imao pun komfor.

Doktor Karličić opisuje kako je izgledala jedna operacija i koje je simptomastke poteškoće imala pacijentkinja.

- Pacijentkinja kod koje je ugrađen Y stent zbog opstrukcije traheje i desnog glavnog bronha bila je teškog opšteg stanja s otežanim i jako čujnim disanjem. Bila je neophodna potporna terapija kiseonikom. Na osnovu skenera grudnog koša i bronhoskopije, indikuje se neophodnost stentovanja opstrukcije velikih disajnih puteva i planira se tip stenta koji je neophodan za rešenje opstrukcije. Idealno je za ove intervencije imati u sali paletu stentova, kako bi se mogao odabrati najbolji model za datu situaciju. Ona je odmah posle intervencije mogla lakše da diše. Na kontrolnoj bronhoskopiji stent je bio u idealnoj poziciji.

Postavlja se pitanje kako stručnjak može da proceni da je nekom pacijentu potrebno ugrađivanje stenta?

- Indikacije za stentovanje disajnih puteva su kod stanja tumora susednih regija koji rastom vrše pritisak na disajne puteve, smanjujući lumen disajnih puteva. To su tumori štitaste žlezde, jednjaka, limfomi i drugi. Indikacije za stent kada se procenjuje preživljavanje više od mesec dana ili kada se omogućuje lečenje nekim od modaliteta antitumorske terapije, a koje nije moguće primeniti pre rešavanja opstrukcije velikih disajnih puteva.

(Telegraf.rs/PR)