Rak dojke kod Azijatkinja i unos mlečnih proizvoda: Šta utiče na obolevanje, objašnjava specijalista

Rak dojke je vodeći uzrok smrti kod žena. Na pojavu raka dojke mogu uticati endogeni (genetsko nasleđe i mutacije) i egzogeni faktori (način života, faktori životne sredine i reproduktivni faktori).

Istraživanje Breast Cancer Now sugeriše da se skrining na rak dojke ređe odvija među južnim Azijatkinjama, što znači da im se često dijagnostikuje u kasnijoj fazi i imaju smanjenu stopu preživljavanja u odnosu na bele žene. Baš zbog toga se negde veruje da one ređe oboljevaju. Tačnije, ne podvrgavaju testiranjima dovoljno, pa otud nema ni dovoljno podataka.

Preporučujemo

Koliko je sve to tačno, pitali smo stručnjaka.  

- U zaključcima jednog od istraživanja koje sam čitala je navedeno da kod azijskih žena mesto rođenja ima značajnu ulogu za razvoj karcinoma dojke. Prema tom istraživanju rak dojke je razvilo 11 odsto azijskih, 12 odsto (crnih) i 13 odsto (belih) žena sa Zapada. Prema jednoj studiji povećan rizik za razvoj karcinoma dojke koji ima veze sa migracijama odnosi se samo na mlađe žene. Oni su dokazali da je veći rizik za obolevanje kod onih rođenih u inostranstvu, i to od četiri do sedam puta veći za rođene u SAD- u, u odnosu na žene rođene u Kini i Japanu. Međutim, utvrđeno je da se kod imigranata tokom nekoliko generacija stopa incidence izjednačila sa dominicitnim stanovništvom - počinje za Telegraf.rs pojašnjavanje sci.dr med. Radosava Račić Arsović. spec. opšte hirurgije i dodaje:

- S obzirom na podatke jedne od studija, gde je utvrđeno da Azijatkinje rođene na zapadu imaju za 60 odsto veći rizik obolevanja od raka dojke u odnosu na one rođene na Istoku, kao i da je za 30 odsto veći rizik kod onih koje žive u urbanim sredinama, može se zaključiti da uticaj sredine igra značajnu ulogu u razvoju ove bolesti kao i stil života.

Imigrantkinje i poražavajuća statistika

Međutim, u današnje vreme incidenca raka dojke je u porastu i kod azijskih žena. Amerikanke azijskog porekla koje su imigrirale u SAD imale su veći rizik od raka dojke nego žene azijskog porekla rođene u SAD-u.

- Studije u koje sam imala uvid, rađene na ovu temu, navode da je niža stopa obolevanja zabeležena kod Azijatkinja rođenih u SAD u odnosu na one koje su imigrirale tokom života i po ovim podacima žene koje su provele manje od 50 odsto života u SAD dva i po puta češće obolevaju od raka dojke. Takođe, jedna studija je pokazala da se kod Azijatkinja koje su živele više od 10 godina na Zapadu rizik za obolevanje od raka dojke povećao se za 80 odsto - priča doktorka Račić Arsović.

To bi se moglo objasniti promenom stila života, dostupnošću skrininga, jezičkom barijerom, izazovima u sistemu zdravstvene zaštite u smislu dostupnosti, kulture, socijalne i zdravstvene pismenosti. Takođe, imigracioni stres se povezuje sa većom incidencom razvoja raka dojke. Utvrđeno je da Azijatkinje češće obolevaju u mlađoj dobi (40-49 godina), dok se rutinska skrining mamografija u Americi preporučuje od 50. godine, što može biti još jedan od faktora koji utiču na otkrivanje bolesti u kasnijim stadijumima bolesti i lošije ishode.

Rasna pripadnost se ne može sa sigurnošću izdvojiti kao faktor rizika, tvrdi doktorka.

- Od pet do 10 odsto karcinoma dojke povezuje se sa nasleđem, a od toga 84 odsto ima veze sa mutacijom BRCA1 ili BRCA2 gena. Niža stopa testiranja među manjinskim populacijama, tj. genetsko savetovanje i ciljano lečenje prema nekim studijama je manje dostupno imigrantima. Prema podacima pojedinih istraživanja prevalenca BRCA1 i BRCA 2 mutacija među pacijentima sa rakom dojke azijskog, afričkog i američkog porekla je od jedan do čestiri odsto - daje nam doktorka uvid u detalje istraživanja.

Foto: Shutterstock

Povezanost unosa mlečnih proizvoda i raka dojke

Unos mlečnih proizvoda može sveukupno smanjiti rizik od raka dojke, ali različiti mlečni proizvodi imaju različite efekte na različite podtipove raka i status menopauze. Šta je to što u mleku pomaže/odmaže u ovom slučaju, pitali smo doktorku.

- Vršeno je dosta istraživanja vezanih za uticaj unosa mlečnih proizvoda na rizik obolevanja od karcinoma dojke. Istraživanja su oprečna, od onih gde se mlečni proizvodi preporučuju i vide kao zaštitni faktor do onih koji ih okrivljuju za povećan rizik od obolevanja. Odgovor se ne može generalizovati. Rak dojke se ne može razmatrati kao prost entitet. Ako se ograničimo na podvrste raka dojke koji su hormonski zavisni, onda možemo razmatrati uticaj mleka i mlečnih proizvoda na povećanje, odnosno smanjenje incidence u odnosu na uzrast i vezano za estrogen/progesteron zavisne tumore. U tom smislu možemo uzeti u obzir dva ključna hormona za rast kancerogenih ćelija, estrogen i IGF (insulinu sličan faktor rasta).

Hrana koja sadrži značajne količine estrogena prema podacima jesu meso, mleko i mlečni proizvodi. Njima se i tokom procesa proizvodnje dodaju razni aditivi, uključujući i hormone, čime im se značajno povecava koncentracija. Interesantna je činjenica da mleko steonih krava sadrži višestruko veće koncentracije hormona od normalnih.

- Prema jednom izveštaju u ruralnoj Kini, gde se mlečni proizvodi uopšte ne konzumiraju, incidenca obolevanja od estrogen zavisnih karcinoma dojke je nekoliko desetina puta manja od proseka.

Ako se sumira rezultat određenog broja istraživanja, preporučljivo bi bilo smanjiti unos mesa, mleka i mlečnih proizvoda kod žena sa estrogenskom dominacijom - kaže dr Radosava Račić Arsović.

Sa druge strane, pojedina istraživanja nalaze protektivno dejstvo pri unosu mlečnih proizvoda. Prema jednoj metaanalizi dokazan je protektivan efekat unosa mlečnih proizvoda za sve žene mlađe životne dobi, ali ne i za one u premenopauzi i postmenopauzi. Tu se prevashodno misli na to što je u mlečnim proizvodima visok sadržaj vitamina D, kalcijuma i CLA (konjugovane linolenske kiseline) koji mogu imati protektivne efekte u odnosu na masti.

- Prerađeni mlečni proizvodi se vezuju za potencijalnu kontaminaciju kancerogenim supstancama (pesticidi, metaboliti estrogena, faktor rasta sličan IGF-1) koji povećavaju rizik od pojave kancera dojke. Mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti su dovođeni u direktnu vezu sa razvojem raka dojke. Sa jedne strane se to objašnjava hormonski vođenom proliferacijom epitelnih ćelija dojke, a sa druge povećanjem rizika od razvoja DM tip II. Ukoliko se tome pridruži gojaznost, razvija se metabolički sindrom koji u koegzistenciji rezultiraju hiperinsulinemijom, povećanju nivoa faktora rasta sličnog insulinu (IGF), koji kroz različite mehanizme može povećati rizik od razvoja raka dojke.

Kada se sumira sve prethodno rečeno, jasno je da ne postoji decidna preporuka u vezi sa upotrebom mlečnih proizoda.

Preporuka za sve žene je da se pridržavaju zdravih stilova života, balansirane ishrana, fizičke aktivnosti, izbegavanja stresnih situacija, izbegavanja alkohola i duvanskih proizvoda, redovnih samopregledai i skrininga - poručuje naša sagovornica.

(Telegraf.rs)