Ako radite na nekom od ovih 5 poslova, u većem ste riziku obolevanja od demencije: Ovako "otupljujete" um

Prema najnovijoj studiji detaljno objavljenoj u naučnom časopisu The Lancet - ljudi koji rade fizički zahtevnije poslove imaju veću verovatnoću da obole od demencije.

- Naš rad naglašava ono što se zove paradoks fizičke aktivnosti - povezanost fizičke aktivnosti u slobodno vreme sa boljim kognitivnim ishodima i kako fizička aktivnost povezana sa radom može da dovede do lošijih kognitivnih ishoda - istakao je glavni autor studije Vegard Skirbek, profesor Zdravlja stanovništva i porodice na Univerzitetu Kolumbija.

Preporučujemo

Kako prenosi The Sun, on i njegov tim sproveli su studiju u saradnji sa Nacionalnim centrom za starenje i zdravlje u Norveškoj i Centrom za starenje "Butler Columbia", u kojoj su zaključili da je "dosledan rad u zanimanju sa srednjim ili visokim fizički zahtevnim poslovima povezan sa povećanim rizikom od kognitivnog oštećenja".

Foto: Shutterstock

Zahtevni poslovi su definisani kao oni koji "zahtevaju značajno korišćenje ruku i nogu i kretanje celog tela, kao što su penjanje, podizanje, balansiranje, hodanje, saginjanje i rukovanje materijalima". To su uglavnom zanimanja prodavaca u maloprodaji i drugim mestima, kao i medicinske sestre, farmeri i stočari. 

Istraživači su došli do ovog zaključka nakon analize podatke od 7.005 učesnika iz studije "HUNT4 70+" - jedne od najvećih svetskih studija o demenciji zasnovanih na populaciji ljudi od 33 do 65 godina. Od ukupnog broja ispitanika, 902 osobe su kasnije u životu dobile dijagnozu demencije, dok ih je čak 2.407 patilo od blažeg kognitivnog oštećenja (koje ne vodi nužno do demencije).

Istraživači su otkrili da ljudi na fizički zahtevnim poslovima imaju oko 15,5 odsto veće šanse da razviju demenciju u poređenju sa samo svega devet odsto onih koji se bave sa manje fizički zahtevnim poslovima.

Istraživači su zaključili da postoji nekoliko razloga za ovo otkriće.

U slučaju, recimo, medicinskih sestara navodi se da njihov posao često "karakteriše nedostatak autonomije, produženo stajanje, naporan rad, kruto radno vreme, stres, veći rizik od sagorevanja, a ponekad i nezgodni radni dani", navodi studija.

Takvi uslovi rada mogu da ugroze zdravlje mozga u starijem dobu, jer je povećana fizička aktivnost "povezana sa manjim volumenom hipokampusa i lošijim performansama pamćenja".

Istraživači su takođe napisali, da sa druge strane spektra poslova, manje fizički zahtevni poslovi smanjuju verovatnoću kognitivnog oštećenja, jer im je omogućeno više pauza, a samim tim i duže vreme oporavka.

Zanimljivo je da ista teorija ne važi za veće nivoe aktivnosti u slobodno vreme, koji su, obrnuto, povezani sa "manjim rizikom od kognitivnog oštećenja". Drugim rečima, studije nisu u potpunosti opovrgle krilaticu "u zdravom telu, zdrav duh".

Još jedna teorija za vezu između gubitka "mozga" i "fizikalaca", prema studiji, je da inženjering, rad u administraciji, podučavanje i druge "kognitivno stimulativne" profesije verovatno pomažu ljudima da održe visok nivo spoznaje kasnije u životu.

Studija iz 2016. godine je pokazala da sledeći poslovi pomažu u očuvanju zdravih funkcija mozga: menadžer, nastavnik, advokat, socijalni radnik, inženjer, fizičar, lekar, zubar i farmaceut.

(Telegraf.rs)