Šta je prokrastinacija? Koji su okidači i kako da prestanete da odlažete važne zadatke

Prokrastinacija, odnosno odugovlačenje ili "razvlačenje", stanje je svesti u kome čovek stalno odlaže da uradi neki zadatak, sve do poslednjeg trenutka ili isteka roka.

Zapravo, kako prenosi "Very Well Mind", to je "oblik neuspeha samoregulacije koji karakteriše iracionalno odlaganje zadataka uprkos potencijalno negativnim posledicama".

Preporučujemo

Bez obzira na to koliko ste dobro organizovani i posvećeni, velike su šanse da ste makar jednom uhvatili sebe kako bezočno trošite sate na trivijalne aktivnosti (gledanje televizije, ažuriranje statusa na "Fejsbuku"...) kada je to vreme trebalo da usmerite na posao ili neki školski projekat.

Foto: Shutterstock

Bilo da odlažete posao, izbegavate domaće zadatke ili ignorišete kućne poslove, prokrastinacija može da ima veliki uticaj na vašu karijeru, napredak i život.

Srećom, u većini slučajeva, odlaganje nije znak ozbiljnog mentalnog problema, već uobičajeno ponašanje pred kojim većina ljudi "popusti" u nekom trenutku.

Uzroci prokrastinacije

Prisetite se samo kada ste rekli da ćete kasnije da počistite stan, jer vam se ne mili da to uradite baš tad. Ljudi često pretpostavljaju da projekti  koji stoje pred njima neće trajati dugo, što ih dovodi do lažnog osećaja sigurnosti da "još imaju dovoljno vremena".

Najvećih faktor koji doprinosi prokrastinaciji je naše uverenje da moramo da budemo inspirisani ili motivisani da bismo poradili na nekom zadatku u određenom trenutku. Realnost je, sa druge strane takva, da, dok čekate pravo raspoloženje za obavljanje određenih zadataka (posebno onih nepoželjnih), verovatno ćete otkriti da pravo vreme jednostavno nikada ne dođe i da zadatak nikada nije završen.

To je veoma čest slučaj kod studenata i učenja.

Važan faktor koji doprinosi odlaganju rada na važnim zadacima je - nagrada. Uvek smo više motivisani trenutnim zadovoljstvom nego nećim što je na dužem štapu. Narodski rečeno, neposredna nagrada od ostanka u krevetu i gledanja televizije je privlačnija od dugoročne nagrade objavljivanja nekog poslovnog zadatka, za šta vam treba mnogo duže vremena i truda da se postigne.

Foto:Shutterstock

Prokrastinacija, očekivano, može da bude i posledica depresije, i osećaj beznađa, bespomoćnosti i nedostatka energije koji je prate. Ljudi sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OCD) i mnogi odrasli sa poremećajem pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) se bore se sa odugovlačenjem, ometeni spoljnim stimulansima  i unutrašnjim mislima, koje ih sprečavaju da započnu zadatak.

Uprkos tome, samo odugovlačenje nije mentalna bolest, ali  u nekim slučajevima, može biti simptomatično za osnovno mentalno zdravlje.

Vrste "odlagača"

Postoje pasivni i aktivne odlagači. Pasivni odlažu zadatak jer imaju problema u donošenju odluka i postupanju po njima, dok aktivni namerno odlažu zadatak jer se tokom rada pod pritiskom "osećaju moćno i motivisano".

Drugi definišu tipove odugovlačenja na osnovu različitih stilova ponašanja, kao što su "perfekcionisti" koji odlažu zadatak iz straha da neće moći savršeno da ga dovrše. Tu su i sanjari koji nisu dobri u obraćanju pažnje na detalje, te "prkosnici" koji ne veruju da neko treba da im diktira svoj raspored. Postoje i oni "zabrinuti" koji odlaže zadatke iz straha od promene. "Kreator krize" odlaže zadatak jer voli da radi pod pritiskom, dok "preterivači" vole da preuzimaju previše posla i da se muče sa pronalaženjem vremena za početak i završetak zadatka.

Foto: Shutterstock

Nažalost, prokrastinacija može da ima ozbiljan uticaj na brojne oblasti čovekovog života, uključujući njegovo mentalno zdravlje i socijalno, profesionalno i finansijsko blagostanje.

Kako se boriti sa prokrastinacijom

Ako se pitate kako da prestanete sa odugovlačenjem, srećom postoji niz stvari koje možete da uradite.

Pre svega, napravite listu obaveza i postavite datume pored svake stavke. Takođe, preduzmite "bebi korake" - rasparčajte sve stavke na vašoj listi obaveza na manje korake koji možete da napravite da vam zadaci pred vama ne deluju neizvodiljivo.

Veoma je važno da na vreme prepoznajte znakove upozorenja da ste "odlagač". Obratite pažnju na sve misli o odlaganju i dajte sve od sebe da se oduprete tom nagonu. Ako počnete da razmišljate o odlaganju, naterajte sebe da provedete nekoliko minuta radeći na svom zadatku.

Takođe, veoma je važno da uklonite sve distrakcije i stvari koje vam odvlačne pažnju. I za kraj, potapšite se po ramenu kada završite neku st var na vreme i uklonite je sa liste svojih obaveza. Čestitajte sebi i nagradite se.

(Telegraf.rs)