Kako zagađen vazduh šteti vašem telu od glave do pete: 10 saveta kako da se zaštitite

Kada razmišljate o uticaju zagađenja vazduha na vaše telo, prva stvar koja vam verovatno pada na pamet su različite bolesti pluća.

Međutim, dokazi, koji brzo rastu, sugerišu da prljav vazduh može da nanese štetu celom telu.

Preporučujemo

U stvari, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da skoro sedam miliona ljudi prerano umre svake godine od niza stanja izazvanih lošim vazduhom.

Prošle nedelje je objavljena globalna studija u časopisu "Lancet Planetary Health" koja je analizirala podatke za dve decenije iz čak 100 zemalja, koja je pokazala vezu između rastućeg zagađenja vazduha i povećane rezistencije na antibiotike.

Foto: Tanjug/AP

Prekomerna upotreba antibiotika već je dovela do toga da su lekovi postali manje efikasni i da su se pojavile otporne „superbakterije“, zbog čega su ljudi ranjiviji pred infekcijama koje „mogu da budu ozbiljne i izazov za lečenje“.

Sitne čestice zagađenog vazduha zvane PM2,5 mogle bi da nose bakterije koje su otporne na antibiotike, koje ljudi zatim udišu. Kako upozorava profesor za zdravlje i politiku zajednice na Imperijal koledžu u Londonu, profesor Frenk Keli, ove ultrafine čestice uzrokuju oštećenja u „skoro svakom organu u telu“:

- Kada ove čestice stignu do pluća, prodiru u krvotok i transportuju se u druge delove tela i izazivaju pustoš u njima - izjavio je za "The Sun".

Ovo su najugroženiji organi.

Srce

Najčešći razlog zbog kojeg ljudi umiru od zagađenja vazduha su bolesti srca. Britanska fondacija za srce procenjuje da je do 11.000 smrtnih slučajeva od srčanih i cirkulatornih bolesti svake godine u Velikoj Britaniji zbog uticaja čestica PM2,5.

- Ove sitne čestice putuju krvotokom i sprečavaju opuštanje i stezanje krvnih sudova, što povećava rizik od ugrušaka, moždanog udara i srčanog udara - ističe profesor Dejvid Njubi, kardiolog sa Univerziteta u Edinburgu.

Studija američkog "Pen Stejt" koledža za medicinu pokazala je da zagađenje vazduha povećava rizik od srčanih aritmija (nenormalan srčani ritam), čak i kod zdravih tinejdžera. Profesor Njubi naglašava da su niži odrasli ljudi, a posebno deca, više izloženi riziku.

- Ne samo da su bliže izduvnim gasovima automobila, već je i njihova relativna doza zagađenja vazduha veća zbog njihove visine, tako da su na kraju izloženiji od odraslih - upozozrava profesor.

Pankreas 

Smatra se da je PM2,5 odgovoran za skoro 15.000 novih slučajeva dijabetesa tipa 2 u Velikoj Britaniji svake godine, pokazala je studija objavljena u časopisu The Lancet Planetari Health.

Foto: Shutterstock

Profesor Dejvid Strejn, stručnjak za kardiometaboličko zdravlje na Univerzitetu u Ekseteru, kaže da zagađenje vazduha može da izazove dijabetes izazivanjem štetne upale u telu.

- Vaš imunitet pokušava da obriše sitne čestice koje nađe u krvotoku kao što bi to uradio sa virusom - ističe profesor Strejn i dodaje: - Problem je u tome što se čestice zagađenja vazduha ne razgrađuju na način na koji to rade bakterije i virusi. Umesto toga, inflamatorno zagađenje vazduha ostaje u krvnim sudovima što ih čini užim. To znači da krv ne može pravilno da transportuje insulin po telu, tako da telo proizvodi više insulina što dovodi do dijabetesa.

Materica 

Jedan od najzabrinjavajućih uticaja prljavog vazduha je njegov potencijalni uticaj na nerođenu decu. Studija Kraljičinog univerziteta u Londonu otkrila je zagađivače u placentama - organu koji je odgovoran za isporuku hranljivih materija fetusu.

Endrju Šenan, profesor akušerstva na ovom koledžu, kaže da čestice „razboljevaju placentu“ što može da dovede do toga da se beba ne hrani dobro i da bude manja. Zagađenje vazduha je ranije bilo povezano sa povećanim brojem pobačaja, prevremenim porođajima i malom porođajnom težinom.

- Iako je beba možda manja, ali naizgled u redu, znamo da postoji veza između rasta i drugih faktora blagostanja, kao što su inteligencija i zdravlje u kasnijem životu - primećuje profesro Šenan.

Mozak

Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu otkrili su da zagađenje vazduha značajno povećava i rizik od demencije. Čvrste čestice PM2,5 decenijama ubrzavaju pojavu ovog iscrpljujućeg stanja.

PM2,5 suu suviše male čestice, da bi ih oko videlo ili da bi nos mogao da ih filtrira, a mogu da potiče od saobraćajnih emisija, gasnih peći i buđi. Kao takve, one oštećuju mozak, ali stručnjaci još nisu sigurni kako.

- Jedna teorija iza ove veze je da fine čestice izazivaju nakupljanje abnormalnih proteina u mozgu - objašnjava dr Gil Livingston, psihijatar na Univerzitetskom koledžu u Londonu i dodaje: - Ove naslage mogu da ubiju ćelije, što otežava pravilan rad mozga, povećava rizik od demencije i drugih kognitivnih problema.

Foto:Shutterstock

Francuska studija, objavljena u žurnalu "Alchajemer i demencija", otkrila je da je smanjenje izloženosti zagađenju vazduha dovelo do 15 odsto manje slučajeva demencije među testiranom populacijom.

Pluća

Izloženost zagađenju vazduha u ranom životu može da utiče na normalan razvoj pluća.

- Deca izložena visokim nivoima zagađenja imaće slabija pluća, što ih ostavlja podložnim infekcijama kao što su upale pluća, stanjima kao što su astma, a kasnije u životu, hronična opstruktivna bolest pluća - podvlači profesor Stiven Holgejt, stručnjak za respiratorne bolesti na Univerzitetu u Sautemptonu.

Kao primer navodi da je 2013. godini, devetogodišnjakinja preminula od oblika astme, izazvane i pogoršane izloženošću zagađenju vazduha. Njena majka je povodom tog slučaja rekla:

- Kao da se polako trovala i gušila vazduhom koji je udisala. Njeni napadi su bili toliko loši da bi vrištala za mnom: "Mama, mislim da ću umreti". Nijedna porodica – a posebno nijedno dete – ne bi trebalo da prođe kroz ono kroz šta smo mi prošli.

Profesor Čarls Svanton iz britanskog Centra za istraživanje raka ističe da je rizik od raka pluća od zagađenja vazduha možda manji od rizika od pušenja, ali da je širom sveta sve više ljudi izloženo zagađenju vazduha koje je potpuno van njihove kontrole.

Zaštitite sebe 

Postoje koraci koje pojedinac možete da preduzme kako bi zaštitio sebe od zagađenja i iznutra i spolja.

Napolju:

• Pratite nivoe zagađenja i zatvorite prozore ako je nivo visok.
• Uzimajte sve lekove kako vam je propisano.
• Kada vežbate, idite rutama i izaberite područja koja su slobodna od zagađenja.
• Hodajte najdaljom stranom trotoara tako da budete što dalje od saobraćaja. Pobrinite se da i vaša deca rade isto.
• Ako idete pešice ili biciklom na posao, idite malo ranije ili kasnije kako biste izbegli špic.
• Držite prozore automobila zatvorenim tokom vožnje. 

Unutra:

• Ne pušite u zatvorenom prostoru.
• Održavajte svoj dom toplim i dobro provetrenim.
• Koristite proizvode pogodne za alergije ili bez hemikalija.
• Otkrijte i sanirajte problem sa buđi na vreme. 

(Telegraf.rs)