Zdravlje srca tokom leta: Saveti i preporuke za pacijente

Na toploti krvni sudovi se šire, naročito periferni, i na taj način pokušavaju da oslobode višak toplote. Zbog toga dolazi i do pada krvnog pritiska, a da bi se on održao stabilnim, srce jače i brže pumpa, krv se preraspodeljuje i dotok krvi i kiseonika u druge organe se smanjuje (mozak, bubrezi, creva).

Isto tako, jedan od mehanizama termoregulacije je znojenje, kojim telo pokušava da održi temperaturu tela optimalnom, ali se putem znojenja gube voda i elektroliti, pa je potrebna njihova adekvatna nadoknada. U suprotnom, i na taj način može doći do neželjenog pada pritiska. Pacijenti mogu osetiti slabost, malaksalost, mučninu, vrtoglavicu, pa čak doživeti kolaps koji nekada izgleda dramatično i može izazvati strah i paniku. Isto tako, dehidratacija može izazvati povećanu gustinu krvi i dovesti do pojave ugrušaka koji opet mogu dovesti do ozbiljnih posledica, kao što je moždani udar. Sa druge strane, poremećaj elektrolita može dovesti do aritmija.

Kako se ishrana može prilagoditi da bi se smanjio rizik od srčanih problema kod hroničnih i kod gojaznih pacijenata tokom leta?

Jednom rečju, mediteranska ishrana. Umeren unos lakih obroka koji su manje obilni i sadrže više povrća i ribe, a manje industrijski prerađene hrane, mesa koje je prženo i začinjeno, masne hrane uopšte (jer ona oslobađa energiju koja se pretvara u toplotu). Više voća koje nije previše slatko i adekvatan unos tečnosti, pre svega vode, prirodnih sokova, supa, potaža, a izbegavanje gaziranih i alkoholnih pića. Može se piti 2-3 kafe u toku dana, s tim da se treba imati na umu da su kofein kao i alkohol diuretici, a diuretici su lekovi koje koristimo u snižavanju krvnog pritiska (jedna od zabluda pacijenata je da će krvni pritisak 'podići' ako popiju kafu). Opasnost postoji i kod osoba koje konzumiraju nedozvoljene stimulanse jer se izlažu većem riziku od toplotnog udara, zato što te supstance veštački povećavaju aktivnost mišića i smanjuju prirodnu sposobnost tela da reguliše temperaturu. Ono što se vrlo često zaboravlja i zanemaruje, a ustvari je jako bitno, je redovan san, optimalno 8 sati na dan.

dr Sanvila Stankov spec.interne medicine, subspecijalista kardiolog/ Foto: Zdenko Stromar

Saveti i preporuke u vezi sa izlascima iz kuće tokom leta i kako se može smanjiti rizik od srčanih problema

Kod nekih hroničnih bolesnika je tokom leta potrebno prilagođavanje redovne doze lekova protiv visokog krvnog pritiska. Pacijentima se savetuje da češće kontrolišu krvni pritisak sa početkom toplijih dana i u slučaju da je on niži od vrednosti koje su poželjne, smanje doze lekova u letnjem periodu. Ovo su individualne preporuke i ne važe za sve pacijente. Šetnje i lakšu fizičku aktivnost svakako preporučujemo. U letnjem periodu voditi računa da, u slučaju da su na otvorenom, ne budu u periodu od 11-17h da ne bi došlo do pregrevanja tela. Potrebna je adekvatna lagana odeća uz zaštitu od sunca (šešir, zaštitna krema). Isto tako, voditi računa da temperatura u klimatizovanim prostorijama ne smanjujemo previše, optimalno bi bilo 8°C manje od spoljne temperature, da kažemo na primer 25°C. Prilikom boravka na moru izbegavati nagle skokove u vodu bez prethodnog postepenog rashlađivanja tela, da bi izbegli pojavu spazma najpre koronarnih arterija, koji može biti i fatalan.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Acibadem Bel Medic (@acibadembelmedic)

(Telegraf.rs/PR)