5 zdravstvenih prednosti bujona od kostiju

Bujon od kostiju, koji se obično pravi od kostiju govedine, junetine ili piletine, često preporučuju dijetetičari i neki zdravstveni radnici zbog koristi za zdravlje creva, iako nedostaju istraživanja u vezi sa ovom tvrdnjom. Ipak, ovaj drevni napitak može ponuditi neke zdravstvene prednosti.

Neke vrste koštanog bujona obezbeđuju više od devet grama proteina po svakoj porciji od 200 grama, kao i nekoliko elektrolita i niz esencijalnih vitamina i minerala, prema američkom Ministarstvu poljoprivrede (USDA).

Preporučujemo

Od potencijalnog smanjenja upale do povećanja unosa proteina, bujon od kostiju sadrži hranljive materije koje mogu da budu od koristi za zdravlje.

Krčkanje životinjskih kostiju duže od 12 sati pomaže u ekstrakciji kolagena - vrste proteina koji sadrži specifične aminokiseline kao što su arginin, glutamat, hidroksilizin, hidroksiprolin, prolin i glicin - iz kostiju.

Bujon se može napraviti od različitih vrsta kostiju, kao što su pileće, goveđe, svinjske ili riblje kosti. Takođe možete pronaći biljne opcije za čorbe od kostiju napravljene od raznih pečuraka, morskih algi i povrća, ali one nemaju isti nutritivni sadržaj kao čorbe od životinjskih kostiju, piše "Forbes".

1. U borbi protiv starenja

Koštani bujon je povezan sa kolagenom, strukturnim proteinom koji se nalazi u koži, hrskavici i kostima. Kada se prokuva, kolagen u vezivnom tkivu se razlaže na želatin i razne druge aminokiseline koje unapređuju zdravlje, kao što su glicin i glutamin.

Pokazalo se da konzumiranje 300 ml bujona od kostiju povećava nivoe u plazmi prekursora aminokiselina glicina i prolina, koji su potrebni za formiranje kolagena.

U kliničkim ispitivanjima, kolagen, uzet kao dodatak, bio je u stanju da poboljša hidrataciju, elastičnost i izgled bora na ljudskoj koži. Kolagen je takođe povećao mineralnu gustinu kostiju kod žena u postmenopauzi, a u kombinaciji sa treningom otpora poboljšao je čistu mišićnu masu i povećao gubitak masti. Slični nalazi ukazuju na poboljšanje sastava tela starijih muškaraca.

2. Dobar je za varenje i zdravlje creva

Želatin je najzastupljeniji protein u bujonu od kostiju. Kada se nađe u digestivnom traktu, želatin se vezuje za vodu kako bi podržao zdravo kretanje hrane kroz creva.

Studije na životinjama sugerišu da želatin, zajedno sa drugim aminokiselinama koje se nalaze u bujonu od kostiju, može imati terapeutski potencijal kod inflamatornih bolesti creva, iako je potrebno više istraživanja da bi se procenila relevantnost za ljude.

3. Dobar je za imunitet

Ne samo da je tanko crevo primarno mesto za apsorpciju hranljivih materija, već je i prva linija odbrane našeg imunog sistema. Ako se barijera creva ošteti ili propušta, to može poremetiti imunološku funkciju. Aminokiseline koje se nalaze u bujonu od kostiju mogu delovati zaštitno.

Nedavna studija je zaključila da je intravenska suplementacija aminokiseline glutamina bila u stanju da podrži funkciju crevne barijere kod kritično bolesnih pacijenata. Slično tome, suplementacija glicinom je bila u stanju da poveća imunitet creva i mikrobnu raznolikost kod miševa.

4. Dobar je za zglobove

Studije sugerišu da je kolagen dobijen iz pileće hrskavice efikasan u poboljšanju bola, ukočenosti i funkcije zglobova kod pacijenata sa osteoartritisom.

Želatin takođe može da bude od koristi za prevenciju povreda i popravku tkiva. Studija iz 2017. otkrila je da suplementacija želatinom uz vitamin C poboljšava sintezu kolagena nakon vežbanja i može da popravi tetive.

5. Za bolji san

Aminokiselina glicin, prisutna u bujonu, ima višestruke funkcije u telu, uključujući podržavanje zdravih obrazaca spavanja. Istraživanja pokazuju da se glicin u ishrani pokazao efikasnim u poboljšanju kvaliteta sna pacijenata sa nesanicom. Smatra se da glicin ispoljava svoj efekat tako što reguliše naš unutrašnji telesni sat i snižava telesnu temperaturu kako bi nas pripremio za san.

Treba napomenuti da do danas postoji malo dokaza o specifičnoj upotrebi koštanog bujona, pri čemu su mnogi od ovih nalaza zasnovani na dodatnim studijama ili studijama na životinjama, piše "bbcgoodfood".

(Telegraf.rs)