7 mitova o holesterolu: Da li loše vreme utiče na njegov rast?

Možda se ne sećate svake laboratorijske vrednosti iz vašeg poslednje laboratorijske pretrage, ali se najverovatnije sećate jedne - vašeg nivoa holesterola.

Ako je viši od idealnog, znajte da po tom pitanju niste usamljeni. Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, kao prenosi Time, između 2015. i 2018. godine skoro 12 odsto odraslih u SAD starosti od 20 i više godina imalo je visok ukupni holesterol.

Preporučujemo

Zašto lekari toliko brinu o holesterolu? Prvo, holesterol "predviđa rizik“ od srčanog udara, moždanog udara ili rane smrti. I, što je najvažnije, brojne studije su pokazale da kad snižavate holesterol, smanjujete rizik od kardiovaskularnih problema. Međutim, uz znanje o holesterolu ide i niz zabluda, koje je potrebno objasniti.

Foto: Shutterstock

Ovo su neki od najčešćih mitova vezanih za uticaj holesterola na naš organizam.

1. Holesterol je uvek štetan

Holesterol, koji se često opisuje kao masnoća, voštana supstanca, neophodan je za ljudsko telo, uključujući i ključnu ulogu tokom razvoja fetusa. Deo je ćelijskih membrana i podstiče proizvodnju ključnih hormona.

Ali, isto tako, previše holesterola može da izazove probleme, odnosno doprinosi začepljenju arterija i povećavanju rizika od srčanih problema. Kad lekari i istraživači govore o štetnosti holesterola, obično misle posebno na lipoproteine niske gustine.

LDL prenosi holesterol po telu, deponujući ga u krvnim sudovima, dok je njegov "manji rođak", lipoprotein visoke gustine HDL, dugo smatran "dobrim" holesterolom koji obično prenosi holesterol iz drugih delova tela u jetru. Pošto su LDL i HDL različiti, lekari se ne fokusiraju na ukupnu količinu holesterola, već traže od ljudi da teže nižim nivoima LDL i višim nivoima HDL.

2. "Dobar" holesterol uvek štiti

Ispitivanja, međutim, nisu ukazala da se srčane bolesti srazmerno smanjuju ukoliko su nivoi HDL-a veći. Kardiolog Natali Pamir objavila je studiju koja je deceniju pratila skoro 24.000 odraslih osoba bez srčanih oboljenja, kako bi izmerila biomarkere i pratila srčane udare i smrtne slučajeve povezane sa infarktom. I niski i visoki nivoi HDL-a su imali uticaj.

Jedno od objašnjenja je da kvalitet funkcionisanja HDL-a može biti važniji od same količine. Postoje dokazi da visoki nivoi mogu da ukazuju na upalu, kao i da prekomerna upotreba alkohola ili metabolički poremećaji dovode do viših nivoa HDL-a, ali ne i do boljeg zdravlja.

Za sada ne postoji test za kvalitet HDL-a. Dok se ne dobiju precizniji odgovori, važno je da ljudi sa visokim nivoom HDL-a ne pretpostave da ih ovaj holesterol štititi od srčanih problema.

Foto: Shutterstock

3. Ne morate da kontrolišete holesterol ako ste mladi

Preporuka je da sve odrasle osobe starije od 20 godina proveravaju nivo holesterola svake četiri do šest godina. Skrining će verovatno biti češći ukoliko imate porodičnu istoriju ili ličnu istoriju srčanih bolesti.

Američka akademija za pedijatriju čak preporučuje da se sva deca testiraju na visok holesterol između devet i 11 godina - ako imaju faktore rizika kao što je porodična istorija ranih srčanih bolesti.

4. Nemate kontrolu nad nivoom holesterola

Svakako, neki uticaji na holesterol su van vaše kontrole. Odojčad se rađa sa veoma niskim LDL holesterolom i nivoi "nastavno rastu i rastu" kako starimo. Kad žene dođu u menopauzu i estrogen – koji pomaže u regulisanju nivoa lipida – opada, njihov nivo LDL i triglicerida se povećava. To je proces starenja.

Ali definitivno postoje i neke stvari koje možete da uradite da održite svoj holesterol pod kontrolom. Redovno vežbanje visokog intenziteta, uključujući trčanje ili vožnju bicikla dobrim tempom, mogu da smanje holesterol za najmanje deset odsto, ističe dr Skot Rajt, profesor kardiologije na klinici Mejo.

Vežbanje takođe pomaže ljudima da bolje spavaju i smanjuju stres, što može poboljšati vaše srce i opšte zdravlje.

Takođe, gubitak težine, pa čak i svega pet do deset odsto, rezultira "značajnim" smanjenjem ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida.

5. Ako imate nizak holesterol, nećete imati srčani udar

- Ovo uopšte nije tačno - kaže kardiolog Lesli Čo.

Holesterol je važan faktor rizika, ali nije jedini, niti je savršena indikacija. Drugi faktori rizika za srce uključuju starost (stariji ljudi su u većoj opasnosti), muški pol, dijabetes, upotreba duvana i gojaznost.

- Procenjuje se da čak 20 odsto ukupnog rizika šta je to što uzrokuje srčani udar i nije poznato - kaže dr R. Skot Rajt, profesor kardiologije.

6. Da biste održali nizak holesterol trebalo bi da izbegavate jaja

Konzumiranje više holesterola u ishrani ne znači nužno i viši holesterol u krvi kod većine ljudi. Telo, zapravo, čini svoje i može da se prilagodi ukoliko jedete više ili manje.

Foto: Shutterstock

- Međutim, neki ljudi su veoma osetljivi na promene u količini holesterolu u ishrani. Ono što izgleda povećava LDL holesterol su vrste masti koje su "čvrste na sobnoj temperaturi" - kaže Čo.

- To uključuje zasićene masti iz životinjskih proizvoda, kao što su meso, puter i mlečni proizvodi. Nasuprot tome, nezasićene masti koje su tečne na sobnoj temperaturi su korisne - kaže Rajt i ističe da umesto da se izdvaja određena hrana, kardiolozi sada preporučuju zdrav način ishrane koji uključuje puno voća i povrća, zdravije proteine kao što je riba i mononezasićene masti.

7. Uvek možete da kontrolišete nivo holesterola bez lekova

Još jedna zabluda u koju, nažalost, mnogi veruju. Lekovima ne mogu da se reše svi faktori rizika. Ne možete da učinite ništa u vezi sa svojim godinama, niti možete da promenite svoj genetski sastav.

Porodična hiperholesterolemija javlja se kod jedne od 200 osoba i nastavlja da raste od rođenja do odraslog doba. To obično dovodi do srčanih bolesti, iako može da se leči merama životnog stila i lekovima. I drugi faktori rizika - kao što su težina i tip tela - takođe imaju genetski uticaj.

Odluka o propisivanju lekova se često zasniva na kalkulatorima rizika, a vežbanje i dijeta su prve stvari koje treba pokušati. Studija objavljena u časopisu "New England Journal of Medicine" otkrila je da je među ljudima sa visokim genetskim rizikom od srčanih bolesti, zdrav način života (uključujući ishranu i vežbanje) povezan sa 46 odsto manjim relativnim rizikom od koronarnih smetnji.

Ali, čak i sa gubitkom težine i vežbanjem, vaš lekar može savetovati lekove za držanje holesterola pod kontrolom. Najčešće su to statini koji smanjuju nivoe LDL-a. Rutinski se propisuju osobama koje su već imale srčani događaj kako bi sprečili još jedan, a pre svega za prevenciju srčanog događaja kod onih koji su pod povećanim rizikom.

Ažurirani izveštaj o dokazima američke Radne grupe za preventivne usluge, objavljen u avgustu 2022, otkrio je da je upotreba statina u rizičnoj populaciji povezana sa manjim rizikom od srčanih događaja i smrti. Prednosti su se desile „u različitim demografskim i kliničkim populacijama“, navodi se u pregledu.

Kako hladno vreme i trenutne oscilacije utiču na rast holesterola?

Iako nam subjektivan osećaj često kaže suprotno, hladno vreme zapravo nema nikakav uticaja na nivo holesterola - to jest, nema direktan uticaj.

Međutim, znamo da su ljudi manje aktivni tokom zimskih meseci i tokom lošijeg vremena, i da tada jedu više "utešne" hrane, koja često ima i više masnoća i ugljenih hidrata. Upravo zbog toga, kako se navodi na sajtu Share Care, nivo holesterola ima tendenciju da bude malo viši zimi nego leti.

Dakle, sama hladnoća ne utiče na nivo holesterola, ali vaše ponašanje po hladnom vremenu može uticati na njega.

(Telegraf.rs)