Svetski dan vitiliga: Sve o stanju zbog kojeg je Majkl Džekson promenio boju kože, a Vini Harlou stekla slavu

Vitiligo, kožna bolest koja dovodi do gubitka pigmenta i stvaranja belih fleka na koži, intrigira medicinsku zajednicu već decenijama. Procenjuje se da od 0,5 do dva odsto svetske populacije pati od ove retke bolesti. Među njima je i legendarni kralj popa Majkl Džekson, čija transformacija kože je postala poznata širom sveta.

Takođe, svetski poznata manekenka Vini Harlou je uspela da od vitiliga napravi svoj zaštitni znak.

Preporučujemo

Povodom Svetskog dana vitiliga, koji se obeležava danas, obratili smo se dr Aleksandri Radosavljević, specijalisti dermatovenerologije iz MediGroup sistema kako bismo bolje razumeli vitiligo i kako se nositi s njim.

- Vitiligo je hronično stanje koje dovodi do progresivnog gubitka ćelija koje proizvode pigment. Iako se bolest podjednako javlja kod oba pola, češće se dijagnostikuje kod žena zbog njihove veće posvećenosti redovnim posetama lekaru i estetskog aspekta bolesti. Može se pojaviti u bilo kom dobu, ali najčešće se javlja između 20. i 25. godine života - objašnjava dr Radosavljević.

Vitiligo se manifestuje na koži u vidu belih fleka koje mogu biti pojedinačne ili grupisane, sa jasno definisanim ivicama. U većini slučajeva su bez simptoma, ali tokom faze aktivnog rasta mogu izazivati svrab. Promene se mogu javiti na bilo kom delu kože, najčešće na mestima koja su izložena suncu. Takođe, vitiligo može zahvatiti dlanove, tabane i sluzokožu, što može dovesti do kasnog otkrivanja bolesti. Obično je za postavljanje dijagnoze dovoljan dermatološki pregled, ali se koriste i metode kao što su Wood-ova lampa, dermoskopija i biopsija kože.

- Lečenje vitiliga predstavlja izazov u dermatologiji. Najčešći terapijski pristupi uključuju lokalnu terapiju kortikosteroidima, vitaminom D, fototerapiju, kao i sistemsku terapiju koja je dostupna u našoj zemlji. Napredniji tretmani uključuju upotrebu JAK inhibitora i potkožne terapije, dok se invazivni pristupi lečenju sastoje od hirurškog tretmana i depigmentacije zdrave kože - ističe dr Radosavljević.

Iako vitiligo još uvek nije u potpunosti istražena bolest, aktivne studije širom sveta usmerene su na pronalaženje adekvatnih i efikasnih lekova. Što se tiče prevencije, specifične mere za borbu protiv vitiliga još uvek nisu ustanovljene. Međutim, za osobe koje već boluju od ovog stanja, pristup se sastoji u sprečavanju širenja bolesti i smanjenju rizika od povrede kože, koja može izazvati nove promene.

- Klinički tok vitiliga je vrlo nepredvidiv. Promene se obično šire polako tokom meseci i ostaju iste veličine godinama, teško ih je kontrolisati. Bolest se može proširiti stvaranjem novih promena i povećanjem postojećih, a često se i spajaju. Spontana repigmentacija se može javiti nakon izlaganja sunčevom zračenju, posebno kod mlađih pacijenata - dodaje dr Radosavljević.

Kada je u pitanju zaštita kože, posebno tokom leta, važno je napomenuti da depigmentisana koža ne može tamneti, ali može da izgori. Stoga je obavezna upotreba sunčanih krema za zaštitu od sunca.

- Zaštita od sunca je važna kako ne bi došlo do preterane razlike u boji između osunčane kože i delova sa vitiligom. Postoje mnogi kozmetički proizvodi koji mogu poboljšati izgled kože kod ovog stanja, kao što su šminka, farbe, vodootporna sredstva i proizvodi sa dihidroksiacetonom. Kod stabilnog vitiliga, kada nema širenja bolesti, mogu se razmotriti mikropigmentacija i tetoviranje - ističe dr Radosavljević.

Iako osobe sa vitiligom mogu normalno živeti, ovo stanje može značajno uticati na njihovo psihološko blagostanje. Studije su pokazale da najveći izazov predstavljaju promene na vidljivim mestima, posebno na licu, a jedna od najčešćih zabluda je da je ova bolest zarazna.

- Što je zahvaćena površina manja, to je manja verovatnoća da će pacijent doživeti neprijatnosti. Pored racionalnog pristupa stanju, podrška od okoline je veoma važna za osobe sa vitiligom. Potrebno je podići svest društva da ova bolest nije zarazna, da se ne može preneti druženjem sa osobama koje je imaju, da su te osobe jednaki članovi društva kao i svi drugi i da ne zaslužuju stigmatizaciju zbog svog stanja - zaključuje dr Radosavljević.

Tokom godina, vitiligo je inspirisao mnoge velike umetnike i modne ikone da se izraze i promovišu samoprihvatanje. Pored Vini Harlou, koja je postala zaštitno lice nekoliko poznatih modnih kuća, mnogi drugi modeli sa vitiligom su se pojavili na modnim pistama širom sveta. Ovi modeli su postali simboli inkluzivnosti i prihvatanja različitosti, podsećajući nas da je lepota bezgranična i da je svako lice jedinstveno.

Svetski dan vitiliga je prilika da se osnaži zajednica ljudi sa ovim oboljenjem, da se pruži podrška i ohrabrenje onima koji se još uvek bore sa prihvatanjem svoje kože. Oni su inspiracija za sve nas da prihvatimo svoje jedinstvenosti, da se borimo protiv predrasuda i da širimo ljubav i razumevanje.

Ukoliko prepoznajete simptome vitiliga, stručnjaci u Derma Care Ada Medigroup pružaju lokalnu i sistemsku terapiju, kao i psihosocijalnu podršku.

Za više informacija posetite njihovu zvaničnu veb stranicu: https://www.medigroup.rs/derma-care-ada.

(Telegraf.rs)