Stres može da podstakne mozak da žudi za slatkom hranom: Evo kako to da preokrenete

Da li ste možda primetili kod sebe da ste se, kada ste pod stresom, uhvatili za frižider i posegnuli za sladoledom ili kolačima? Niste jedini.

Osećaj stresa često može da navede ljude da posegnu za visokokaloričnom, zašećerenom, takozvanom utešnom hranom. Pa iako taj početni nalet šećera nakon prijatnog zalogaja može da ublaži trenutni osećaj emotivne nelagodnosti, nova istraživanja sugerišu da stres možda ima i dugoročniji uticaj na to kako vaš mozak žudi za određenom hranom.

Preporučujemo

U studiji objavljenoj u časopisu Neuron Thursday, kako prenosi Fortune.com istraživači sa Instituta za medicinska istraživanja Garvan otkrili su da kombinacija hroničnog stresa i hrane može da utiče na mozak da nastavi da žudi za "utešnom" hranom, i da u potpunosti negira osećaj sitosti, što povećava šanse za razvoj gojaznosti.

Pixabay

Kako mozak reaguje na hronični stres?

- Naši nalazi otkrivaju da stres može da nadjača prirodnu reakciju mozga koja umanjuje zadovoljstvo stečeno jelom, što znači da mozak neprestano traži da bude nagrađen hranom - ističe dr Herbert Hercog, viši autor studije.

Koristeći miševe, istraživači su ispitali kako različite dijete utiču na odgovor mozga na hronični stres. Rezultati ukazuju na vezu između stresa i reakcije tela na hranu. Miševi koji su bili pod stresom, na dijeti sa visokim sadržajem masti dobili su dvostruko veću težinu u poređenju sa miševima bez stresa na istoj dijeti.

- Otkrili smo da je oblast poznata kao lateralna habenula, koja služi za isključivanje nadražaja mozga da bude nagrađivan, bila aktivna kod onih miševa koji su bili na kratkotrajnoj ishrani sa visokim sadržajem masti, i tako se životinja štitila od prejedanja. Međutim, kada su miševi bili pod hroničnim stresom, ovaj deo mozga je ostao isključen i tako dozvoljavao signalima za nagradu da ostanu aktivni i podstiču hranjenje iz zadovoljstva, uopšte više ne reagujući na regulatorne signale sitosti - kaže dr Keni Ip, autor knjige studija Garvan.

Štaviše, istraživači su miševima dali mogućnost da piju vodu ili veštački zaslađenu vodu. Miševi pod stresom konzumirali su veštački zaslađivač tri puta više od miševa koji nisu bili pod stresom.

Foto: Shutterstock

- Kada se stres doživljava tokom dužeg vremenskog perioda, podstiče ishranu koja je dugoročno loša za telo - zaključio je Hercog.

Kako sprečiti stresnu ishranu

Da biste izbegli pad šećera i potencijalne negativne posledice prejedanja, razmislite o tome da imate pri ruci zdravu hranu kada radite od kuće ili u kancelariji. Hrana koju volite ispunjena proteinima i vlaknima pomoći će vam da se osećate siti i energični.

- Uverite se da imate dosta zdravih opcija bogatih hranljivim materijama spremnih za upotrebu, kao što je voće i povrće - predlaže Den Čampion, registrovani dijetetičar nutricionista.

Stres takođe može da utiče na to da nemate dovoljno vremena da sednete i jedete, stoga planiranje vremena za jelo može da ograniči vaš impuls da u žurbi zgrabite nešto što nije dobro za vas.

Mnogi stručnjaci za ishranu takođe preporučuju da u vreme stresa jedete pažljivo, usporavanjem i fokusiranjem na hranu koju imate ispred sebe. Svesnost može da pomogne ljudima da se malo odmore i razmisle o tome šta će koristiti njihovim telima pre nego što donesu impulsivnu odluku u stresnim okolnostima.

(Telegraf.rs)