Da li ste žrtva verbalnog zlostavljanja, a da toga niste ni svesni? 10 stvari koje treba da znate

Kako verbalno zlostavljanje nije tako jasno kao druge vrste zlostavljanja (poput fizičkog ili seksualnog) ponekad može da bude teško da se primeti ili precizno definiše i razume i time ozbiljno utiče na vaše psihološko zdravlje.

Psiholog iz Njujorka dr Devon Mekdermot, koji se specijalizovao za traume i odnose, definiše verbalno zlostavljanje kao "hroničnu verbalnu interakciju koja je neželjena i čini da žrtva oseća neku vrstu emocionalne povrede, koja potiče obično iz bliske veze sa partnerom, roditeljem, bliskim prijateljem ili članom porodice".

Preporučujemo

A efekti verbalnog zlostavljanja mogu da budu lošiji, pa čak i gori od drugih oblika zlostavljanja koji se obično smatraju mnogo ozbiljnijim.

Foto: Shutterstock

Prema pisanju portala "Your Tango", ovo je deset kritičnih stvari koje bi trebali da znate o verbalnom zlostavljanju, kako vam se ono ne bi dogodilo.

1. Nije samo vikanje

Možda mislite da je verbalno zlostavljanje samo vika, ali ga zapravo karakteriše niz različitih ponašanja. Pored vikanja, Mekdermot navodi i druge načine na koje verbalno zlostavljanje može da se manifestuje, kao što je prozivanje, pretnje povredom - vas ili nekoga do koga vam je stalo - ili tzv. gaslighting (gde je žrtva izmanipulisana da posumnja u sopstveno pamćenje ili zdrav razum)

Psiholog iz Los Anđelesa Brajan Kaflin, specijalizovan za traume i zavisnost, primećuje da u verbalnom zlostavljanju nedostaje konstruktivni element kritike, odnosno u takvom odnosu neko je samo kritičan prema drugoj osobi, ponaša se u besu i koristi reči da bi pokušao da je kontroliše.

Takođe, neko ne mora stalno da se ponaša agresivno kako bi to predstavljalo zlostavljanje. Može da bude veoma zbunjujuće to što verbalni nasilnik ponekad može da se ponaša veoma ljubazno prema svojoj žrtvi, što dodatno može da pojača uticaj jer zlostavljani nikada ne zna šta da očekuje.

- Da, većina ljudi izgubi živce i viče s vremena na vreme. Ali ako se to dešava redovno i ako postoji obrazac ponašanja, to je verovatno crvena zastavica - ističe Mekdermot.

2. Može vrlo lako da se odbaci

Na primer, u romantičnim vezama ljudi često ne prepoznaju zlostavljanje jer imaju fantaziju o tome kakva bi veza bila ili o tome ko je druga osoba, objašnjava Kaflin.

Foto: Shutterstock

Kada se zlostavljanje ne uklapa u njihovu fantaziju, oni ga minimiziraju i pravdaju svog partnera, govoreći sebi da to nisu mislili, da su samo stvarno uznemireni ili da tek prolaze kroz fazu.

- Može da se dogodi na kraju zlostavljana osoba u potpunosti ignoriše činjenicu da je to zapravo postalo obrazac i da je zaista pokazatelj nezdrave veze - ističe psiholog.

Mekdermot dodaje da, posebno, ako ste bili žrtva verbalnog zlostavljanja kao dete ili u prethodnoj romantičnoj vezi, takvo ponašanje bi vam moglo biti poznato i mogli biste pomisliti da se ljudi upravo tako ponašaju kada su ljuti.

3. Možda čak i ne znate da ste verbalno zlostavljani

Lako je pretpostaviti da je čoveku jednostavno da shvati da je verbalno zlostavljan. Ali i Kaflin i Mekcermot se slažu da su ljudi mogli da budu žrtve verbalnog zlostavljanja u detinjstvu i da toga nisu bili ni svesni. Čak i ako nisu u potpunosti blokirali ta sećanja iz detinjstva, zbog tendencije umanjivanja verbalnog zlostavljanja, možda neće u potpunosti moći da prepoznaju uticaj koji bi takvo ponašanje još moglo da ima na njihove odrasle živote.

Kaflin kaže da je jedan od načina na koji verbalno zlostavljanje u detinjstvu može da postane očigledno ako istražite svoja trenutna uverenja o sebi.

- Ako osoba ima duboko ukorenjeno uverenje da ne zaslužuje ljubav, da je bezvredna, nesposobna, ružna i tako dalje, onda je svakako vredno pogledati odakle ta uverenja dolaze. Često to znači da se tragom za njima stigne u detinjstvo - ističe psiholog.

4. Verbalno zlostavljanje može ostati uz vas

- Vaš odnos sa staraocem u detinjstvu je ono što formira vaš plan kako da imate odnose sa drugim ljudima dok prolazite kroz ostatak svog života - objašnjava Mekdermot: - Ljudi koji su prošli kroz verbalno zlostavljanje, njihov plan je često iskrivljen i kasnije se nađu u sličnim odnosima.

Foto: Shutterstock

I Kaflin ističe da žrtve verbalnog zlostavljanja u detinjstvu često doživljavaju anksioznost u svojim romantičnim vezama.

- Zato što postoji nepoverenje koje počinje rano, ljudi nastavljaju da imaju to nepoverenje prema drugima u svom odraslom životu - kaže on: - Oni stalno traže drugu osobu koja će im pružiti ispunjenje i naterati ih da prestanu da budu anksiozni, ali to nikada nisu u stanju da pronađu jer se anksioznost generiše iznutra.

5. Tu su i druge teške posledice

Pošto verbalno zlostavljanje može da dovede do toga da zaista verujete u negativne stvari o sebi i drugima, Kaflin ističe da to može da utiče na bilo koji element vašeg života, od sposobnosti da formirate odnose i efikasno radite do sposobnosti da vidite sebe da postignete bilo kakav uspeh.

Mekdermot navodi depresiju, anksioznost i postraumatski sindrom kao potencijalne posledice verbalnog zlostavljanja. To potvrđuje i studija iz 2006. u Journal of Affective Disorders gde je otkriveno da su ljudi koji su bili verbalno zlostavljani kao deca izloženi riziku od depresije i anksioznosti kao odrasli.

6. Žrtve verbalnog zlostavljanja mogu postati nasilnici

Ili mogu da nastave da budu žrtve, ili pak oboje. U suštini, obrazac zlostavljanja je teško prekinuti.

- Osim ako primetite da ovakvo ponašanje ne funkcioniše dobro — da postoji problem i da tražite neku vrstu pomoći — nekim ljudima može biti teško da ga promene - kaže Mekdermot i dodaje:

- I oni samo nastavljaju da budu žrtva ili agresor ili oboje u nasilnoj vezi.

Odgajanje u okruženju u kojem staratelj nije bio u stanju da modulira svoje emocije, pa samim tim i ne može da nauči svoje dete da to radi, može dovesti do toga da neko kasnije u životu postane verbalno agresivan jer ne zna kako da reguliše sopstvene emocije, objašnjava Kaflin.  Sa druge strane, mogli bi i dalje da budu žrtve verbalnog zlostavljanja kao odrasli jer ne znaju da verbalno zlostavljanje nije prihvatljivo i da nije u redu način da se tako postupa.

Foto: Shutterstock

7. Može da postoji i od strane roditelja prema odrasloj deci

Često o zlostavljanju razmišljamo kao o nečemu što se dešava u detinjstvu, a ne smatramo da može da se nastavi čak i kada dete odraste. Ali Mekdermott kaže da iako vidi da neki ljudi poboljšavaju svoje odnose sa roditeljima, drugi se i dalje bore.

Zlostavljanje koje je u toku može da bude posebno štetno jer je osoba već prošla kroz to kada je bila mlađa, tako da je to osetljivo mesto.

- Nastavak tih iskustava često pokreće ne samo ono što se dešava u sadašnjosti, već i sva sećanja na ono što im se dogodilo kao deci. Kada ljudi identifikuju da je ovo hroničan problem, moraće da postave granice i ograničenja u svom odnosu sa nasilnim roditeljem jer znaju da to nije dobro za njihovo zdravlje - objašnjava Mekdermot.

8. Nasilnik ne mora da bude "loša osoba", već ima osnovni problem

Može biti primamljivo otpisati nasilnika kao užasnu osobu, ali oni verovatno imaju mnogo dublji problem koji ih tera da se ponašaju na ovaj način, kao što su depresija, zloupotreba supstanci ili problemi sa mentalnim zdravljem, kaže Mekdermot.

Kod takvih osoba zapravo nećete nužno videti potpuni izostatak kajanja. Zapravo, Mekdermot napominje da se u većini slučajeva nasilnici mogu osećati zaista užasno zbog onoga što su uradili, ali nemaju veštine i alate da se izvine, isprave ponašanje i ponašaju drugačije u budućnosti.

9. Možete se oporaviti i izlečiti od toga

Iako posledice verbalnog zlostavljanja mogu da budu strašne, njegove žrtve nisu osuđene na ceo život ponavljanja ovih obrazaca.

Što se tiče razvijanja zdravijeg odnosa, Mekdermot smatra da za mnoge ljude koji su bili verbalno zlostavljani u detinjstvu učenje novih ponašanja u vezi može da bude od velike pomoći.

- Kada klijenti mogu da nauče da prepoznaju znakove koji ukazuju na to da je neko otvoren i dostupan - na primer da ih dosledno zovu, da otvoreno komuniciraju svoje emocije i potrebe, da budu spremni da se prilagode emocijama i potrebama druge osobe i da minimalno osuđuju - onda oni mogu da počnu da donose informisanije odluke o partnerima koji su pravi za njih - kaže psiholog.

10. O tome treba više pričati

Iako je u poslednje vreme povećana svest o verbalnom zlostavljanju, Mekdermot kaže da to još nije ni približno toliko istraženo, da se o tome toliko ne govori ili shvata ozbiljno kao drugi oblici zlostavljanja.

Pored toga što treba da skrene više pažnje na verbalno zlostavljanje, psiholog naglašava važnost suočavanja sa sramotom koja može da dođe sa tim.

- Sram je emocija koja parališe i ima tendenciju da se ljudi isključe, narušavaju njihovu sposobnost komunikacije i čineći efikasno ponašanje manje verovatnim. Jedna od najboljih stvari koje možemo učiniti za ljude koji su pretrpeli zlostavljanje je da im pomognemo da shvate da nisu sami - kaže Mekdermot i zaključuje:

- To je nešto što su mnogi ljudi iskusili, na raspolaganju su vam resursi i ne morate da se stidite.

(Telegraf.rs)