Moguće je naslediti predispoziciju za poremećaj rada štitaste žlezde: Rana dijagnostika je najvažnija

Štitasta žlezda je lokalizovana sa prednje strane vrata, iza Adamove jabučice i oblika je leptira raširenih krila. Njena funkcija u organizmu je vrlo bitna i široka, jer je ona zadužena za regulaciju telesne temperature, gladi i nivoa energije u organizmu.

Poslednjih nekoliko godina sve češće se priča o štitastoj žlezdi i njenoj važnosti.

Preporučujemo

- Svi znamo da mnogo toga nasleđujemo od porodice, bilo da je u pitanju boja očiju, boja kose ili krvna grupa. Međutim, da li ste znali da možete da nasledite i predispozijciju za poremećaje rada štitaste žlezde - istaknuto je na pomenutom događaju organizovanom povodom obeležavanja Međunarodne nedelje štitaste žlezde.

- Autoimune tiroidne bolesti dovode do poremećaja rada štitaste žlezde i procenjuje se da svaki deseti građanin u Srbiji ima poremećaj rada štitaste. Smatra se da u je nastanku autoimunih tiroidnih bolesti nasleđe 60 odsto, a spoljni faktori 40 odsto - izjavio je prof. dr Miloš Žarković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Na obeležavanju Međunarodne nedelje štitaste žlezde govorila je prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin.

- Danas podsećamo da simpotomi popremećaja rada mogu biti skriveni, posebno za hipotireozu. S obzirom na to da se učestalost povećava sa godinama i veća je kod žena, ta populacija treba posebno da obrati pažnju na simptome kao što su umor, pospanost, zaboravnost, suva koža, bolovi u mišićima i slično - rekla je prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Na pomenutu temu nadovezala se i Bojana Jedoksić, predsednica udruženja pacijenata "Krila u nama".

- Zašto je važno da pričamo porodičnu priču štitaste žlezde. Kada poznajemo simptome i kada naučimo da ih vidimo i prihvatimo kod sebe ili članova svoje porodice dolazimo do važnog cilja - rana dijagnostika sa ciljem prevencije komplikacije oboljenja - izjavila je Bojana Jedoksić.

Poremećaji rada štitaste žlezde su česti i pogađaju oko 200 miliona ljudi širom sveta, a smatra se da je većina upravo posledica genetskog nasleđa.

Porodično stablo može da bude složeno, ali njegova spoznaja može da vam pomogne da vidite da li ste u riziku od poremećaja rada štitaste žlezde. Važno je da se što pre otkrije poremećaj rada štitaste žlezde. Poznavanje vaše porodične istorije može da vam pomogne da razumete i ublažite rizik za sadašnju i buduće generacije. 

Događaj je održan u Etnografskom muzeju u Beogradu, u organizaciji Srpskog tiroidnog društva i uz podršku udruženja "Krila u nama" i kompanije "Merck".

(Telegraf.rs)