Dr Antonela Sabati Rajić i dr Predrag Mitrović o štitastoj žlezdi, podmuklim simptomima i uticaju na plodnost

Srbija obeležava Svetsku nedelju bolesti štitaste žlezde. Zašto je ova žlezda najvažnija za funkcionisanje celog organizma objasnili su danas u „Uranku“ na televiziji K1 endokrinolog dr Antonela Sabati Rajić i dr Predrag Mitrović, specijalista ginekologije i akušerstva.

- Taj elegantni organ u obliku leptira nalazi se u podnožju vrata i izlučuje tri vrste hormona: citonin, tiroksin i trijodtironin i vrlo često su simptomi oboljenja zamaskirani kliničkim slikama koje se prepliću sa drugim hroničnim oboljenjima. Tako da, nažalost, pacijenti koji imaju problem sa štitastom žlezdom ostaju bez dijagnoze više nedelja i meseci, jer se misli da su druge bolesti razlog tome - rekla je za K1 televiziju dr Sabati Rajić.

Preporučujemo

- U Srbiji se procenjuje da svaki deseti stanovnik ima neki problem sa štitastom žlezdom koji je otkriven ili ne. Ali, u svakom slučaju, simptomi koji se pojavljuju svakodndenvo su: nesanica, drhtanje, uznemirenost, opadanje kose, pored normalnog apetita poremećaj u telesnoj težini, kao i poremećaj menstrualnog ciklusa. U svakom slučaju moramo da pomislimo na poremećaj štitne žlezde i takvu osobu testiramo ako ima neke od ovih simptoma.

Promuklost može otkriti bolest

Doktorka napominje da vrlo često za uvećanje telesne težine pacijent misli da su u pitanju drugi razlozi.

- Doktor u ordinaciji mora da bude precizan, bitni su anamnestički podaci, da li je u porodici bilo takvog oboljenja, ne smemo da zanemarimo opažanja pacijenta. Primećuju se i fizičke promene na vratu. Ako su hormonski testovi normalni, sledeći korak u dijagnostici je ultrazvuk. Tu mogu da se vide promene u smislu čvorova i onda pribegavamo ultrazvučnim biopsijama.

Posebno obratite pažnju na boju glasa, upozorava doktorka.

- Ako obična promuklost traje neuobičajeno dugo, to predstavlja alarm za pacijenta da poseti endokrinologa i napravi pregled štitne žlezde. Kao i za sve bolesti imamo genetske faktore, kao i spoljašnje faktore sredine: stres, pušenje, upotreba raznih lekova kao što su litijum ili amiodaron (lek za poremećaj sračnog ritma) i ishrana.

Ona je istakla da je u velikom porastu karcinom štitaste žlezde i da je to najčešći karcinom u endokrinologiji, ali sa relativno niskom pojavom u odnosu na ostale karcinome. Javlja se u populaciji uzrasta od 20 do 65 godina kao posebno diferentovani karcinomi koji su praktično izlečivi u 90 odsto slučajeva ako se na vreme primete.

Štitasta žlezda je dirigent

Dr Predrag Mitrović naglasio je za K1 da je štitna žlezda dirigent u simfonijskom orkestru.

- To je organ koji najviše utiče na rad ostalih organa i sistema, te shodno tome ima veliki uticaj na funkcionisanje ženskih reproduktivnih organa, pre svega na funkciju jajnika. Svojim delovanjem ona može da poremeti normalne vrednosti polnih hormona kod žena i da iz tih razloga dovede do poremećaja menstrualnih ciklusa, količne krvi i izgledu tih krvarenja. Utiče jako na plodnost i jedan je od najvećih razloga zašto štitnu žlezdu ispitujemo u okviru provere fertiliteta kod žena.

U najvećem broju slučajeva govorimo o kliničkoj hipertireozi.

- Znamo da u prvom trimestru štitna žlezda kod ploda još uvek nije razvijena, tako da se praktično funkcija koju štitna žlezda ima kod ploda obezbeđuje samo na osnovu hormona koji postoji u cirkulaciji majke. Ono što ne sme da se zanemari je da hormoni štitne zlezde utiču na razvoj fetalnog mozga - istakao je dr Mitrović u „Uranku“.

Ukoliko su vrednosti neadekvatne u prvom trimestru, dr Mitrović upozorava da može doći do ozbiljnih posledica.

- U smislu mentalne retardacije, smanjenih pojedinih motoričkih ili kognitivnih kapaciteta kod novorođenog deteta ili odrasle osobe. Naša je obaveza da na samom startu trudnoće procenimo koliki je rizik da sa štitnom žlezdom nešto nije u redu, da odmah reagujemo i da stanje štitne žlezde tokom trudnoće pratimo u saradnji sa endokrinologom koji takva stanja prati tokom cele trudnoće - zaključio je on za K1 televiziju.

(Telegraf.rs)