Kako da prevaziđete perfekcionizam: Stručnjaci su saglasni da je traženje savršenstva - nemoguća misija

Perfekcionizam je uverenje da, šta god da se uradi - to ne sme da ima ijednu grešku.

Perfekcionista može da se oseća kao da je nedostajan ili čak i životni gubitnik ukoliko napravi i najmanju grešku u bilo čemu, jer stalno stremi ka savršenstvu sa uverenjem da je nesavršenost neprihvatljiva.

Preporučujemo

Ovakav način razmišljanja može biti štetan za vaše zdravlje.

Znaci i vrste perfekcionizma

Mnogi ljudi su perfekcionisti u određenim oblastima svog života. Ako otkrijete da želite da postignete savršenstvo u većini stvari koje radite, možda ste perfekcionista sa punim radnim vremenom.

Neki jasni znakovi da ste možda perfekcionista, kako prenosi Web MD, uključuju to da ne možete da započnete zadatak dok niste sigurni da možete da ga izvršite besprekorno, ili vam je, pak, potrebno mnogo duže od drugih da završite isti zadatak. Moguće je da vidite krajnji proizvod kao najvažniji deo zadatka i smatrate da zadatak nije urađen osim ako ne mislite da je savršen.

Foto: Pixabay.com

Postoje tri vrste perfekcionizma. Iako tipovi imaju sličnosti, postoje neke ključne razlike.

Perfekcionizam ličnih standarda je vrsta perfekcionizma koja je zdrava jer ste motivisani da ostvarite svoje visoke lične ciljeve. Odnosno, imate daleko manje šanse za sagorevanje ili stres. Manje je verovatno da ćete dovesti sebe do samopovređivanja zbog stresa u pokušaju da dostignete savršenstvo. Drugi, s druge strane, mogu da smatraju da su vaši standardi previsoki, ali to vam samo daje dodatnu motivaciju.

Samokritični perfekcionizam, međutim, može da uzrokuje da se osećate zastrašeno ili da verujete da nikada nećete postići svoje ciljeve. Beznađe koje ovo uzrokuje može da dovede do problema kao što su anksiozni poremećaji, stres, samoosuđivanje i izbegavanje.

Društveno propisan perfekcionizam je specifičan. Ovde savršenstvo zahteva spoljni izvor. Može da proistekne iz posla ili karijere koja zahteva maksimalnu preciznost, kao što je doktor ili advokat. Ljudi u ovim profesijama češće imaju misli o beznađu, stresu, samopovređivanju ili čak samoubistvu. Pojedinci sa visokim društvenim ili kulturnim očekivanjima koja se na njih postavljaju takođe mogu biti predmet društveno propisanog perfekcionizma.

Zdravstvene implikacije perfekcionizma

Istraživanja su otkrila da je perfekcionizam povezan sa nekim problemima mentalnog zdravlja kao što su izgaranje, stres, depresija, anksioznost, suicidalne misli, opsesivno-kompulzivni poremećaj i poremećaji u ishrani.

Mogu da se pojave i drugi problemi kao što su nisko samopoštovanje, frustracija, odugovlačenje, problemi u vezi...

Neki faktori za koje se zna da uzrokuju perfekcionizam su strah od neuspeha, osećanje potrebe da zadovoljite roditelje, želja da vam se drugi dive ili vole. Tu su i problemi sa mentalnim zdravljem kao što su anksioznost i opsesivno-kompulzivni poremećaj, osećaj nesigurnosti ili neadekvatnosti, kao i problemi vezanosti sa roditeljima tokom ranog detinjstva.

Osobi može da bude veoma teško da se nosi sa perfekcionizmom, ali stanje ipak može da se leči. Uglavnom se preporučuje kognitivno-bihejvioralna terapija, kao i hipnoterapija. Na raspolaganju je i terapija porodičnim sistemima, koja se koristi da bi se otkrilo kako se perfekcionizam pojavio u porodičnoj jedinici i kako je uticao na subjekta kao pojedinca.

A perfekcionista može da pokuša da prevaziđe svoj problem i bez oslanjanja na terapiju tako što će, recimo da zabeležite prednosti i mane perfekcionizma i iznova da se vraća tom spisku. Takođe može da postavi sebi ostvarive i realne ciljeve, da postavi vremenska ograničenja za zadatke i da ih izvršava bez odlaganja.

I ono što je najbitnije, perfekcionista mora da zapamti da greške nisu loše, kao i da ne stavlja sav svoj fokus na usavršavanje samo jedne stvari.

(Telegraf.rs)