Namirnice koje mogu da povećaju anksioznost: Većina ljudi u Srbiji ne može da zamisli dan bez njih
Anksioznost je veoma čest problem koji se javlja makar jednom u životu kod trećine svetske populacije.
Iako možda neće funkcionisati kod svakog, studije sugerišu da bi promena navika u ishrani mogla da pomogne mozgu da odagna anksiozne misli.
Za časopis "Delish" stručnjaci su izdvojili namirnice koje većina ljudi gotovo svakodnevno konzumira, a koje mogu da podstaknu anksioznost.
1. Kafa
Malo je onih koji će “zaploviti” u novi dan bez šolje vrele kafe. Mnogi je piju pre doručka ili umesto doručka, oslanjajući se na energiju koju im ovaj napitak obezbeđuje.
Stručnjaci se, pak, ne slažu da bi naviku ispijanja jutarnje kafe trebalo zadržati ukoliko se osećate uznemireno i primetite da vam srce kuca brže nego uobičajeno.
Kako prenosi "Huffington post", dijetetičarka Medlin Laruš savetuje da bi u tom slučaju trebalo izbegavati kafu i opredeliti se za biljni ili crni čaj, jer sadrže manje kofeina nego kafa.
2. Prerađena hrana
Svi znaju da prerađena hrana ne utiče povoljno na nivo šećera i masnoća u krvi, ali isto tako ona može da pogorša i anksioznost.
Iako je većina prerađenih namirnica veoma ukusna, jer sadrži kombinaciju šećera i masti, ona takođe podstiče upalne procese u organizmu i ne sadrži mikronutrijente koji su ključni za rad creva i mozga.
Namirnice koje mogu da ublaže anksioznost
Za razliku od kafe i prerađene hrane koji podstiču anksioznost, postoje i napici i namirnice koje mogu da ublaže ovaj poremećaj.
1. Zeleni čaj
Zahvaljujući L-teaninu, aminokiselini koja smanjuje kortizol, zeleni čaj ima opuštajući efekat. Takođe, sadrži i antioksidante koji mogu da poboljšaju zdravlje mozga.
2. Semenke bundeve
Odličan su izvor magnezijuma koji utiče na snižavanje nivoa kortizola. Pored semenki bundeve, dobar izvor magnezijuma su i drugi orašasti plodovi i semenke.
3. Složeni ugljeni hidrati
Kinoa, pasulj, skrobno povrće, ovas - sve su to namirnice koje se sporo razgrađuju i koje neće uticati na nagli skok i nagli pad šećera u krvi.
Takođe, ugljeni hidrati stimulišu serotonin koji pomaže u regulisanju raspoloženja.
4. Fermentisana hrana
Dijetetičar i nutricionista Megan Hilbert kaže da jogurt, kombuha i kefir pomažu da vaš mozak i vaša creva budu srećni.
- Od 90 do 95 odsto našeg serotnina se proizvodi u crevima i ovaj neurotransmiter igra važnu ulogu u regulisanju raspoloženja - objašnjava Hilbert.
5. Borovnice
Odavno su nazvane superhranom i sastavni su deo svih dijetetskih režima ishrane, jer nisu previše slatke. Takođe, borovnice sadrže antocijanine koji smanjuju neuroinflamaciju koja je povezana sa visokim nivoom anksioznosti.
6. Masna riba
Omega-3 masne kiseline koje se nalaze u masnim ribama su odlične za smanjenje upalnih procesa.
- Istraživači su otkrili da kortizol iscrpljuje naša zalihe omega-3, tako da uključivanjem oraha, tune, avokada, lanenog semena i lososa pomažemo telu da se bori protiv nekih fizičkih simptoma stresa i anksioznosti - tvrdi Larusova.
(Telegraf.rs)
Video: Da li pravilno odlažete hranu u frižideru? Niste svesni da pogrešno stavljamo namirnice
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.