Šta se krije iza osmeha: Forsiranje pozitivnog stava može da ostavi posledice, upozoravaju psiholozi

Svi mi doživljavamo borbe u raznim sferama života koje čine da se osećamo anksiozno, iscrpljeno i pod stresom.

U takvom periodu društvene norme nas podstiču da zamaskiramo prave emocije iza vela pozitivnosti.

Preporučujemo

Prijatelji i porodica nam često daju savete kao što su:  "Možda to sada ne osećaš, ali moraš da se foliraš dok ne uspeš."; "sve je ovo u tvojoj glavi, samo se nasmeši i osećaćeš se bolje."; "fokusiraj se na to da se osećaš bolje i videćeš kako svi tvoji problemi nestaju"...

Iako pozitivnost može da bude korisno sredstvo za prevazilaženje određenih izazova i neuspeha, konstantno forsiranje sreće može ozbiljno da ugrozi mentalno zdravlje i spreči nas da se pozabavimo osnovnim uzrocima problema - prenosi "PsychologyToday".

Po istraživanju, ovo su razlozi zašto ponekad nije u redu "da samo nastavite da se smejete".

1. Nagomilavanje pravih emocija

Nemoguće je očekivati da uvek budemo stoprocentno iskreni u vezi sa tihom bitkom koju vodimo iznutra. Vreme, mesto i situacije diktiraju prikladnost izražavanja naših emocija, kako bismo ispoštovali priliku i ljude s kojima smo.

Pravo je umeće umeti prekriti tugu s velikom osmehom - ako situacija to nalaže.

Međutim, kada se nađete u četiri zida, važno je da skinete taj osmeh sa lica i kažete sebi iskreno šta osećate. 

Foto: Shutterstock

Studija objavljena u "Academy of Management Journal" otkrila je da oni koji se trude da odglume pozitivne emocije tokom celog dana imaju značajan rizik od degradacije mentalnog zdravlja.

2. Nerealna uverenja

Iako konvencionalne teorije podstiču ljude da se uvek smeju jer to vodi ka blagostanju i dobrom raspoloženju, pomenuta studija utvrdila je da je obrazac "Srećan sam jer se smejem" - vrlo štetan.

Naime - "Smejem se jer sam srećan" - mnogo je zdraviji pristup koji označava da osmeh treba da bude posledica sreće, a ne uzrok.

Ali to nije jedino pogrešno uverenje.

Rečenice kao što su: "Ja sam nepobediv, ništa ne može da me povredi"; "moj život je savršen"; "najlepša sam" i mnoge druge, odraz su toksične pozitivnosti.

Foto:Shutterstock

Naime, ako ove afirmacije nisu ono što pojedinac stvarno oseća, rezultat može da bude kontraproduktivan.

Nedostatak realne slike

Konstantno forsiranje sreće, ukoliko je ne osećate, može da vas spreči u dobijanju pomoći koja vam je potrebna.

Naime, ako ste stalno nasmejani - vašim prijateljima i porodici će biti teško da utvrde da nešto nije u redu.

To može da dovede do nesporazuma, te kada kriza nastupi, postoji opasnost da se osećate usamljeno, kao da vas niko ne vidi i ne čuje.

Uvek budite iskreni oko svojih emocija i setite se koliko je tragičnih ishoda prokomentarisano sa: "Nismo ništa primetili, uvek je bio/la tako srećna i nasmejana".

(Telegraf.rs)