Kako razlikovati anksioznost od napada panike

Šta je anksioznost, a šta napad panike? Ljudi neretko stavljaju znak jednakosti između ova dva stanja, i ne sluteći koliko greše.

Napad anksioznosti javlja se kao odgovor na stresore i može se razviti postepeno, dok se napadi panike mogu pojaviti neočekivano i iznenada. Health Line analizira razlike između napada panike i anksioznosti.

Preporučujemo

Šta je anksioznost?

„Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje“ (DSM5) ne pominje napade anksioznosti, ali definiše anksioznost kao karakteristiku niza uobičajenih psihijatrijskih poremećaja.

Ovo uključuje sledeće situacije:

• generalizovani anksiozni poremećaj
• panični poremećaj
• poremećaj anksioznosti pri odvajanju
• agorafobija bez istorije paničnog poremećaja
• posttraumatski stresni poremećaj
• socijalna fobija
• opsesivno-kompulsivni poremećaj
• specifična fobija

Anksioznost je obično povezana sa iščekivanjem stresne situacije, iskustva ili događaja i može se pojaviti postepeno.

Simptomi anksioznosti uključuju zabrinutost, strepnju i strah. Nedostatak dijagnostičkog prepoznavanja napada anksioznosti znači da su simptomi otvoreni za tumačenje.

Foto:Shutterstock

Tačnije, jedna osoba može opisati da ima „napad anksioznosti“ i simptome koje druga osoba nikada nije iskusila, uprkos tome što je naznačila da je i ona imala „napad anksioznosti“.

Šta je napad panike?

Napadi panike se javljaju iznenada i često uključuju intenzivan strah. Prate ih veoma teški fizički simptomi, kao što su ubrzani rad srca, kratak dah ili mučnina. DSM-5 prepoznaje napade panike i kategoriše ih kao neočekivane ili očekivane.

Neočekivani napadi panike javljaju se bez očiglednog razloga. Očekivani napadi panike su uzrokovani spoljnim stresorima, kao što su fobije.

Napadi panike mogu se desiti svakome, ali više njih može da bude znak paničnog poremećaja, stanja mentalnog zdravlja koje karakterišu iznenadni i ponovljeni napadi panike.

Simptomi napada panike naspram napada anksioznosti

Napadi panike i anksioznosti dele mnoge emocionalne i fizičke simptome. Osoba može da u isto vreme doživi i anksioznost i napad panike.

Na primer, možete se osećati anksiozno dok brinete o potencijalno stresnoj situaciji, kao što je važna prezentacija na poslu. Kad dođe trenutak, anksioznost može da kulminira i preraste u napad panike.

Napad panike ili napad anksioznosti može da izazove i fizičke i emocionalne simptome, uključujući zabrinutost, strenju, strah od smrti ili gubitka kontrole, osećaj odvojenosti od sveta (derealizacija) ili sebe (depersonalizacija), ubrzan rad srca, bol u grudima, otežano disanje, stezanje u grlu ili osećaj kao da se gušite, suva usta, preznojavanje, drhtavicu ili talase vrućine, paresteziju, mučninu, bol u stomaku ili uznemirenost stomaka, glavobolju, kao i osećaj nesvestice ili vrtoglavice.

Foto-ilustracija: Freepik

Mnogima koji iskuse ove simptome može da bude teško da razgraniče da li su oni znak anksioznosti ili napada panike.

Uzrok anksioznosti

Ona je obično povezana sa nečim što osoba doživljava kao stresno ili preteće.

Napadi panike nisu uvek uzrokovani stresorima. Većinu vremena, izvori se pojavljuju “kao grom iz vedra neba”.

Nivo anksioznosti

Anksioznost može da bude blaga, umerena ili teška. Na primer, možda ste potisnuli stres dok obavljate svakodnevne aktivnosti.

S druge strane, napadi panike uglavnom uključuju teške, uznemirujuće simptome.

Sindrom “bori se ili beži”

Tokom napada panike, autonomni odgovor tela je “bori se ili beži”. Fizički simptomi često su teži od simptoma anksioznosti.

Dok se anksioznost uglavnom postepeno razvija, napadi panike obično se javljaju iznenada.

Napadi panike obično izazivaju brige ili strahove u vezi sa drugim napadom. Ovo može uticati na ponašanje, navodeći osobu da izbegavate mesta ili situacije u kojima veruje da je u opasnosti od napada panike.

Dijagnostikovanje napada panike u odnosu na napad anksioznosti

Lekari ne mogu da dijagnostikuju napade anksioznosti, ali mogu da dijagnostikuju simptome anksioznosti, anksiozne poremećaje, napade panike i panične poremećaje.

Lekar će vas pitati o vašim simptomima i obaviti testove kako bi isključio druga zdravstvena stanja sa sličnim simptomima, kao što su bolesti srca ili problemi sa štitnom žlezdom.

Da bi postavio dijagnozu, lekar može da zatraži da uradite analizu krvi, EKG i verovatno će obaviti psihološku procenu.

Foto: Shutterstock

Neočekivani napadi panike nemaju jasne spoljne okidače. Očekivani napadi panike i anksioznost mogu da budu uzrokovani sličnim stvarima.

Neki uobičajeni pokretači uključuju stresan posao, društvene situacije, fobije (strah od gužve ili otvorenih prostora, strah od malih prostora, strah od visine) i podsećanja ili sećanja na traumatska iskustva.

Takođe, okida mogu da budu i hronične bolesti, kao što su bolesti srca, dijabetes, sindrom iritabilnog kolona ili astma, korišćenje lekova protiv hroničnog bola ili onih za odvikavanje od alkohola, kofeinski lekovi i suplementi za probleme sa štitnom žlezdom.

Faktori rizika za napad panike u odnosu na napad anksioznosti

Anksioznost i napadi panike imaju slične faktore rizika. Oni uključuju:

• doživljenu traumu ili prisustvuje traumatskim događajima, bilo kao dete ili kao odrasla osoba
• stresan životni događaj kao što je smrt voljene osobe ili prolazak kroz razvod
• stalni stres i brige, kao što su radne obaveze, sukobi u porodici ili finansijske poteškoće
• život sa hroničnim zdravstvenim stanjem ili bolešću opasnom po život
• ako imate anksioznu ličnost sa drugim mentalnim zdravstvenim stanjem kao što je depresija
• imate bliske članove porodice koji su takođe anksiozni ili imaju panične poremećaje, konzumiraju narkotike ili alkohol

Ljudi koji su anksiozni imaju povećan rizik od napada panike. Ali to ne znači u isto vreme da ćete, ako ste anksiozni, sigurno imati i napad panike.

Savetovanje i psihoterapija

Terapije razgovora za anksioznost i panične poremećaje često predstavljaju kombinaciju više tehnika i modela.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) može da pomogne da vidite stvari koje vas brinu na novi način, iz druge perspektive. Takođe, savetnik može da vam pomogne da razvijete strategije za upravljanje okidačima kad se oni pojave.

Foto: Pixabay

Kognitivna terapija može da pomogne da identifikujete, preoblikujete i neutrališete beskorisne misli koje često leže u osnovi anksioznog poremećaja.

Terapija izloženosti uključuje kontrolisano izlaganje situacijama koje izazivaju strah i anksioznost, što vam može pomoći da naučite da se nosite sa tim strahovima na nov način.

Tehnike opuštanja uključuju vežbe disanja i vizualizacije, progresivno opuštanje, biofidbek i autogeni trening.

(Telegraf.rs)