Zašto u kriznim situacijama neko reaguje hrabro, a neko se parališe od straha?

Posle tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, u kojoj je stradalo osmoro učenika i školski čuvar, javnost je preplavljena pitanjima od kojih mnoga, za sada, ostaju bez odgovora.

I psihološke reakcije su različite - jedan deo javnosti je zaleđen od straha, pre svega zbog činjenice da je masakr napravilo 13-godišnje dete, dok drugi veoma burno reaguje.

Preporučujemo

Mnogi pokušavaju da se stave u kožu đaka koji su 3. maja bezbrižno otišli u školu i ubrzo se našli u situaciji da spasavaju vlastite, ali i tuđe živote. Prema izjavama očevidaca ovog strašnog događaja, neka deca su se paralisala od straha, dok su druga skočila na masovnog ubicu u nameri da mu otmu oružje i prekinu krvavi pir.

Od čega zavisi kako ćemo reagovati u kriznim situacijama za Telegraf.rs govori psiholog Brankica Šaljić - Milenković.

- Strah ima zaštitnu funkciju i u isto vreme je sam po sebi stres za organizam - kaže za Telegraf.rs psiholog Šaljić - Milenković.

- Na nivou fiziologije on pokreće naš limbički sistem mozga i mehanizam “bori se ili beži”. Takođe, jedna od reakcija u kriznoj situaciji je i zalediti se. Svaka od ovih reakcija je u svrhu preživljavanja.

Sagovornica portala Telegraf.rs ističe da je reč o fiziološkim reakcijama našeg organizma u traumatičnim situacijama. Ona podseća da zavisi od mnogo faktora kako će koje dete, odnosno odrasla osoba odreagovati tokom samog traumatskog događaja.

Foto: Shutterstock

- Na sve učesnike, i primarne, odnosno direktne učesnike, kao i na sekundarne učesnike, odnosno one koji su bili u blizini i sve one koji su čuli šta se desilo ovaj događaj će ostaviti ogroman trag. Važno je da svi budu zbrinuti i od psihologa/psihoterapeuta i da budu ispraćeni u narednom periodu kako se ne bi napravili propusti i razvio se posttraumatski stresni poremećaj - naglašava psiholog.

Šaljić - Milenković podseća da je izuzetno važna socijalna podrška, kako preživeloj deci, tako i njihovim prestravljenim roditeljima, a posebno roditeljima stradale dece.

- Ne smemo zaboraviti ni nastavno osoblje i sve zaposlene u školi. Škola bi trebalo da je sigurna ustanova, a sada je to ovim činom poljuljano - zaključuje psiholog.

(Telegraf.rs)