Nova studija otkriva zašto opada broj spermatozoida kod muškarca

Pad plodnosti kod muškaraca nastavlja da raste, a konkretan uzrok je i dalje nepoznat. Koncentracija sperme koju muškarci oslobađaju tokom ejakulacije opala je za 50 odsto u poslednjih 50 godina.

Kako piše news, otprilike jedan od šest parova ima problema sa neplodnošću.

Preporučujemo

Istraživači sa Univerziteta Semmelweis u Mađarskoj su sproveli veliko istraživanje kako bi utvrdili šta se to tačno dešava.

Identifikovali su osnovni problem: oštećeni genetski materijal u spermi.

- Na osnovu prethodnih istraživanja, očekivali smo da će kvalitet spermatozoida početi značajno da se pogoršava nakon 40. godine, ali naša meta-analiza sugeriše da bi ovo doba moglo biti mnogo veće, odnosno da se kvalitet spermatozodida pogoršava kada osoba napuni 50 godina - kaže dr Anet Sabo, vodeći autor studije.

Osim kvantiteta, dokazi ukazuju i na pad kvaliteta muških polnih ćelija: procenat ćelija koje mogu da uđu u jajašce takođe je značajno opao poslednjih decenija.

Kada je reč o "krivcima" neplodnosti, često konzumiranje alkohola i prekomerna telesna težina nisu glavni uzorčnici.

Međutim, iako težina i alkohol nisu konkretno odgovorni za opadanje broja spermatozoida, oba faktora ipak utiču.

Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) izračunali su da 39 odsto muškaraca ima prekomernu težinu, a 11 odsto je gojazno širom sveta - statistika koja objašnjava ovaj pad udela spermatozoida u poslednjih pet decenija.

Istraživanje je pokazalo da pušenje cigareta može povećati fragmentaciju DNK u proseku za 9,19 odsto u poređenju sa nepušačima.

Bolesti kao što su hlamidija i gonoreja, uzrokovane bakterijama, mogu izazvati upalu epididimisa. Ova struktura je povezana sa vrhom testisa i odgovorna je za skladištenje sperme.

Bilo koji problem predstavlja rizik za opstanak polnih ćelija.

SZO procenjuje da je samo u 2020. bilo 129 miliona novih slučajeva hlamidije i 82 miliona gonoreje među muškarcima i ženama.

Ova stopa je ostala stabilna ili je u porastu poslednjih decenija.

Metaanaliza je otkrila da različiti faktori, kao što su zagađenje vazduha, izloženost pesticidima ili insekticidima povećavaju fragmentaciju DNK sperme u proseku za 9,68 odsto pokazalo je istraživanje. Na kraju, istraživači kažu da se zdravlje DNK sperme oslanja na zbir životnog stila i izloženosti životnoj sredini.

Zato je, navodi se, isplativo optimizovati faktore načina života čak i pre nego što pokušate da dobijete dete, jer rešavanje čak i dela problema može značajno da poboljša šanse.

(Telegraf.rs)