Zbog teškog oštećenja mozga bila je u komi: Čudom se probudila tik pred isključivanje aparata

Vlasnica restorana iz Oklahome prkosila je izgledima ranije ovog meseca kada je završila Bostonski maraton, samo pet meseci pošto je skinuta sa aparata za održavanje života i probudila se iz kome nakon traumatske povrede mozga.

- Prva reč koja mi je prošla kroz glavu dok sam prešla ciljnu liniju bila je "iskupljenje" - kaže Rejčel Foster (35) za "Yahoo Life" o svom dostignuću od 17. aprila.

Preporučujemo

- Sav naporan rad koji sam ulagala u lečenje i poboljšanje, sve sam to iskupila kroz maraton.

Bio je to trenutak ponosa za Rejčel, koja je u novembru slomila 17 kostiju i bila podvrgnuta dvema operacijama na mozgu kao rezultat nesreće sa električnim skuterom zbog koje je bila u komi na 10 dana.

U jednom trenutku krajem novembra, kako govori njen suprug Džon, lekari su mislili da neće preživeti i bili su spremni da je skinu sa aparata za održavanje života. Onda se, dva dana pre toga, nekim čudom, probudila.

- Moje prvo sećanje je buđenje u bolničkom krevetu. Sećam se da sam videla svetla iznad mene kako sijaju, a soba je bila veoma svetla. Imala sam glavobolju jačine 10 od 10. Nisam imala pojma o nesreći. Nisam znala zašto sam u bolnici - priseća se ova hrabra žena.

Bostonski maraton

Tek nakon tri nedelje njena osnovna sećanja su se vratila, objašnjava suprug Džon. Kada su sećanja počela da naviru, Rejčel je počela da se seća svih stvari koje je nekada volela, poput trčanja i snažne želje da istrči maraton.

- Boston je uvek bio cilj. Ja sam prilično tvrdoglava osoba, takva sam u svemu - otkriva.

Iako je 2018. trčala Bostonski maraton, kao i nekoliko drugih u Oklahomi tokom godina, suprug Džon kaže da su toj ideji pristupili s velikim oprezom.

- Ona je najtvrdoglavija osoba koju sam ikada sreo; pomislio sam, ako je to ono što je rekla da joj je cilj, verovatno će ga postići - kaže Džon, koji je u braku sa Rejčel već 11 godina.

Iako je do Bostonskog maratona u tom trenutku ostalo još nekoliko meseci, ona se već pripremala u mislima. Ali pretvaranje njenog sna u stvarnost postala je druga stvar, ona ​​koja bi zahtevala mesece iscrpljujuće fizikalne terapije.

Foto: Fejsbuk/Shepard Center

- Bilo je tako frustrirajuće. Bilo mi je toliko strano što nisam mogla da kažem svom telu da se kreće onako kako sam želela da se krećem.

Rehabilitacija je bila spora, ali neophodan proces da se dođe do tačke u kojoj je mogla da trči.

- Moj fizioterapeut me je pitao: "Koji su tvoji ciljevi?".Rekla sam: "Nateraj me da ponovo trčim". To je bio moj cilj broj jedan. Samo sam htela ponovo da trčim.

Nada uvek postoji

Kada su doktori saznali za njene maratonske snove, nisu bili u potpunosti optimistični. Naravno, sve se promenilo kada su svi videli koliko brzo napreduje, uglavnom zbog čiste odlučnosti.

- Svi su videli koliko mi je trčanje dalo radost, a ubrzo je bilo mnogo ohrabrenja od ljudi koji su me bodrili u bolnici. Sve mi je to mnogo značilo - iskrena je.

Kada je došao dan maratona, Rejčel kaže da su živci počeli da joj "igraju". Ona je istegla mišić na nozi dve nedelje pre trke i tek je napustila bolnicu krajem marta. Ali znala je da je fizički i psihički spremna da trči, i da je imala podršku u svom dugogodišnjem trkačkom partneru Timu Altendorfu, koji je trčao uz nju.

- Nisam se zaista plašila da će me bilo šta drugo zaustaviti. Znača sam da dolazi ponedeljak i da će tako biti - ili se pokreni ili nemoj. I jesam. Sećam se da sam stavila noge na startnu liniju sa tipom sa kojim sam trčala. Zajedno smo se pomolili i čekali da bude označen početak trke - prepričava Rejčel.

Foto: Fejsbuk/Shepard Center

Dok je trčala 42 kilometra, Rejčel kaže da je veličina njenog dostignuća postala u potpunosti ostvarena.

- Mislila sam, tu sam, uradila sam to. Toliko sam toga prebolela u poslednjih nekoliko meseci, istegnuti mišić me neće zaustaviti - govorila je.

Ubrzo je shvatila koliku podršku ima u gomili prisutnih sa strane.

Pred njom je još dug put izlečenja (i dalje se daju donacije za njene medicinske troškove preko GoFundMe).

- Rejčel nastavlja pozitivnu putanju oporavka, prolazi testove i postaje sve sposobnija da kontroliše svoje telo. Ona se suočava sa još mnogo dana/nedelja bolničke nege, čekaju je još najmanje tri operacije i verovatno još mnogo medicinskih terapija koje dolaze. Sve što možete da date, bilo da je to novac ili molitva, zaista je cenjeno u ovom teškom, ali čudesnom vremenu - piše na GoFundMe stranici.

(Telegraf.rs)