Muškarcu dijagnostikovan Parkinson u 45. godini: Ovo su rani znaci oboljenja mozga
Vikas Činan iz San Karlosa, blizu San Franciska, kome je u njegovim 40-im godinama dijagnostikovana Parkinsonova bolest, upozorava sve sa svojom pričom kako je začetku ovog oboljenja mozga ignorisao simptome.
Naime, on ističe da su kod njega rani znaci upozorenja uključivali ukočene mišiće i bizarne "živopisne" snove zbog kojih se osećao kao da je još budan.
Prvobitno je odbacio simptome kao posledicu virusne infekcije koju je dobio u sedmom razredu i koja mu je oštetila kičmu. Međutim, kada su počela drhtanja desne ruke, zaboravljanje i izostanak interesovanja za aktivnosti u kojima je uživao, obratio se doktorima.
Lekari su mu tada dijagnostikovali Parkinsonovu bolest u ranoj fazi. Dijagnostikovanje ove podmukle bolesti pre nego što se pojave ozbiljniji simptomi - kao što su jaki tremori i invalidnost - znači da neko može rano da počne sa lečenjem i vežbama kako bi se usporilo napredovanje bolesti. Činan danas uzima lekove i bavi se boksom kako bi potpomogao svoje kretanje.
Parkinsonova bolest je najbrže rastuće neurološko stanje na svetu. U Americi u kojoj danas boluje skoro milion ljudi, desio se skok od čak 50 odsto za svega 40 godina razmaka.
Šta uzrokuje Parkinsonovu bolest?
Bolest se obično dijagnostikuje uglavnom oko 60. godine, ali oko pet odsto slučajeva se javlja pre nego što neko napuni 50 godina. Muškarci imaju dvostruko veće šanse da razviju ovo stanje nego žene. Postoji i genetska komponenta. Oni sa porodičnom istorijom bolesti su pod povećanim rizikom.
Bolest je izazvana postepenom smrću moždanih ćelija koje oslobađaju dopamin, neophodan za koordinaciju mišića i kretanje. Ovo je povezano sa genetskim faktorima, kao što je porodična istorija bolesti, kao i mogućim faktorima načina života, među kojima prednjači izloženost pesticidima i herbicidima.
Nije najjasnije zašto muškarci imaju veći rizik, ali prethodna istraživanja su pokazala da bi to moglo biti povezano sa nižim nivoom ženskog polnog hormona estrogena. Takođe je veća verovatnoća da će muškarac tokom radnog veka biti izloženiji toksinima iz životne sredine kao što su pesticidi i industrijske hemikalije.
Parkinson je uzrokovan nagomilavanjem proteina nepravilnog oblika u moždanim ćelijama, koje mogu da se zgrudvaju i dovedu do smrti ćelije. Ne postoji lek za ovu bolest, ali lekari kažu da mnogi pacijenti i dalje mogu da imaju normalan ili skoro normalan život uz lekove i ciljano vežbanje.
Sama Parkinsonova bolest nije direktno fatalna, ali može dovesti do komplikacija koje mogu dovesti do smrti, kao što su problemi sa kretanjem i veća stopa depresije i anksioznosti.
Činanovi simptomi bolesti
Simptomi Parkinsonove bolesti povezani su sa nižim nivoom dopamina u telu, pri čemu je ovaj neurotransmiter neophodan za komunikaciju između različitih nerava i mišića. Pošto je to poremećeno, počinju da se pojavljuju karakteristični simptomi kao što su ukočenost mišića i drhtanje. Naučnici sugerišu da je ovo takođe povezano sa razlogom zašto neko pati od živopisnih snova i zaborava, sa nedostatkom dopamina koji ometa delove mozga koji kontrolišu san i komunikaciju između moždanih ćelija.
Kada su mu se pojavili ukočeni mišići, Činan je krenuo na fizikalnu terapiju kako bi olakšao sebi bol. Čak je isprobao i relaksatore mišića, pa i botoks, koji mogu da blokiraju hemijske signale koji dolaze od nerava koji uzrokuju zatezanje mišića.
Ali kada je počeo da se suočava sa apatijom i kognitivnim oštećenjem, što je dovelo do dijagnoze depresije, lekari su rekli da će ispitati da li ima Parkinsonovu bolest. Prošao je niz testova pre nego što je dobio dijagnozu 2022. godine.
U to vreme je takođe počeo da spava po dva do tri sata dnevno i tad je imao "živopisne" snove za koje je mislio da su stvarni. Njegovo pamćenje je takođe počelo da se degradira, što je dovelo do toga da zaboravlja važne životne događaje.
Lekari su mu dali lekove, a on je počeo da se bavi sa beskontaktnim sparingom koji mu pomaže da upravlja simptomima Parkinsonove bolesti.
Kako je rekao za Daily Mail, i dalje se ponekad suočava sa periodima depresije i apatije. Njegova ličnost se takođe promenila, tako da više ne uživa u aktivnostima koje je ranije voleo, što ga mnogo uznemirava.
Dijagnoza ga je takođe navela da napusti posao i počne da se zalaže za ljude sa ovim stanjem. Sada je član saveta Parkinsonove fondacije sa sedištem u Majamiju na Floridi, gde se zalaže za više resursa za ljude sa ovom bolešću.
(Telegraf.rs)
Video: Dijeta koja smanjuje rizik od srčanih bolesti kod žena
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.