Rezistencija na antibiotike poprima razmere pandemije: Beleži se porast od 10 do 15 odsto

Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije i, ako se nastavi tako, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija biće sve manji, a ozbiljne slučajeve bolničkih infekcija biće sve teže lečiti, rekao je predsednik Udruženja pacijenata Srbije (UPS) Savo Pilipović.

Na konferenciji Udruženja pacijenata Srbije posvećenoj neracionalnoj upotrebi antibiotika, Pilipović je rekao i da oni pokušavaju da se bave opštim temama koje se ne tiču jedne dijagnoze ili bolesti, već svih nas koji se leče i onih zdravih.

Preporučujemo

- Kao što smo podržali inicijativu profesorke Danice Grujičić da se zabrani pušenje u zatvorenom prostoru i kao što smo i mi zahtevali od Ministarstva da se zabrani upotreba solarijuma, tako smo i ovde videli potrebu da ukažemo na veliki problem neracionalne potrošnje antibiotika - rekao je Pilipović.

Naveo je da je tri puta preležao kovid-19 i da je svaki put dobijao po nekoliko kutija antibiotika, a zbog takve upotrebe, kako je rekao, neki ljudi koji su imali rutinske operacije mogu biti u ozbiljnom problemu.

Srbija na vrhu liste zemalja sa najvećom rezistencijom

Mikrobiolog i profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivana Ćirković rekla je da je Srbija, kao i zemlje u okruženju, na vrhu liste zemalja sa najvećom rezistencijom bakterija na antibiotike zbog neracionalne upotrebe i, kako je rekla, možda donekle i zloupotrebe.

Prema njenim rečima, nije samo humana medicina odgovorna, već se ta potrošnja beleži i u veterinarskoj medicini i prozvodnji hrane.

- Pandemija kovida je donela povećanu potrošnju antibiotika. U početku se smatralo da određeni antibiotici mogu poboljšati ishod bolesti, a kasnije su iz protokola ukinuti antibiotici za blage i teške bolesti, pa nije bilo razloga za korišćenje u meri u kojoj su se koristili - rekla je Ćirković.

Dodala je da su se od 2022. godine na srpskom tržištu pojavili i antivirusni lekovi za kovid-19 infekciju, a da su neki lekari lakše davali antibiotike umesto ciljanih antivirusnih lekova.

Kako je ocenila, sve je to zajedno dovelo do porasta rezistencije bakterija u Srbiji na antibiotike i da se beleži porast od 10 do 15 procenata, u zavisnosti od bakterijske vrste i antibiotika.

Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike u Beogradu izjavio je da se vrlo retko shvata da su svi u riziku da dobijemo neku od infekcija i da je veći problem kada se susreću sa bakterijama koje su rezistente.

- U poslednje vreme povremeno viđamo slojeve koji su otporni praktično na sve raspoložive lekove, pa su dužina lečenja i troškovi veći i rizik po pacijenta je izuzetno veliki, jer takve infekcije uglavnom ne dobijaju osobe koje su u odličnoj fizičkoj kondiciji, već ljudi koji već imaju sopstveno zdravstveno opterećenje - rekao je Stevanović.

Naveo je da za sada uspevaju da se snađu i trudom naše mikrobiologije, odnosno, kako je rekao, svih laboratorija i službi koje su unapredile stepen dijagnostike i brzinu davanja rezultata, jer je bitna i osetljivost na pojedinačne antibiotike.

Prema njegovim rečima, kada imaju podatke i raspoložive lekove, onda sledi dalja borba da se ne javi neželjeni efekat antibiotičke terapije.

- Problem je kada su klice toliko otporne da imamo samo jedan lek, a taj jedan lek je vezan sa neželjenim efektima onda, kao rešenje, dolazi do kombinovane terapije - rekao je Stevanović.

Anesteziolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu Radmilo Janković, kazao je da

je ceo problem izraženiji tamo gde su najteži pacijenti čiji imunitet nije na najvišem nivou i oni često imaju druge procedure koje nose rizik od razvitka infekcija.

- Ovaj problem postoji u čitavom svetu, ali smo mi na mapi sveta crveniji od severne i zapadne Evrope, koja ima drugačiju kulturu i disciplinu u postupanju u bolničkom okruženju i jedinicama intenzivne nege - rekao je Janković.

Dodao je da je dosta i do prakse u Srbiji, koja nije bila adekvatna i da su antibiotici najomiljeniji lekovi među srpskim lekarima kada se posmatra potrošnja ili nominalni broj lekova koji se prepisuju. Prema njegovim rečima, neretko ćete čuti od ljudi da neko nije baš dobar doktor jer ne daje antibiotike.

(Tanjug/Telegraf.rs)