Možemo li da spavamo i da budemo budni u isto vreme: Dr Janković o fenomenu mesečarenja

Mesečarenje ili somnabulizam je poremećaj koji se uglavnom javlja u detinjstvu i prestaje u adolescentnom dobu.

Ali, to nije pravilo; može se javiti i u kasnijoj životnoj dobi, odnosno nastaviti da postoji kao poremećaj u non-REM spavanju koje se javilo u detinjstvu.

Preporučujemo

Fenomen mesečarenja oduvek je intrigirao javnost, kao i medicinske stručnjake. O mesečarenju, kao i drugim motornim poremećajima u non-REM spavanju na redovnom kolegijumu u Acibadem Bel Medicu govorio je prim. dr sci. med. Slavko Janković, neurolog, epileptolog i somnolog.

Foto: Nikola Anđić

Primarijus Janković u Acibadem Bel Medic Centru za poremećaje spavanja i epilepsiju obavlja video polisomnografiju u cilju dijagnostikovanja svih poremećaja spavanja – od mesečarenja, preko poremećaja disanja u spavanju, noćnih strahova, poremećaja ponašanja tokom sanjanja, pričanja i škripanja zubima tokom spavanja, nesanice i poremećaja pokreta u spavanju.

Povod za predavanje o poremećajima u spavanju, sa akcentom na mesečarenje, bio je 17. mart, Svetski dan spavanja koji su i ove godine obeležili World sleep society i Srpsko somnološko društvo, a ispred Acibadem Bel Medic Centra govorio je upravo neurolog Janković.

Bila je to odlična prilika da zaposleni u hitnoj službi, internisti i kardiolozi sa primarijusom Jankovićem razmene iskustva iz prakse.

- Prve karakteristike mesečarenja počinju u prvoj trećini ili prvoj polovini spavanja – kaže neurolog Slavko Janković.

- Najčešće se javljaju kod dece, mada mogu da se jave i kod odraslih i prestaju u adolescenciji. Otprilike 20 do 25 odsto mesečari, a kad dođu do 24. godine to spadne na četiri odsto, s tim što to može da bude nastavljanje mesečarenja iz detinjstva.

Neurolog Janković je dao odgovore i na vrlo intrigantna pitanja koja interesuju široku javnost. Jedno od njih je kako je moguće da čovek spava i da hoda, a mi mu priznajemo da spava?

Drugo - kako je moguće da neko u isto vreme spava, hoda i izvršava proste ili kompleksne radnje – recimo, da vozi automobil?

Konačno, kako je moguće da neko u isto vreme spava, hoda, radi kompleksne radnje, misli, priča sa nama i ne seća se ničega?

- Mesečari rade na nivou refleksnih radnji, ali su u stanju da rade i složene radnje. Moguće je, jer oni toga nisu svesni. Spavanje i budnost međusobno nisu isključivi, oni su u stanju da koegzistiraju kod istog čoveka, u istom momentu mogu da budu i budni i da spavaju – objašnjava neurolog Janković.

Foto: Nikola Anđić

Ovo, naravno, nameće dodatno pitanje - da li čovek spava celim mozgom ili jednim njegovim delom? Takođe, ako spava jednim delom mozga, koji je to deo koji spava, a koji je to deo koji je budan?

- Osnovni poremećaj jeste da postoji rušenje granica između budnosti i spavanja, i to je ta koegzistencija u istom momentu, kod istog čoveka, u istom mozgu da jednim delom bude budan, a drugim spava. U isto vreme postoji lokalna budnost i lokalno spavanje. S druge strane, mešavina budnosti i spavanja je osnov i mesečarenja, i noćnih strahova – navodi neurolog.

On ističe da nikako ne bi trebalo buditi osobu koja mesečari:

-  To je opasno i to ne bi ni trebalo raditi, pogotovo ne kod dece. S druge strane, osobe koje mesečare imaju disocijativnu analgeziju; na primer, ako im odsečete prst tokom epizode mesečarenja, oni ne osećaju bol.

Sve navedeno, ističe neurolog Janković, postoji i kod životinja.

- Mi ne znamo da li one mogu da mesečare, ali znamo da jedan deo njihovog mozga može da spava, a da drugi ostane budan. To je dokazano 1986. godine; Rus Muhametov je snimao delfine i ustanovio da oni spavaju jednom polovinom mozga dva-tri sata, pa onda spavaju drugom polovinom mozga, a ova prethodna je budna. Svi sisari u moru spavaju jednom polovinom mozga, a drugom polovinom su budni.

S druge strane, objašnjava neurolog Janković, tokom REM spavanja leva hemisfera ne zna za desnu kada spavamo:

- Postoji funkcionalna kalozotomija, pa epileptični napadi ne mogu da se generalizuju tokom REM spavanja, oni se generalizuju tokom sporotalasnog spavanja. Kretanje može da bude nezavisno od frontalnih regiona. Dokaz tome je da deca do desete godine, ako ih tokom non-REM spavanja stavite na noge, ona hodaju.

O Centru za poremećaje spavanja i epilepsiju

U Acibadem Bel Medicu, Centar za poremećaje spavanja i epilepsiju vodi prim. dr Slavko Janković. Centar se bavi kompletnom dijagnostikom i lečenjem poremećaja spavanja kod odraslih i dece.

S ponosom možemo reći da je to najpotpuniji i najmoderniji centar za poremećaje spavanja u Srbiji koji se bavi lečenjem nesanice, preterane pospanosti, mesečarenja, noćnih strahova, konfuznog razbuđivanja i škrgutanja zubima u snu.

Drugi, ozbiljni, zdravstveni problemi kojima se Centar za poremećaje spavanja bavi su epilepsija i sleep apnea, tj. hrkanje i prestanak disanja u toku spavanja. Takođe, u Centru se izvode i diferencijalne dijagnoze poremećaja spavanja i drugih organskih bolesti (epilepsije ili demencije).

(Telegraf.rs)