Dr Stanišić objašnjava kako voda u plastičnoj flaši može da ugrozi naše zdravlje

Većina ljudi barem jednom nedeljno ili više puta kupi flaširanu vodu. Ali, da li ste se ikada zapitali da je voda iz plastične ambalaže dobra za vaše zdravlje?

Rok trajanja koji je utisnut na plastičnoj ambalaži vode, upozorava nas kada će hemikalije početi da utiču na njen ukus.

Preporučujemo

Proizvođači u Americi napominju, da voda može da stoji neograničeno, ukoliko se pravilno drži u skladištu. U emisiji "Uranak" na televiziji K1, prof. dr Svetlana Stanišić, objasnila je kada voda u plastičnim flašama nije više za upotrebu i da li su tvrdnje američkih proizvođača tačne.

- Nijedna plastika nije bezopasna. Kako god da se ona skladišti, svakako će ta voda iz plastične flaše da bude drugačija u odnosu na vodu sa česme ili vode sa izvora. Takođe, voda sa česme danas ima malo mikroplastike, koja je prodrla u sve elemente životne sredine. Stalno korišćenje vode iz plastičnih flaša može da ima loš uticaj na zdravlje. Posebno ukoliko dugo stoji na visokoj temperaturi. Tada dolazi do razgrađivanja plastike i rastvaranje hemijskih materija u toj vodi. Upravo to je ono što su proizvođači iz Amerike rekli, a odnosi se na temperaturu i izloženost sunčevom zračenju - objašnjava dr Stanišić.

Kvalitet vode sa česme u Beogradu

Iako mnogi izbegavaju da piju vodu sa česme, prof. dr Stanišić smatra da je voda u Beogradu dobrog kvaliteta.

- Od flaširane vode, u bilo kom obliku da je skladištimo, može da nam bude nešto. Priče, da je voda sa česme u Beogradu jako lošeg kvaliteta, ima veze sa tim, da ljudi ostvaruju profit. Znate koliko profita ostvaruju fabrike flaširane vode, kada govore, da je voda sa česme opasna. Plastična ambalaža nije dobra i mnogo je bolje da, ukoliko želimo vodu iz flaše, izaberemo staklenu ambalažu ili vodu sa česme. Moj nijedan kolega, koji je hemičar, ne pije vodu iz plastične ambalaže.

Plastika i hormoni povezani su tako što mikroplastika u hrani deluje na lučenje hormona i izaziva poremećaje i hronična stanja Foto: Shutterstock

Mi ne znamo trenutno, iskreno, koje su sve posledice toga. Za sada nagađamo da to ima veze sa alergijama, autoimunim bolestima, koje se takođe sve češće javljaju. Neki govore i o porastu kancera. Činjenica je da, kada popijemo vodu iz plastične ambalaže, za 15 minuta se mikroplastika nađe u našoj krvi. Čak 90 posto ljudi u razvijenom svetu, kada biste im izvadili krv, imaće aditive razne iz plastike. Plastika nije sama po sebi loša, imamo neke tipove koji jesu, ali se oni ne koriste za pakovanje pića i hrane. Međutim, aditivi iz svih vrsta plastike su problem. BPA (Bisfenol A) je jedinjenje koji se dodaje kao aditiv plastici, da bi ona bila providna, dobrog kvaliteta, savitljiva, čvrsta, otporna na sunčeve zrake. Međutim, to jedinjenje curi u sadržaj. Plastika u malim količinama nije štetna, ali sada, kako je mi koristimo, i te kako jeste. Ti komadići mikroplastike nalaze se čak i u placenti. Nema više ni bebe, ali ni fetusa, koje nije u dodiru sa plastikom - upozorava ona.

Ranije se, kako kaže, preoporučivalo da vodu sa česme treba pre upotrebe prokuvati, sada više to nije slučaj, jer je voda iz gradskog vodovoda bogata pojedinim mineralima.

- Što se tiče vode sa česme, ranije se preporučivalo da se voda prokuva, zbog uništavanja mikroorganizama. To se radi onda, kada sumnjamo da postoji mikrobiološka kontaminacija vode. Međutim, ono što mi u našem gradskom vodovodu imamo je više nekih drugih minerala, a ne bakterija. Voda koja proključa ima manjak minerala i veoma je blizu destilovane vode, koja je oligomineralna.

Tu spadaju i neke vode kao što su one za izbacivanje peska i kamena iz bubrega. Ipak, one nemaju nikakav efekat, jer prolaze kroz naše telo i ne zadržava se. To je kao da pijete čaj ili kafu, mi sve to izbacimo iz sebe tokom male nužde. U tom momentu, mislimo da smo hidrirani, ali zapravo se ta tečnost ne zadržava u našem telu. Zato se prave sportska pića, koja sadrže optimalan broj minerala, a voda sa česme je dobra, jer upravo sadrži taj broj optimalnih minerala. Filteri za vodu takođe mogu stvoriti bakterije. Nisu to neke bakterije, koje bi izazivale trovanje, ali nisu ni bakterije koje bi trebale da se nađu u vodi. Moram da napomenem, da ima nekih krajeva u Vojvodini gde je prirodna voda jako loša, jer sadrži arsen. U tim slučajevima je najbolje piti flaširanu vodu, ali u Beogradu je voda dobra. Najbolji izbor je voda iz staklene flaše, a odmah iza toga je česmovača - zaključila je prof. dr Svetlana Stanišić u emisiji.

(Telegraf.rs)