Predgojaznost kod dece - alarm za roditelje: Nutricionista savetuje kako da dete smrša bez dijete

Višak kilograma nije samo estetski problem; on je okidač za pojavu brojnih hroničnih oboljenja počev od bolesti srca i krvnih sudova, preko povišenog krvnog pritiska do dijabetesa tipa 2.

Kod dece, višak kilograma često se na zdravstvenom nivou manifestuje pojavom ravnih stopala i krivom kičmom. Ukoliko roditelji ne prepoznaju i ne saniraju problem u samom startu, rizik da predgojazno dete izraste u gojaznog tinejdžera i kasnije gojaznu osobu je sve veći.

Preporučujemo

Iako u Srbiji važi pravilo da je dete zdravo samo ako je jedro i bucmasto, pogrešna postavka doživljaja zdravlja je i dovela do toga da nam mališani budu u riziku od hroničnih bolesti upravo zbog nepravilne ishrane, manjka fizičke aktivnosti i viška kilograma.

Foto: Shutterstock

Predikcije objavljene u Svetskom atlasu gojaznosti su dramatične; do 2030. godine čak 18 odsto dece u Srbiji uzrasta od pet do 19 godina imaće problem sa gojaznošću. Reč je o armiji od 215.000 dece i mladih koja će postati “kandidati” za ispijanje “šake lekova” svakog dana ili davanje insulina prvenstveno zbog neadekvatnog stila života u najranijem detinjstvu.

O problemu predgojaznosti i gojaznosti kod dece razgovarali smo sa nutricionistom Dušankom Lacmanović.

- Princip ishrane dete uči od malih nogu, uz roditelje koji će mu usaditi zdrave navike po pitanju izbora namirnica - kaže za Telegraf.rs nutricionista Lacmanović.

- Za početak, važno je uvesti redovne obroke koji će biti posluživani u isto vreme ili u približno isto vreme. Doručak je obavezan i on ne sme da bude baziran na pekarskim proizvodima, iako je to roditeljima često najlakši i najjednostavniji izbor. Mnogo bolje rešenje je domaći umešen hleb sa premazom od putera i džema ili meda, kao i kajgana ili kačamak, nego najukusnija kifla ili bilo koje drugo pecivo iz pekare.

Foto: Shutterstock

Sagovornica Telegrafa predlaže voćku za užinu, ali u izvornom obliku, ne kao sok.

- Poslednjih godina trend je da roditelji deci cede voće, mislivši da tako deca unose vitamine i minerale u organizam. Takav sok je svakako bolji od onog kupovnog u tetrapaku ili gaziranog soka koji deca vole, ali je lošiji izbor od cele voćke, jer sadrži puno šećera. Naime, voće sadrži vlakna koja su neophodna za dobar rad creva i sporije varenje, dok sok, slikovito rečeno, samo protrči kroz organizam i pun je šećera. Zato uvek dajte detetu celu voćku, a izblendan ili hladno ceđeni sok tek povremeno - savetuje nutricionista.

Bez obzira na to da li je dete izbriljivo kad je u pitanju kuvana hrana ili ne, uvek se, ističe naša sagovornica, mora voditi računa o dve stvari - o količini i načinu pripreme obroka.

- Dečji tanjir pun “do venca” trebalo bi da sadrži proteine, ugljene hidrate i zdrave masti, kao i sezonsku salatu koja je važna i zbog sadržaja vlakana i zbog minerala i vitamina. Da li će to biti neko od tradicionalnih jela koja se pripremaju na ovim prostorima poput kuvanog kupusa, graška, pasulja ili paprikaša, ili ćete detetu poslužiti šniclu, krompir i salatu uz parče integralnog hleba, svejedno je. Važno je da obrok bude pripremljen na zdrav način, bez prženja i pohovanja, bez prevelike količine masnoće i začina poput soli koja se kod nas koristi u velikim količinama - upozorava Lacmanović.

Večera bi mogla da bude slična doručku, uz posluživanje proje i mlečnih proizvoda, potaža i čorbica, salata od voća ili povrća uz dodatak sira ili jogurta, a povremeno i laganijih domaćih poslastica poput palačinki, sutlijaša ili griza na mleku.

Kad je reč o slatkišima, naša sagovornica daje prednost domaćim kolačima u odnosu na industrijske poslastice.

Foto: Shutterstock

- Pored toga što kroz domaće kolače lišavamo dete unosa aditiva, tačno znamo koje sastojke smo upotrebili i koliko, na primer, šećera i brašna ima u poslastici. Preporuka je koristiti maslac za kolače i torte, a isključiti margarin; takođe, koristiti što manje šećera i što više voća, jer ono ima prirodnu slast. Komad kolača ili torte dva do tri puta nedeljno neće dovesti dete u stanje predgojaznosti ili gojaznosti ukoliko, naravno, vodimo računa i o ostalim namirnicama koje unosi - podseća sagovornica Telegrafa.

Ona ne spori da je u današnje vreme sve više roditelja koji se trude da svojoj deci obezbede organske namirnice i pozdravlja tu odluku. Ali, ističe, mnogo je važnije da roditelji sami spreme obroke i da zajedno obeduju sa decom.

- Zbog promenjenog stila života u odnosu na pre samo deset ili dvadeset godina, sve je više onih koji naručuju hranu preko dostave. Iako je takva hrana ukusna i rado je jedu i deca i odrasli, ona može da bude rizična za brzo i lako dobijanje viška kilograma. Naime, da bi bila ukusna i da bi zadržala svežinu, hrana iz dostave je puna šećera i soli koji vezuju vodu u organizmu i čine da se osećamo naduto i tromo posle obroka. Ukoliko naviknemo dete na takvu hranu, ono će se veoma brzo ugojiti, a onda će biti problematično i za njega i za nas da drži dijetu - upozorava nutricionista.

Margherita / Foto: Shutterstock

Šta da urade roditelji kad primete da je njihovo dete postalo bucmasto? Nutricionista Lacmanović daje jasne preporuke:

- Kao prvo, kontrolišite šta dete jede. Ukoliko je školskog uzrasta, spremite mu užinu u vidu sendviča od integralnog brašna, parčeta šunke i sveže salate. Isključite slatkiše i uvedite voće, odnosno domaće kolače jednom nedeljno. Vodite računa o tome da li dete pije dovoljno vode. Za detaljnije smernice razgovarajte sa stručnjakom koji će u odnosu na uzrast, kilažu i zdravstveno stanje deteta preporučiti ishranu - zaključuje nutricionista Lacmanović.

(Telegraf.rs)