Nauka dokazala da tuga oštećuje um i telo: Da li se može umreti od "slomljenog srca?"

Čuvena fraza "slomljeno srce" uvek je delovala pomalo poetično, pogotovo kad se uz nju veže reč "smrt", ali poslednjih godina nauka dolazi do sve više otkrića koja mogu da potkrepe ovu teoriju.

Naime, tuga ne narušava samo mentalno zdravlje; postoji rastući broj dokaza koji povezuju ovo emotivno stanje sa visokim rizikom od srčanih bolesti, raka, problema sa pamćenjem i stomakom kao i nastankom autoimune bolesti poput reumatidnog artritisa.

Preporučujemo

Ovog meseca, istraživači su otkrili da su pacijenti koji prolaze kroz "gubitak" u povećanom riziku od nastanka atrijalne fibrilacije - opasnog poremećaja srčanog ritma, kao i razvoja moždanog udara.

"The Karolinska" Institut u Švedskoj koji vodi evidenciju sa više od 800.000 pacijenata, zaključio je da ožalošćeni moraju da imaju potporu porodice, kao i adekvatnu profesionalnu pomoć.

- Slomljeno srce slomi srce, navodi dr Dang Veia, a prenosi "Dailymail".

Otkrili smo da individue koji su izgubili člana porodice (dete, partnera, roditelja) imaju veliku šansu za različite vrste poremećaja srčanog ritma, od aritmija do srčanog udara, pa čak i do srčanog zastoja, navodi on.

Obrazloženje ovih događaja nalazi se u stresu koji tuga manifestuje na telo, organe i imuni sistem.

- To je razlog zašto se češće razboljevamo kad tugujemo - objašnjava dr Stiven Alder.

Snažne emocije koje nas obuzimaju nakon teškog gubitka povezane sa nedostatkom sna i zdrave rutine, mozak interpretira kao stresne situacije i ispušta veliku dozu kortizola - hormona sresa, kao i adrenalina, aktivirajući "bori se ili beži", tj. sistem za preživljavanje.

Iako je prvenstveno namenjen da nas zaštiti od opasnosti, kontinuirana aktiviranost navedenog adrenalinskog sistema previše opterećuje telo i umesto da štiti imunitet, on ga napada.

Tada se javljaju hronične infekcije, autoimune bolesti pa čak i ozbiljniji problemi.

- Kortizol prekida normalnu funkciju svakog sistema u telu, uključujući i šećer u krvi, metaboličku funkciju i pamćenje, a adrenalin napada respiratorni sistem i srčani ritam - kaže Alder.

Navale adrenalina oštećuju srce i zato se to često naziva "sindrom slomljenog srca", kada, naizgled, zdravo srce odjednom krene da popušta u njegovoj glavnoj, levoj komori.

Pojava "slomljenog  srca", tj. idiopatske kardiomiopatije je vrlo česta kod ožalošćenih, a većina pacijenata je u dobi preko 50 godina. Oni koji prežive, vrate se u normalu tri meseca nakon hospitalizacije, ali pate od dugoročnih posledica poput angine, palpitacija i kratkog daha.

foto Freepik.com

Linda Ajčison je izgubila muža od opakog melanoma. Imao je samo 44 godine kada je preminuo.

Dve nedelje nakon njegove smrti Lindi se pojavio dijabetis tip 2, a ubrzo joj se razvila i pneumonija propaćena poremećajem srčanog ritma, zbog čega je bila hospitalizovana.

- Ne znam šta mi je tuga uradila. Sećam se samo da sam je osećala kao nešto fizičko, prisutno u mom telu. Nisam jela, nisam spavala. Nisam mogla da dišem, osećala sam kao da mi se celo telo gasi - priča ova 54-godišnja udovica.

Ljudi se na drugačiji način nose s tugom, ne pomažu svima isti obrasci, za nekog je terapija lek, za nekog muzika, fizička aktivnost ili okruženost prijateljima, bitno je pronaći rešenje.

- Ljudi misle da je tuga stvar emocije i mentalnog zdravlja, ali ja verujem da smo mi jedno, naše telo, um i duša su spojeni, tako da jedno pokreće ili uništava ono drugo - govori Linda.

(Telegraf.rs)