7 mitova o zdravlju srca u koje smo verovali

Briga o zdravlju srca može da bude veoma izazovna, jer je praćena brojnim mitovima.

Da li je crveno vino zaista zdravo za srce? Da li bi trebalo izbegavati sve vrste masti zbog holesterola?

Kako istraživanja na temu zdravlja srca napreduju, a naučnici dolaze do novih saznanja, tako se i neka do sada aktuelna pravila i preporuke menjaju.

Kardiolozi su za "Huffington post" razotkrili mitove o zdravlju srca koji su donedavno važili za pravila kojih bi se trebalo pridržavati.

1. Ne brinite o zdravlju srca ako ste mladi

Ukoliko imate manje od 50 godina, možda mislite da ne morate da brinete o zdravlju srca i da su šanse da dobijete srčanu bolest veoma male. Iako je istina da se rizik od razvoja bolesti srca povećava s godinama, on može početi rano jer na njega direktno utiču životne navike.

- Sedam glavnih promenljivih faktora rizika za srčana oboljenja uključuju konzumiranje cigareta, izostanak fizičke aktivnosti, visok holesterol, visok krvni pritisak, visok šećer u krvi, gojaznost i lošu ishranu - kaže kardiolog Elizabet Klodas.

Kad je reč o praćenju zdravlja srca, merenje faktora rizika kao što su holesterol, krvni pritisak i šećer u krvi zahtevaju laboratorijsko testiranje.

- Pod pretpostavkom da su vaši rezultati dobri, moje pravilo je da bi ljudi trebalo da se testiraju dva puta u dvadesetim godinama života, tri puta u tridesetim, četiri puta u četrdesetim, a zatim jednom godišnje posle navršene pedesete godine života - navodi kardiolog Klodas.

2. Važan je samo nivo dobrog holesterola

Svi znaju da postoje dve vrste holesterola - takozvani dobar holesterol i onaj drugi, loš holesterol.

- Visoki nivoi lošeg holesterola povećavaju rizik od srčanih oboljenja, jer u krvotoku cirkuliše više plaka koji se može deponovati na srčanim arterijama - kaže dr Džon Oen Sjao, direktorka kliničke kardiologije na Jejlu.

Kardiolog dr Danijela Belardo navodi da je ideja o povećanju nivoa dobrog holesterola za kardiovaskularno zdravlje netačna i zastarela:

- Istraživanja pokazuju da povećanje nivoa takozvanog dobrog holesterola nema veze sa smanjenjem rizika od velikih neželjenih srčanih događaja.

Kod nekih pojedinaca, visok nivo dobrog holesterola može da bude faktor rizika za srčana oboljenja.

Istraživanja na ovu temu još nisu završena, a dosadašnje studije sugerišu da bi odgovor mogao da “leži” u genetskim vezama.

- Ipak znamo šta smanjuje kardiovaskularni rizik, a to je smanjenje nivoa lošeg holesterola - ističe dr Belardo.

Faktori poput ishrane bogate biljkama i vlaknima, sa malo zasićenih masti može da ima pozitivnu ulogu u snižavanju nivoa lošeg holesterola.

Kardiolog Belardo dodaje da je u pojedinim slučajevima, kad postoji bolest koronarnih arterija ili genetska dislipidemija, neophodno uključiti lekove.

3. Sve masti su loše za zdravlje srca

Iako je istina da unos transmasti i zasićenih masti povećava rizik od srčanih oboljenja, ishrana sa niskim nivoom masti nije neophodna za optimalno zdravlje srca.

Istraživanja pokazuju da su zdrave masti ključne za uravnoteženu ishranu i manji rizik od bolesti.

- Nijedna vrsta hrane, ukoliko se uzima umereno, neće izazvati hroničnu bolest, ali zamena hrane sa većim sadržajem zasićenih masti kao što je crveno meso sa hranom koja sadrži nizak nivo zasićenih masti kao što je maslinovo ulje ili avokado, može da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti - kaže Belardo.

Ako je mast biljnog porekla, to ne znači automatski da je zdrava za srce. Primera radi, kokosovo ulje sadrži više zasićenih masti nego puter, navode na Klinici Mejo.

- Pojedincima bi cilj trebalo da bude obrazac ishrane koji podrazumeva pet do šest odsto kalorija iz zasićenih masti, odnosno oko 13 grama zasićenih amsti dnevno - kaže kardiolog Sjao.

4. Crveno vino je dobro za zdravlje srca

Pre nego što počnete da prepisujete sebi čašu ili dve crvenog vina dnevno, trebalo bi da znate da veza između konzumiranja alkohola i zdravlja srca ostaje nejasna.

- Antioksidanti u crvenom vinu mogu da pomognu u zaštiti krvnih sudova u srcu. Ali, ne preporučujem da počnete da pijete samo zato što mislite da je vino dobro za zdravlje vašeg srca - navodi kardiolog Sjao.

Do sada nije utvrđeno da alkohol može da obezbedi zaštitni efekat kardiovaskularnog zdravlja.

- Smanjenje unosa alkohola će verovatno smanjiti kardiovaskularni rizik kod svih pojedinaca. Preporučujem da se alkohol ograniči na dva pića ili manje za muškarce u toku dana ili jedno piće, odnosno manje dnevno za žene - ističe kardiolog Belardo.

5. Svakodnevno uzimanje aspirina je dobro za zdravlje srca

S obzirom na to da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u mnogim zemljama, ne bi trebalo da čudi što zdravstveni radnici preporučuju korake za primarnu prevenciju kako bi se smanjio rizik od srčanog i moždanog udara kod odraslih od 40 do 59 godina koji nikada nisu imali srčana oboljenja.

Uobičajena preporuka je svakodnevna upotreba male doze leka aspirina koji smanjuje zgrušnjavanje trombocita u krvi, što može da spreči srčani udar. Prema smernicama Američkog koledža za kardiologiju, niske doze ovog leka (od 75 do 100 mg) mogu se uzeti u obzir za primarnu prevenciju bolesti srca među odabranim odraslim osobama sa visokim rizikom, starosti od 40 do 70 godina koji nisu pod povećanim rizikom od krvarenja.

Ali, svakodnevno uzimanje ovog leka može da bude štetno, jer pojedince dovodi u rizik od čireva i krvarenja u želucu, crevima i mozgu.

- Rizik od krvarenja raste s godinama i može da bude opasan za pojedince - objašnjava kardiolog Belardo.

Radna grupa za preventivne usluge SAD nedavno je preporučila kliničarima da prestanu da rutinski propisuju dnevni režim niskih doza aspirina starijima od 60 godina, jer potencijalna šteta od krvarenja nadmašuje koristi prevencije srčanih bolesti.

- Ovo se ne odnosi na pojedince koji su već imali srčani udar, moždani udar ili bolest koronarnih arterija. Razgovarajte sa svojim lekarom o vašem individualnom riziku i lečenju - ističe kardiolog Belardo.

6. Samo kardio vežbe su dobre za zdravlje srca

Iako su mnoge studije pokazale da su kardio vežbe dobre za zdravlje srca, one nisu jedina aktivnost koja je dobra za srce. Trening snage ima brojne zdravstvene prednosti, uključujući poboljšanje kardiovaskularnog faktora rizika kao što je smanjenje krvnog pritiska.

Smernice Američkog kardiološkog koledža preporučuju da bi odrasli trebalo da se bave najmanje 150 minuta nedeljno aerobnim aktivnostima umerenog intenziteta ili 75 minuta nedeljno fizičkom aktivnošću snažnog intenziteta kako bi smanjili rizik od srčanih bolesti.

Ključ je u doslednom vežbanju koje može da bude kombinacija intenzivnih i umerenih aktivnosti, bilo da se radi o hodanju ili treningu snage za dobrobit zdravlja vašeg srca.

7. Ko vežba i vodi računa o ishrani, nikad neće imati srčani udar

Iako su zdrava ishrana, vežbanje i izbegavanje konzumiranja cigareta važni za smanjenje rizika od srčanih bolesti, postoje i genetski faktori koji mogu da utiču na kardiovaskularno zdravlje. Oni utiču na rizik od visokog krvnog pritiska, bolesti srca i drugih srodnih stanja.

Rizik od srčanih oboljenja može se dodatno povećati kad se genetika ukrsti sa nezdravim životnim stilom kao što su konzumiranje cigareta i nezdrava ishrana.

- Prevencija je od velike važnosti za kardiovaskularne bolesti. Proverite svoju genetiku i vodite računa o tome koliki vam je krvni pritisak i nivo holesterola, ali razgovarajte i o drugim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su dijabetes i druge hronične bolesti - podseća kardiolog Belardo.

(Telegraf.rs)