Sve je počelo sa vrtoglavicom: Zbog tumora ponovo je naučila da hoda i govori, ali paraliza lica je i dalje tu

Dok je šetala kruzerom sa svojim prijateljima u martu 2020, Tori Dent je počela da oseća vrtoglavicu. Fizički aktivna i zdrava medicinska sestra iz Brizbejna pripisala je to morskoj bolesti i nastavila da uživa u odmoru.

Ali kada se ova 28-godišnjakinja vratila na kopno, napadi vrtoglavice nisu nestali.

Preporučujemo

- Pretpostavio sam da je to normalan osećaj nakon nedelju dana na moru na kruzeru - kaže Dent za "7Life".

To je trajalo sve dok se njeni simptomi nisu pogoršali i počela je da ima poteškoća sa gutanjem.

- Jednostavno nisam mogla da jedem. Osećala sam se loše, ali sam bila bezobzirna i mislila sam da će to proći.

Lekar je Dent dijagnostikovao vrtoglavicu i dali su joj lekove.

"Bilo je teško progutati tablete. Takođe kada sam ih uzela, činilo se da nisu funkcionisali", kaže Tori. Bilo je to vreme pre vakcinacije protiv kovida-19 , a medicinskoj sestri je takođe rečeno da uradi PCR test. Ali dok je čekala test u bolničkoj klinici doživela je teži napad.

- Dok sam čekala da se prijavim na test imala sam neverovatno vrtoglavicu, zbog čega mi je bilo teško da stojim i hodam. Doktor mi je rekao da posle testa odem u odsek za hitne slučajeve. Taj isti doktor me je odveo u hitnu u invalidskim kolicima.

Nepoznata dijagnoza

Dent je uradila test krvi i CT, ali nijedan nije pokazao abnormalnosti.

- Bila sam uznemirena, bespomoćna, frustrirana, zbunjena. Još uvek nisam verovala da sam toliko bolesna i da nemam odgovor. Takođe sam se osećala kao da je to u mojoj glavi i da sam hipohondar.

Međutim, magnetna rezonanca njenog mozga joj je preokrenula život. Mala izraslina, otprilike veličine semena lubenice, otkrivena je na njenom moždanom stablu. Lekari su sumnjali da je to spororastući, redak, benigni tumor nazvan hemangioblastom.

- Laknulo mi je kada mi je rečeno. Postojao je razlog za moje simptome.

Zbog male veličine, Dent je rečeno da je neoperabilan, pa je umesto toga počela da se fokusira na načine da upravlja svojim simptomima.

- Shvatila sam da će, ako neće rasti brzo ili drastično, vremenom, moji simptomi moći da se kontrolišu - kaže ona.

Brz rast

Ali u roku od nedelju dana od prijema u bolnicu, Torina sposobnost da hoda i jede se pogoršala.

"Imala sam dvostruki vid, više nisam mogla da pijem vodu i izgubila sam osećaj u desnoj ruci i šaci", kaže ona. Prebačena je u drugu bolnicu, gde je druga magnetna rezonanca pokazala da je tumor porastao za trećinu. Neurohirurzi više nisu sumnjali da je u pitanju hemangioblastom. Medicinska sestra je podvrgnuta hitnoj operaciji kako bi pokušala da ukloni što je moguće veći deo izrasline.

- Bila sam oduševljena zbog operacije jer sam samo htela da je uklonim - kaže ona, dodajući da su hirurzi uspeli da uklone 80 odsto izrasline.

Međutim, za samo tri nedelje od operacije, tumor je ponovo brzo porastao - sada je bio veliki četiri cm. Dent sada nije mogla da guta, hoda i govori. Oduzeta joj je i sposobnost smejanja, pošto joj je polovina lica postala paralizovana. Provela je 19 dana na intenzivnoj nezi, oporavljajući se od rasta tumora.

Oporavak

Početkom maja 2020, tumor, koji je u Torinoj bolničkoj dokumentaciji označen kao "nediferencirana lezija moždanog stabla", počeo je da se smanjuje. Niko nije uspeo da objasni kako. Od sredine maja, Dent je urađena traheostomija - da bi joj pomogla da diše.

Uklonjena joj je u septembru 2020, i kaže da je to njeno "najponosnije dostignuće".

Dent je provela 14 meseci u bolnici, učeći da hoda, priča i ponovo se smeje. Njeni prijatelji i porodica bili su šokirani i u neverici ovim stanjem, ali nisu je napustili.

Dent je otpuštena u maju 2021.

- Za sve je potrebno više energije i više vremena. Trebalo mi je mnogo vremena da naučim da upravljam vremenom u novim okolnostima. Znam kako da živim i vodim svoj život, ali fizički ne mogu sve.

Uticaj na život

Medicinska sestra je do danas imala10 operacija i zahvata, od kojih je devet pomoglo njenom oporavku. Takođe je bila podvrgnuta operaciji "reanimacije" - kako bi povratila simetriju lica i mišića. A ona bi trebalo da bude podvrgnuta svojoj 11. operaciji u martu ove godine.

Međutim, Torin život nije isti pošto je tumor napravio haos u njenom životu.

Za hodanje koristi pomoćno sredstvo za kretanje, pati od paralize lica, glasnih žica i različitih problema sa očima zbog oštećenja kranijalnog živca. I još uvek ima napade vrtoglavice.

- Uvek sam cenila vreme, ali nisam mislila da bi mi se ovo moglo dogoditi. Putovala sam, družila se i radila. Još nisam u mogućnosti da radim, ne putujem i druženja su drugačija. Živela sam veoma aktivan život pre ovog događaja i nisam u mogućnosti da učestvujem u svim fizičkim aktivnostima koje sam volela i u kojima sam uživala.

Reakcije ljudi

Zbog paralize lica, ona ne može a da ne primeti kako je ljudi gledaju.

- Pokušavam da razmišljam o tome kako su samo radoznali. Mrzim način na koji izgledam, ali se trudim da ne razmišljam previše o tome. Ako se osećam samosvesno, pokušaću da izbegnem izraze lica kako bih lice održala donekle simetričnim.

Ali medicinska sestra nije dozvolila da je to spreči da prihvati svoju društvenu stranu.

- Izbegavam da upoznam nove ljude, ali kada sam u toj situaciji, pokušaću da je prihvatim. Nekada sam bio zaista samouverena osoba, tako da osećam da deo mog samopouzdanja još uvek sija.

Za to vreme, ona ​​pokušava da pronađe nove aktivnosti i različite načine da uživa u životu.

"Ne nameravam da dozvolim da ovaj događaj kontroliše moj život više nego što već jeste", kaže ona. Njenu upornost i odlučnost svi vide na "Instagramu", gde redovno objavljuje video-zapise i fotografije sesija u teretani. I podstiče druge da govore i postavljaju pitanja o svom zdravlju.

- Za svakoga ko ima neki oblik lezije ili tumora na mozgu – sve što imam da kažem je da postavljaju pitanja o bilo čemu. Znanje je moćno.

(Telegraf.rs)