Kako izgleda procedura doniranja kože: Dr Rakić objašnjava sve o ovom humanom činu

Iako je reč o veoma humanom činu, doniranje organa u Srbiji još nije zaživelo. Koža, kao naš najveći organ, neretko je potrebna za hitnu transplantaciju osobama koje su zadobile opekotine.

O proceduri doniranja kože razgovarali smo sa doktorkom medicine Vesnom Rakić, specijalistom rekonstruktivne i plastične hirurgije koja ima 20-godišnje iskustvo u ovoj oblasti.

Preporučujemo

- Donor kože može da bude svako ko je punoletan i nema hronične bolesti kao što su, na primer, visok pritisak ili dijabetes - kaže dr Rakić za Telegraf.rs.

- Kožu može da donira i osoba koja ima psorijazu, pod uslovom da psorijazom nije zahvaćena velika površina tela.

Prema njenim rečima, i osoba koja ima opekotine može da bude sama sebi donor, ali se uvek procenjuje da li će uzimanje kože, odnosno autotransplantacija biti celishodna ili je ipak bolje potražiti jednog ili više donora.

Ukoliko je, primera radi, kod pacijenta koji čeka na transplantaciju 30 odsto tela pod opekotinama, može mu se uzeti 15 odsto zdrave kože, ali u tom slučaju rizik da li će preživeti raste. Cilj je, naravno, spasiti pacijenta i svesti rizike na minimum.

- Uzimanje kože za transplantaciju je ozbiljna intervencija - objašnjava dr Rakić.

- Pre ulaska u operacionu salu donor bi trebalo da uradi krvnu sliku, snimak pluća i da obavi kardiološki pregled, da bi dobio dozvolu za intervenciju. Proces uzimanja kože traje oko sat vremena i izvodi se u opštoj anesteziji. Uzima se koža se obe butine; ona je veoma tanka i lepo zarasta. U praksi se najčešće dešava da se u jednoj sali uzima koža od donora, a u drugoj sali se pacijentu kojem bi trebalo presaditi kožu skida oštećena koža i donosi sveža koža za transplantaciju.

Kao i svaka operacija, i intervencija doniranja kože nosi uobičajene rizike - bol, krvarenje i potencijalne infekcije. Ali, sve su to normalne, uobičajene posledice kakve prate svaku drugu operaciju.

- Posle doniranja kože, pacijent ostaje u bolnici sedam dana i uzima lekove protiv bolova. Mesec dana od dana kad je donirao kožu ne može da ide na posao, posle toga može da se vrati u uobičajen životni ritam - navodi dr Rakić.

(Telegraf.rs)