Ne dozvolite da vas stres "uzme pod svoje": Prepoznajte ga i delujte na vreme

Dr Snežana Kecojević Miljević, psihijatar/ Foto: Promo/ Proton

Doživljaj stresa za ženu često ume da bude preplavljujući. Kada treba posebno obratiti pažnju, koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i na koji način ga možemo kontrolisati, otkriva nam uvaženi psihijatar dr Snežana Kecojević Miljević.

Termin stres označava univerzalnu i nespecifičnu akutnu reakciju organizma na bilo koji stresogeni faktor (traumatski, toksični, infektivni ili psihološki ) koji dovodi do remećenja bio-psiho-socijalne homeostaze čoveka. Ovo stanje akutne tenzije primorava organizam da pokrene i stavi u pogon sva svoja raspoloživa odbrambena sredstva, fizička, fiziološka ali i psihološka u cilju adaptacije na novonastalu spoljašnju ili unutrašnju situaciju, tj. ponovno uspostavljanje narušenog balansa. Prvu fazu uzbune tj. šoka smenjuje druga faza tzv. rezistencije (adaptacija na stresogeni uticaj), koja prelazi u fazu iscrpljenja ukoliko se učinak stresnog faktora ponavlja ili traje dovoljno dugo.

Šta se dešava kada stres predugo traje?

Prolongirana faza iscrpljenja vodi u sindrom sagorevanja, tj. burnout.

Sindrom sagorevanja nastaje u situaciji prolongiranog dejstva stresora u neposrednom okruženju. Najčešće se sindrom sagorevanja vezuje za radnu sredinu, ali i drugi vidovi okupacionih stresora mogu biti uzrok ovog sindroma. Neka zanimanja su već odavno proglašena visokorizičnim za pojavu okupacionog stresa i sindroma sagorevanja, kao što su profesionalci u oblasti zdravstva, prosveti, policiji, vojsci, pa i psihoterapiji.

Kliničku sliku sindroma sagorevanja neretko karakteriše jedan specifičan tip depresivnog reagovanja opisanog kao anksiozno-agresivno depresivno stanje sa predominacijom simptoma anksioznosti, dok je dominantan poremećaj raspoloženja tipa takozvane disforije koju odlikuje razdražljivost, iritabilnosti, oslabljena kontrola impulsa, uz odsustvo osećanja bezrazložne tuge ili potištenosti.

Koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i anksiozno- depresivnih simptoma?

Sam početak partnerskog ili bračnog života predstavlja izazov svakoj ženi, upravo zbog ulaska u nove životne uloge koje zahtevaju adaptaciju. Uloga supruge, partnerke, odnosi sa članovima primarnih porodica supruga, ali i svojom porodicom, zahtevaju adaptibilnost i kapacitet da se novi odnosi integrišu u postojeću mrežu odnosa mladog para.

U praksi psihoterapeuta nisu retki zahtevi za pomoć koje upućuju mlade majke zbog različitih problema u vezi sa svojom tek rođenom ili malom decom: problemi sa dojenjem, spavanjem, utisak da se majka i beba loše uklapaju jedna sa drugom usled temperamentalnih razlika, psihijatrijski poremećaji majki ili dece, ozbiljne somatske bolesti dece, nekada i partnerska problematika, i sl. Rođenje deteta predstavlja događaj koji se na skali stresogenih događaja visoko kotira..

Separacija deteta od majke polaskom deteta u vrtić ili jaslice podjednako je stresan događaj i za dete kao i za majku. Majčinstvo u tom periodu zahteva integraciju još jedne životne uloge žene, a to je uloga zaposlene žene u kojoj po pravilu nema mnogo razumevanja za kompleksnost i težinu svih njenih uloga. Poslovne obaveze, prekovremeni radni sati, neretko nemogućnost da se dobije slobodan dan za negu bolesnog deteta, minimalni broj dana godišnjeg odmora, noćni rad u nekim profesijama, skraćena porodiljska odsustva, stvaraju kumulativni stres koji sigurno vodi u sagorevanje i anksiozno-agresivno disforično emotivno stanje.

Na koji način menopauza utiče na psihičko zdravlje žene?

Menopauza je novi životni ciklus koji je sam po sebi praćen ponovnom biološkom, psihološkom i socijalnom burom. Ženski organizam trpi hormonske turbulencije, hormoni snage i lepote nemaju više potreban nivo da bi bili snažni protektivni faktori za mentalnu i telesnu mladost žene. Narušavanje hormonskog statusa rezultira kako telesnim tako i psihološkim rekacijama. Neke psihijatrijske bolesti žena neočekivano, upravo sam početak mogu imati u ovom periodu, posebno kada su pitanju afektivne bolesti tipa depresije, anksiozna stanja ili bipolarni afektivni poremećaj. A kao predvorje za razvoj ovih poremećaja mogu se javiti blaži simptomi anksioznosti i depresivnosti neretko povezani sa osećajem iscrpljenosti i stresa u višku.

Socijalne promene koje prate starenje takođe mogu biti okidač za stresogeno reagovanje. Prestanak profesionalnog angažovanja, pad materijalnog i socijalnog statusa, telesne bolesti, odlazak dece iz porodičnog doma, gubitak bliskih prijatelja ili partnera, utisak slabljenja telesnih i mentalnih kapaciteta, suočavanje sa izvesnošću kraja života i sa strahom od smrti, za ženu može biti izvor stresogenog reagovanja.

Foto: Promo

Kako se boriti sa svakodnevnim životnim izazovima?

Sindrom sagorevanja bez obzira na prirodu stresora zahteva blagovremeno prepoznavanje i pružanje stručne pomoći, jer neprepoznat kao adaptivna disfunkcionalnost može uvesti u anksiozne, depresivne i druge kompleksnije psihijatrijske poremećaje. Moguće predvorje ili uvod u psihijatrijske komplikacije neretko isključuje psihofarmakološku intervenciju, ali otvara prostor uz psihoterapijski suport, za primenu dijetetskih suplemenata kao što je Tensilen® na bazi SAM-e i kompleksa vitamina B koji doprinosi smanjenu umora i iscrpljenosti, normalnom funkcionisanju nervnog sistema i normalnoj psihološkoj funkciji.

Psihoterapijska podrška se smatra neizostavnom komponentom pomoći u svim pomenutim krizama kroz savetodavni rad sa mladim parom u smislu poboljšanja kvaliteta njihovog zajedništva, sa majkama u vidu lakšeg prihvatanja uloge, podrške majkama i očevima u procesu aktivne separacije od deteta i podrške socijalizacije deteta kroz vršnjačku grupu kao i uvođenja ideje detetu o postojanju aktivnog i ljubavlju ispunjenog života roditeljskog para i izvan odnosa sa njim. Ženama u menopauzi je potreban suport kroz savetodavni rad o aktiviranju alternativnih izvora ženstvenosti kroz kreativnost, stvaralaštvo, fizičku aktivnost, bogatiji socijalni život, podršku ženama trećeg doba da adekvatno brinu o svom mentalnom i fizičkom zdravlju i u vreme pred smiraj života intenzivno žive i uživaju u svakom njegovom novom danu.

(Telegraf.rs/PR)