Iznenađujući krivac koji bi mogao da bude uzrok depresije
Zapaljenje u telu može da izazove ili pogorša depresiju kod nekih pacijenata. Podaci kliničkih ispitivanja sugerišu da ciljanje i lečenje upale može da bude način za pružanje preciznije nege, piše "Washingtonpost".
Nalazi imaju potencijal da unesu velike promene u medicinskom tretmanu depresije, često neizlečive bolesti koja ne reaguje uvek na konvencionalne tretmane lekovima.
Preporučujemo
Doktori ostali u čudu otkrićem da je ova česta bolest eliminisala čovekovu hroničnu migrenu
Prepoznajte simptome depresije: Žene su češće na udaru, psihijatar otkriva zašto
Dok trenutni tretmani lekovima ciljaju određene neurotransmitere, novo istraživanje sugeriše da kod nekih pacijenata depresivno ponašanje može da bude podstaknuto upalnim procesom.
Čini se da inflamatorni agensi u krvi mogu da razbiju barijeru između tela i mozga, uzrokujući neuroinflamaciju i menjajući ključna neuronska kola, kažu istraživači. Kod ljudi sa rizikom od depresije, upala može da bude okidač za poremećaj.
Istraživanja sugerišu da samo podgrupa depresivnih pacijenata - otprilike 30 odsto - ima povišenu upalu, što je takođe povezano sa lošim odgovorima na antidepresive. Ova inflamatorna podgrupa može da bude ključ za raščlanjivanje razlika u osnovnim mehanizmima za depresiju i personalizovani tretman.
- Aktivacija ovih inflamatornih puteva u telu i mozgu je jedan od načina na koji se mogu proizvesti simptomi depresije - rekao je Čarls Rejson, profesor na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu.
Izazov lečenja depresije
Depresija je sama po sebi faktor rizika za nekoliko drugih bolesti i poremećaja, uključujući gojaznost, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, hronične respiratorne poremećaje i artritis. Takođe, ona je glavni uzrok samoubistava.
Depresija jedne osobe nije nužno ista kao i depresija druge osobe.
- Depresija nije ista za sve ljude - rekao je Endru Miler, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori.
Od devet kriterijuma simptoma - depresivno raspoloženje, smanjeno zadovoljstvo, promena težine, promena sna, letargija, osećaj bezvrednosti, problemi sa pažnjom, psihomotorni poremećaji ili suicidalne ideje - postoji 227 mogućih kombinacija za dijagnozu velikog depresivnog poremećaja, iako su neke kombinacije češće od drugih. Za mnoge ljude ovo otežava pronalaženje efikasnog tretmana.
Antidepresivi, standardni tretman za većinu depresivnih poremećaja, dizajnirani su da moduliraju prenos određenih neurotransmitera — serotonina, dopamina i norepinefrina — ali samo oko 30 procenata pacijenata ide u remisiju nakon tretmana. Dok mnogi drugi mogu pronaći delimično olakšanje od antidepresiva zajedno sa bihejvioralnom terapijom, procenjuje se da se 50 procenata pacijenata sa depresijom ne leči adekvatno, a 30 procenata ne reaguje očekivano na trenutne tretmane.
Noviji tretmani u lečenju depresije kao što je, na primer, ketamin mogu da budu efikasni, ali isto tako imaju i neželjene efekte.
Upaljeno telo i depresivni mozak
Upala je odgovor koji proizvodi imuni sistem da zaštiti telo od patogena, povreda i toksina. Ali hronična upala koja može biti uzrokovana stresom, lošom ishranom, nezdravim načinom života ili autoimunim bolestima, može da ošteti ćelije i organe i da poveća rizik od brojnih zdravstvenih problema.
Brojne studije pokazuju da depresivni pacijenti imaju tendenciju da imaju povećanu upalu u poređenju sa osobama bez depresije, uključujući više inflamatornih citokina i C-reaktivnog proteina koji proizvodi jetra kao odgovor na upalu i koji cirkuliše u krvi.
Pacijenti sa autoimunim bolestima imaju neuobičajeno visoku stopu depresije. A postmortalni uzorci mozga ljudi koji su preminuli usled samoubistva pokazali su veću aktivaciju imunoloških ćelija mozga, koje oslobađaju inflamatorne agense.
Proinflamatorni lekovi mogu izazvati depresiju kod nekih ljudi, što ukazuje na uzročnu vezu. U studiji objavljenoj u časopisu New England Journal of Medicine, Miler i njegove kolege su sproveli dvostruko slepo istraživanje na 40 pacijenata sa rakom koji su bili podvrgnuti lečenju interferonom-alfa, inflamatornim citokinom.
Iako nijedan od pacijenata nije imao depresiju na početku, inflamatorni agens je imao upečatljiv efekat - mnogi su postali depresivni.
- Pacijenti odmah prepoznaju: “Hej, dao si mi nešto, a sada se tako osećam. Ne znam zašto se tako osećam" - rekao je Miler.
Sa evolucionog stanovišta, upala može da bude način da imuni sistem komunicira sa mozgom, smatra Miler. Kad bi životinje bivale ranjene ili se borile protiv infekcije, mozak i imuni sistem bi radili zajedno kako bi zaustavili aktivnosti životinje kako bi se omogućio brži oporavak.
Ali za ljude danas, koji žive u sanitarnim sredinama i sa relativno novim izvorima upale - nezdravom hranom, sedentarnim načinom života - ovaj imuni odgovor može biti manje prilagodljiv, jer je upala manje verovatno posledica infekcije ili rane.
- Sada živimo u okruženju u kom nismo previše fizički aktivni, jedemo mnogo ugljenih hidrata, uglavnom smo gojazni i to nas ubija - kaže Miler i dodaje:
- Upala nas ubija. A jedan od načina na koji nas ubija je uticaj na mozak.
Ipak, odgovor na pitanje kako zapaljenje utiče na depresiju je prilično složen. Upala može biti pojačana anhedonijom ili depresivnim simptomom smanjenog zadovoljstva. Takođe može igrati ulogu u izazivanju psihomotornog usporavanja ili usporavanja misli i pokreta.
Ljudi koji su primali proinflamatorne agense kao što je interferon-alfa imali su prigušene odgovore u područjima mozga povezanim sa nagradom, kao što je ventralni strijatum. Čini se da upala takođe smanjuje oslobađanje dopamina, neurotransmitera koji je uključen u nagradu i kretanje.
Istovremeno, zapaljenje smanjuje funkcionalne veze između ventralnog striatuma i prefrontalnog korteksa, koji su važni delovi kola za nagrađivanje mozga.
Propustljiva krvno-moždana barijera
Produžena, povišena upala može dovesti do propuštanja krvno-moždane barijere, koja normalno štiti mozak od potencijalno štetnih molekula u krvi. Ali kada je prisutna hronična upala, imune ćelije u krvi se lepe za barijere krvnih sudova, gde neprestano oslobađaju inflamatorne molekule. Oni mogu aktivirati specijalizovane imunološke ćelije mozga na drugoj strani barijere, nazvane mikroglija, da oslobađaju sopstvene inflamatorne agense i izazivaju neuroinflamaciju.
- Ovo će “lomiti” krvno-moždanu barijeru - rekla je Karolin Menard, docentkinja psihijatrije i neuronauke na Univerzitetu Laval i CERVO Brain Research.
- Na kraju ćete imati male rupe u krvno-moždanoj barijeri mozga. To će omogućiti da upala pređe iz krvi u mozak, a to će na kraju promeniti neurone i sve ćelije koje kreiraju ponašanje i ko smo mi.
Menard i njene kolege otkrile su u jednoj studiji na mišu da hronični stres i upala uzrokuju propuštanje krvno-moždane barijere u određenim oblastima uključenim u depresiju, kao što je nucleus accumbens, ključna struktura u ventralnom strijatumu. Kada su istraživači ispitali nucleus accumbens u postmortem moždanom tkivu pacijenata sa depresijom u studiji iz 2020. godine, otkrili su slične molekularne promene u krvno-moždanoj barijeri.
Zanimljivo je da postoje polne razlike u tome kako zapaljenje utiče na krvno-moždanu barijeru. Kada su istraživači sproveli slične eksperimente na ženkama miševa u studiji iz 2022. godine , otkrili su da je hronični društveni stres uzrokovao da krvno-moždana barijera propušta u drugom delu mozga - prefrontalnom korteksu koji je povezan sa raspoloženjem. Postmortalno moždano tkivo depresivnih žena pokazalo je slične vaskularne promene u krvno-moždanoj barijeri u blizini prefrontalnog korteksa.
Ovi rezultati sugerišu jedan od mogućih mehanizama kako zapaljenje, proces u celom telu, može uticati na određene delove mozga relevantne za depresiju, kao što su ventralni strijatum i prefrontalni korteks, više od drugih.
Propustljiva krvno-moždana barijera može da izazove neuroinflamatorne promene do obližnjih neurona u krugu nagrađivanja. Koordinisano učešće imunog, vaskularnog i nervnog sistema takođe naglašava da je depresija problem celog tela koji zahteva pristup celog tela za njegovo rešavanje.
- Mislim da bi trebalo da razmišljamo van okvira, a to su mozak i neuroni - rekla je Menard.
- Kad ste pod stresom, osećate to po celom telu, a ne samo u mozgu.
Može li lečenje upale lečiti depresiju?
Ako zapaljenje može da izazove ili pogorša depresiju i njene simptome, onda smanjenje upale može da pruži olakšanje.
- Čak i ako je upala modifikator bolesti, a ne uzrok problema, „morate da vodite računa o tome da biste mogli da naterate svoje terapeutske lekove da povrate svoje strujno kolo i ono što se dešava u umu“ - kaže Eleonore Beurel , profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Majamiju Miller.
Antiinflamatorni lekovi, koji se koriste sami ili u kombinaciji sa standardnim antidepresivima, mogu da budu od pomoći nekim depresivnim pacijentima. Meta-analiza iz 2019. koja je obuhvatila skoro 10.000 pacijenata iz 36 randomizovanih kliničkih ispitivanja pokazala je da različiti antiinflamatorni agensi, uključujući NSAIL, inhibitore citokina i statine mogu da poboljšaju simptome depresije.
Ali neka nedavna velika klinička ispitivanja testiranja antiinflamatornih lekova nisu otkrila nikakav primetan uticaj na depresivne pacijente.
Deo problema je da antiinflamatorni tretmani treba da budu usmereni samo na pacijente sa povišenom upalom, a ne da se koriste kao pristup koji odgovara svima. Većina kliničkih ispitivanja nije dizajnirana da uporedi nivoe upale pacijenata, ali analize sprovedene post-hok sugerišu da antiinflamatorni lekovi imaju najveći efekat na depresivne pacijente sa upalom, kaže Miler.
Na primer, jedno rano randomizovano kontrolisano ispitivanje koje su sproveli Miller i Raison otkrilo je da davanje inhibitora citokina pacijentima sa depresijom otpornim na lečenje pomaže samo onima sa povišenom upalom.
Buduća istraživanja trebalo bi da uzmu u obzir heterogenost pacijenata i njihove različite doživljaje depresije, kao i njihove upalne profile. Preciznije merenje određenih simptoma na koje utiče upala, kao što su anhedonija i psihosomatsko usporavanje, takođe može da napravi razliku u efektima različitih tretmana.
- Došli smo do tačke preokreta - kaže Miler.
- U ovom trenutku znamo dovoljno da počnemo da ciljamo imuni sistem i njegove efekte na mozak da bismo lečili depresiju. Tu smo.
Kako upravljati sopstvenom upalom
Stručnjaci su se složili da ljudi ne bi trebalo da uzimaju antiinflamatorne lekove bez razgovora sa lekarom. Vaš lekar može da zatraži da uradite test krvi za C-reaktivni protein kako bi izmerio nivo upale.
- Postoji toliko pacijenata koji ne reaguju na antidepresive - rekao je Ole Keler-Forsberg, lekar i vanredni profesor psihijatrije na Univerzitetu Arhus koji je svojim pacijentima davao i antiinflamatorne lekove pored antidepresiva.
- Dakle, postoji pitanje kako možemo poboljšati pojedinačne rezultate.
Prilagođavanje tretmana za svakog pojedinca na holističkoj osnovi može dodati neku korist.
- Više kliničkih testova za inflamatorne markere može biti način da se razlikuje efikasnost lečenja antidepresivima. Ako se potvrdi, to bi „bio prvi stvarni biomarker u psihijatriji - kaže Rejson.
- Tražili smo biomarkere 50 godina i nismo imali sreće. I ironično je da to nije hemikalija za mozak.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Šest lekara povratnika od danas obogaćuje zdravstveni sistem Srbije
Povređene zbrinjavaju u šatorima: Tragedija na božićnom marketu u Magdeburgu
Čudesni moždani neurotrofni faktor: Kako ga prirodnim putem povećati za zdraviji mozak?
<% post.title %>
Istraživanje pokazalo da većina mladih ne zna kome da se obrati za pomoć i podršku: Ovo je početni korak
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Spava sa TAŠTOM, sa ženom više nema SE*S - ranije buktalo od strasti pa PRESUŠILO: Ona mu redovno brije LEĐA I ZADNJICU i ne smeta joj celibat - veza kakvu retko ko ima
POGINULA POZNATA PEVAČICA (44): Otac je pronašao kako leži ispod prozora
NAJLEPŠA ŽENA poreklom SA KOSOVA I METOHIJE udala se u venčanici koja PUCA PO ŠAVOVIMA, a svi su ŠOKIRANI snimkom na kome pleše: Haljina toliko tesna da NE MOŽE da se pomeri ni milimetar
