Operacija kao metod regulisanja visokog krvnog pritiska: Tihi ubica pod kontrolom bez lekova
Povišen krvni pritisak ili hipertenziju u nekim slučajevima moguće je i operativnim putem staviti pod kontrolu.
Reč je o endovaskularnoj operaciji kojoj se podvrgavaju pacijenti koji imaju visok pritisak, ali iz različitih razloga ne mogu da uzimaju uobičajenu oralnu terapiju, piše "Newsbeast".
Ednovaskularna operacija predstavlja denervaciju bubrežnih arterija koja cilja na simpatički nervni sistem, jedan od mehanizama koji izazivaju hipertenziju. Ova operacija se u početku primenjivala samo kod onih koji su imali rezistentnu hipertenziju, odnosno kod onih koji su imali povišen pritisak koji nije mogao da se reguliše lekovima.
- Operacija se u osnovi radi pristupom iz femoralne arterije sa malim ovojnicama - rekao je interventni kardiolog iz Atine Kirijakos Dimitrijadis, na marginama seminara Panhelenske radne grupe Helenskog kardiološkog društva.
- Kao što se vidi i u studijama i u kliničkoj praksi, ima minimalne lokalne komplikacije. Specijalnim kateterima idemo do bubrežnih arterija, na tim mestima dajemo radio-frekvenciju ili ultrazvuk i katalizujemo deo bubrežnih vlakana koja kod većine pacijenata učestvuju u patofiziologiji hipertenzije.
Tihi ubica dolazi bez simptoma
Hipertenzija je asimptomatska bolest i najvažniji je kardiovaskularni faktor rizika. Danas se u Grčkoj broj hipertoničara procenjuje na jedan i po do dva miliona i polovina njih ne zna da ima ovaj zdravstveni problem. Slična situacija po pitanju upoznavanja sa bolešću je i u većem delu sveta, na prvom mestu zbog neinformisanosti, ali i zbog činjenice da mali broj ljudi odlazi na preventivne preglede i ima uspostavljenu dijagnozu povišenog krvnog pritiska.
U Srbiji, prema podacima Udruženja za hipertenziju, svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a 33,9 odsto njih ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju.
- Hipertenzija je najvažniji kardiovaskularni faktor rizika i činjenica da je samo 50 odsto pacijenata širom sveta može kontrolisati uprkos uzimanju lekova nameće pitanje šta bi trebalo da radimo kao savremeni kardiovaskularni lekari i u kojoj meri možemo da popravimo hipertenziju nekim alatima, mimo klasičnih. Veliki problem je što se pacijenti sa hipertenzijom slabo pridržavaju lekova - istakao je dr Dimitrijadis.
Prema njegovim rečima, denervacija bubrženih arterija je invazivni tretman koji ima veoma pozitivne rezultate.
- Prve studije o invazivnom lečenju hipertenzije rađene su pre deceniju i dale su veoma pozitivne rezultate bez randomizacije. Bilo je niz drugih studija sa neutralnim rezultatom i u poslednjih pet godina imamo obilje podataka za koje smo apsolutno sigurni da, pored bezbednosti metode, ima i veoma dobru efikasnost - istakao je dr Dimitrijadis i napomenuo da je početni napor ovom metodom bio usmeren na rešavanje rezistentne hipertenzije, odnosno hipertenzije kod pacijenata koji su uzimali najmanje tri leka bez ikakvog efekta na smanjenje pritiska.
Danas je, kaže, situacija drugačija.
- Imamo podatke da ova vrsta intervencije može veoma efikasno da snizi krvni pritisak kod pacijenata koji ne uzimaju nikakve lekove. Trenutno postoje podaci iz studija koje koriste i ultrazvuk i radiofrekvenciju da kod pacijenata koji ne uzimaju dokazane lekove može efikasno da snizi krvni pritisak. Dakle, to je prvi alat o čijoj primeni odlučuju lekar i pacijent. Ovu operaciju može da uradi i neko ko ne uzima nikakve lekove - istakao je dr Dimitrijadis.
On smatra da je za ovakvu intervenciju dobro izabrati pacijente koji su netolerantni na lekove ili ne mogu da se pridržavaju lečenja iz bilo kog razloga, kao i pacijente koji teško kontrolišu hipertenziju ili refraktornu hipertenziju.
Visok pritisak ne štedi ni mlade
Vanredni profesor Univerziteta na Kritu i predsednica Radne grupe za arterijsku hipertenziju Marija Marketou istakla je da je hipertenzija asimptomatska bolest i da samo njene komplikacije daju simptome.
- Hipertenzija je najčešća hronična bolest i najvažniji je faktor u nastanku ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti, kao što su akutni infarkt, moždani udar, srčana insuficijencija, a takođe i aritmije kao što je atrijalna fibrilacija, koja je povezana sa velikom smrtnošću. Njena učestalost raste sa godinama, ali to ne znači da se ne javlja kod mlađih osoba, posebno sa promenom načina života koji više nije toliko zdrav - rekla je prof. Marketu.
U dobi starijoj od 70 godina, incidenca hipertenzije je oko 80 odsto populacije. Studije širom sveta procenjuju da je samo 30 odsto hipertoničara na adekvatnoj terapiji, a čak polovina onih koji imaju hipertenziju uopšte ne zna da ima problem i ne uzima nikakve lekove.
Polovina pacijenata koji znaju da imaju visok krvni pritisak ili ne uzimaju lekove pravilno ili ne regulišu svoj krvni pritisak pravilno.
- Čak 50 odsto pacijenata koji uzimaju lekove za bolest kao što su hipertenzija, hiperlipidemija ili nakon srčanog udara prestane da uzima lekove nakon prve godine ili ih ne uzima pravilno. To je bolest koja se kod 95 odsto pacijenata može lako i pravilno regulisati, sve dok je pacijent spreman da sledi uputstva svog lekara. Samo pet odsto nam je teško da regulišemo - objasnila je prof. Marketou.
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.