Da li su deca zaista hiperaktivna od šećera? Stručnjaci se ne slažu sa time

Svaki roditelj koji je vodio dete na rođendansku zabavu svestan je da je samo jedan zalogaj torte dovoljan da izazove ogroman talas energije kod njihovog deteta. I mnogi od nas pretpostavljaju da je za to kriv upravo šećer.

Ali, da li je zapravo šećer u torti ili konzumiranje slatkiša ono što uzrokuje da se vaše dete prebaci u hiperaktivno stanje? Čini se da se naučnici i roditelji ne slažu oko odgovora na to pitanje.

Preporučujemo

Višestruka istraživanja nad decom koja su jela ili placebo ili pravi šećer – a da ni roditelji ni deca nisu znali ko je dobio šta – otkrila su da se deca koja su jela šećer nisu ponašala ništa drugačije od one koja nisu.

- Istraživači su videli da deca ne dobijaju previše energije kada jedu šećer. To jednostavno ne funkcioniše tako - izjavio je dr Džon Tores, kao prenosi "Today.com".

Tome u prilog svedoči i studija iz 1995. godine koja je objavljena u JAMA, tokom koje su analizirani rezultati 23 različita eksperimenta o uticaju šećera na ponašanje dece u kojima je korišćen placebo model. Zaključak studije glasi da "šećer ne utiče na ponašanje ili kognitivne performanse dece". Iako je moguće da šećer može da ima mali uticaj na ponašanje neke dece, istraživanja pokazuju da šećer ne čini većinu dece posebno hiperaktivnom, kao što mnogi roditelji veruju.

U slučaju da vam ovo jedno istraživanje nije dovoljno da vas ubedi, postoji i druga studija iz 1994. godine objavljena u "The New England Journal of Medicine", koja je proučavala skoro 50-oro dece starosti između tri i deset godina, koje su roditelji opisali kao "osetljivu na šećer". I ovde je zaključak autora bio praktično isti:

- Čak i kada unos premašuje tipične nivoe ishrane, ni saharoza niti aspartam u ishrani ne utiču na ponašanje ili kognitivne funkcije dece.

Istraživanja širom sveta su došla do sličnih zaključaka.

- Iako je veliki procenat dece konzumirao iznad preporučene dnevne količine šećera, ukupna potrošnja šećera nije bila povezana sa problemima u ponašanju ili spavanju, niti je uticala na odnos između ovih varijabli - napisali su autori studije iz 2018. godine koja je izvedena nad 287 australijske dece starosti između osam i 12 godina.

Na pitanje zašto se onda toliko roditelja oseća kao da je ponašanje njihove dece nakon što jedu šećer direktno u suprotnosti sa ovim nalazima, dr Tores je odgovorio da postoji nekoliko faktora osim šećera u igri.

- Broj jedan, pošto verujete da će vaša deca postati uzbuđenija ako jedu šećer, zbog čega sve što urade nakon što pojedu slatko - krivite šećer - objasnio je doktor i dodao: - A pod broj dva, deca obično dobijaju šećer na proslavama i zabavama, kada se druže sa svojim prijateljima ili "luduju".

Koliko šećera treba da jedu deca?

Čak i ako šećer ne čini decu hiperaktivnom, postoji mnogo razloga da se ograniči njegov unos u ishrani vašeg deteta - od karijesa do činjenica da su mnoge namirnice sa visokim sadržajem šećera bogate kalorijama i nemaju hranljivu vrednost.

Američko udruženje za zdravlje srca preporučuje da deca od druge do osme godine jedu manje od šest kašika dodatog šećera dnevno i da ne piju više od 220 grama slatkih pića nedeljno. Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo uopšte da konzumiraju dodatni šećer.

Važno je napraviti razliku, jer neke namirnice i pića prirodno sadrže šećere, dok dodani šećeri ima mnoga imena i nalazi se u mnogim proizvodima, uvedeni tokom obrade ili pripreme hrane.

(Telegraf.rs)