Zašto mirisi bude uspomene? Stručnjaci objašnjavaju ovaj zanimljiv događaj u našem mozgu
Da li ste znali da naš nos bolje pamti nego naše oči?
Sigurno vam se dogodilo da osetite neki davno zaboravljeni miris, koji vas brzinom svetlosti vrati u biblioteku sećanja. Recimo sveže pečeni kolačići čiji vas miris asocira na detinjstvo ili parfem na osobu, miris novih listova knjige na neko drago mesto i tako dalje...
Preporučujemo
"Primetio sam ljubičaste mrlje na grudima, a doktori su mi dali samo 3 nedelje života"
6 najviše "guglanih" mitova o zdravlju: Da li je žumance loše i da li dezodoransi izazivaju rak?
Sprovedene su mnogobrojne studije vodeći se ovom tematikom, koje su koristile više različiih pristupa.
Jedna od prvih bila je studija koju je vodila dr Rejčel Herc na Univerzitetu Braun 2004. godine. Herc i njeni saradnici su otkrili da je grupa od pet žena pokazala više moždane aktivnosti kada su mirisale parfem sa kojim su povezivale pozitivno sećanje, nego kada su mirisale parfem koji nikada ranije nisu pomirisali. Aktivnost mozga povezana sa nezaboravnim parfemom takođe je bila veća od one koju je proizveo kada su ugledale bočice parfema.
Nedavno, u drugoj studiji iz 2013. godine, istraživači su ponovo otkrili veću aktivnost mozga povezanu sa mirisom nego sa vidom. Kliničke studije slučaja su takođe povezale mirise sa jakim negativnim emocijama, što je veza koja može igrati značajnu ulogu u doprinosu posttraumatskom stresnom poremećaju.
Zašto se ovo dešava?
Receptori ili recimo lampice koje šalju mirisne signale od vašeg nosa do osnove vašeg mozga i ima direktne veze sa amigdalom (oblast mozga odgovornom za obradu emocija) i sa hipokampusom (oblast povezano sa pamćenjem i spoznajom). Neuronaučnici navode da ova bliska fizička veza između regiona mozga povezanih sa pamćenjem, emocijama i našim čulom mirisa može objasniti zašto naš mozak uči da povezuje mirise sa određenim emocionalnim sećanjima.
Većina mirisa koje naš mozak upamti, dolaze upravo iz perioda detinjstva. Tada se susrećemo sa najviše novih mirisa i samim tim ostaju zabeleženi u našem moždanom podsetniku, navodi "scientificamerican.com"
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Slon nikad ne zaboravlja: Postoje li dokazi o tome
Jednoćelijski organizmi mogu da uče i pamte: Otkriće koje razjašnjava otpornost na antibiotike i terapije
Za bolje pamćenje neophodni 30 minuta vežbanja i bar 6 sati sna, pokazalo istraživanje
<% post.title %>
Ruska letelica spojila se sa svemirskom stanicom: Neobičan smrad izazvao paniku među astronautima
Video: Vučić obilazi gradilište Dečije bolnice Tiršova 2
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ovako je Tamara Vučić izgledala dok je bila VODITELJKA JUTARNJEG PROGRAMA: Imala je 23 godine, prezivala se Đukanović, gledali smo je na Pinku
Ćerka našeg legendarnog glumca "RASTAVILA" Slobodu Mićalović i Vojina Ćetkovića: "Ona je FATALNA ŽENA, zeznuta i nepredvidiva"
Kim Džong Un zabranio ženama da KORISTE ULOŠKE, a SE*S moraju da imaju na OVAJ NAČIN! Nedozvoljene stvari u Severnoj Koreji koje su ŠOK za većinu planete
Marina
Istina. Posle puno godina sam ušla u biblioteku u kojoj sam tako reći odrasla ti mirisi knjiga su mi suzu pustile jer su mi vratile sećanja i dane tu provedene. Ko da je juče bilo, a prošlo je više od trideset godina. Tu kao da je vreme stalo.
Podelite komentar