Tunjevina je zdrava, ali se ne preporučuje svima: Proverite da li ste u rizičnoj grupi

U piramidi zdrave ishrane riba zauzima značajno mesto. Na našim prostorima tunjevina je jedna od omiljenih vrsta ribe, jer je uvek ima (makar u konzerviranom stanju) i nije skupa poput nekih drugih vrsta ribe koje obezbeđuju slične zdravstvene benefite.

Ali, uprkos tome što je zdrava, ona se ne preporučuje svima. Kako za Telegraf.rs kaže nutricionista-dijetetičar i sanitarni inženjer Dušanka Lacmanović, postoje kategorije ljudi koje bi veoma oprezno trebalo da konzumiraju tunjevinu ili da je uopšte ne jedu.

Preporučujemo

Zašto je tunjevina zdrava?

- Tunjevina sadrži veliku količinu ribljeg ulja, kao i vitamine A, E i celu grupu B-vitamina - kaže Lacmanović za Telegraf.rs.

- Bogata je mineralima od kojih se najveći deo brzo apsorbuje u organizmu. Meso tune sadrži mnogo različitih minerala, kao što su mangan, kalijum, natrijum… Takođe, tunjevina je dobar izvor fosfora koji igra važnu ulogu u zdravlju kostiju. Porcija tunjevine obezbeđuje 40 odsto dnevne vrednosti ovog minerala, kao i jednu šestinu magnezijuma, koji je takođe potreban za jake kosti i zdrav nervni sistem. Bogata je selenom, mineralom koji igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja jetre i u prevenciji raka i srčanih bolesti.

Kako podseća naša sagovornica, omega-3 masne kiseline koje se nalaze u tunjevini korisne su za održavanje kardiovaskularnog zdravlja:

- One sprečavaju nepravilan srčani ritam, što dovodi do smanjenja rizika od zgrušavanja krvi unutar arterija i pomaže u održavanju visokog nivoa takozvanog dobrog holesterola.

Koja tunjevina je bolja - u salamuri ili u ulju?

Nutricionista Lacmanović kaže da je meso tune veoma osetljivo, te da bi ga zbog toga trebalo u najkraćem mogućem roku pravilno obraditi i spremiti.

Dušanka Lacmanović/ Foto: Privatna arhiva

Kad je reč o konzerviranoj tunjevini, koja se na našim prostorima najčešće i koristi, prednost bi trebalo dati onoj konzerviranoj u vodi.

Koliko tunjevine je dozvoljeno pojesti?

Ali, ni tunjevinu u salamuri ne bi trebalo jesti svakodnevno, niti u većim količinama. Nutricionista-dijetetičar objašnjava i zašto.

- S obzirom na to da tunjevina sadrži živu, preporuke su da bi ova riba mogla da se nađe na trpezi jednom u deset dana. Takođe, i maloj deci bi veoma oprezno trebalo davati tunjevinu, i to ne više od 100 grama jednom u deset dana - savetuje Lacmanović.

Za koga je tunjevina posebno rizična?

Prema rečima naše sagovornice, trudnice i dojilje bi trebalo da izbegavaju tunjevinu, opet zbog prisustva žive.

- Fetusi koji se formiraju u materici i dojenčad posebno su osetljivi na trovanje živom - upozorava nutricionista Lacmanović.

Foto: Shutterstock

Takođe, sa tunjevinom bi trebalo da budu oprezni i adolescenti.

- Da bi smršale i bile zadovoljne svojim odrazom u ogledalu, tinejdžerke se uglavnom opredeljuju za dijete sa interneta u kojima dominira tunjevina u odnosu na druge vrste mesa. Tako se desi da adolescentkinje svakodnevno jedu tunjevinu i ne znajući da ona sadrži živu koja utiče na naš organizam, a prvo što dolazi do izražaja su bubuljice po licu i telu. Naime, tuna akumulira živu iz vode upijajući je kroz kožu, kao i kroz sitne ribe koje jede - objašnjava Lacmanović.

Ona podseća da tunjevina sadrži purin, a njegov višak može da uzrokuje nastanak gihta, te je to još jedan razlog zbog kog bi tunjevinu trebalo konzumirati samo povremeno.

- Konačno, kao i druge vrste ribe, i tunjevina može da izazove alergije koje se manifestuju u vidu osipa, edema, otežanog disanja, mučnine i vrtoglavice. To su dodatni razlozi zbog kojih bi tunjevinu trebalo jesti veoma oprezno i samo povremeno - savetuje nutricionista Lacmanović.

(Telegraf.rs)