Dr Zoran Vujčić otkriva koliko slatkiša deca smeju da jedu: "Neznanje roditelja je opasno"

Da li su i vama roditelji sakrivali slatkiše na najviše police kada ste bili mali? Verujemo da je odgovor potvrdan, a to su najčešće radili jer smo kao mali od slatkiša postajali hiperaktivni i verovali su da isti nisu dobri za naše zdravlje.

Ali, da li su bili u pravu?

Preporučujemo

Odgovor na ovo i još mnoga pitanja dao je profesor dr Zoran Vujčić redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Kako piše Zelena učionica, dr Zoran je zaljubljenik u hranu, bloger, borac protiv mitova o hrani, nadrilekarstva, zabluda i konfuzija koje je internet doba unelo u naše živote.

Kako kaže, njegova borba protiv zabluda je "krivica" njegove supruge.

- Moja supruga je zapravo "kriva". Svakidašnja saopštenja portala o čudotvornoj hrani i kozmetici, tretmanima kojekakvim opasnim hemikalijama u borbi protiv raka su me dovoljno iritirala. Uz to i načini hranjenja, saveti kvazi nutricionista i večita preporuka da se jede žuti šećer, himalajska so i slične nebuloze su me već dovele u ekscitovano stanje. Okidač je bio tadašnji "bum" konjski šampon, koji je neko počeo da prodaje kao čudesni šampon za rast kose. Moja supruga mi je rekla da nešto napišem na tu temu. Pronašao sam blog kao način da komuniciram s ljudima i da sa hemijske strane pokušam da pojasnim gde se greši i ko im prodaje maglu - započinje priču dr Vujčić.

Na pitanje gde su naše bake i majke grešile kada je ishrana dece u pitanju, doktor odgovara:

- Ranija ishrana je bila kvalitetnija, jer su sirovine prosto bile kvalitetnije. Danas se kupuje u supermarketima, na pijacama koje nisu ni izbliza zadovoljile minimalne higijenske standarde, u prodavnicama pre bih rekao nezdrave, nego zdrave hrane. Voće i povrće se bere pre fiziološke zrelosti, zbog čega nema punu nutritivnu vrednost. Ideja je samo da se roba očuva, a ne da bude kvalitetna.

Moja baka nije grešila. Jeli smo sve od spanaća (koga sam oduvek mrzeo), do mesa i voća. Nije bilo izobilja, niti slatkiša u svakoj prilici i na svakom kiosku. Industrijsko "smeće" od hrane rado i majke kupuju deci, misleći da im čine neko dobro. A kao vrhunac ironije je da se deca, ako su dobra vode u mesta brze hrane. Bake su pravile zimnice, slatka, džemove. Deca su pila mleko, jela meso. Trčala, skakala i jurcala za loptom. Danas bake i deke krišom kupuju slatkiše, a vrhunac ljubavi se ogleda u kupovini raznih telefona.

Industrijska hrana je nužno zlo

Kako doktor kaže, u današnje vreme sve manje ljudi kuva, obilazi pijace i kupuje meso i mleko od seljaka.

Foto: Shutterstock

- Loše navike ljudi koji imaju od 35 do 50 godina su se prenete u sopstveni dom, sa roditelja na decu. Zato je svako četvrto dete gojazno. I umesto da se vodi računa o klasičnoj, raznovrsnoj i umerenoj ishrani, kvalitetnim namirnicama i domaćoj kuhinji sve se svodi na čarobne dijete, kvazi ishrana tipa hrono ishrane ili fruturijance, sirovaše i slično - objašnjava on.

Slatkiši samo dva puta nedeljno

Doktor Zoran Vujčić naglašava da nauka ne podržava uvođenje soli i šećera u dečiju ishranu.

- Soli ima dovoljno u majčinom mleku, a posebne formule se kreiraju tako da u zamenama imaju istu količinu soli. Slično je i sa šećerima. S tim što je prvi šećer s kojim se beba susreće laktoza, a ne saharoza. Ovaj drugi počinje da se unosi s voćem, baš kao i glukoza i fruktoza. Zato postoje tačne preporuke koliko čega u kom periodu je potrebno da se unosi i od hrane i od piće. Problem je u tome što su mnoge namirnice ili polazne sirovine već tretirane i sadrže so ili druge aditive koji podižu količinu natrijuma. Znam da su i u periodu pre 20 godina kada su moja deca bila mala u hranu dodavali šećer, kako bi beba radije jela. I naravno kvarila zube, gojila se i kvarila metabolizam. Neznanje roditelja je opasno, jer je mnogo izazova oko nas - ističe on.

Prema rečima doktora, preporuka je da dete dva puta nedeljno pojede određeni slatkiš.

- Ko se toga još drži? Preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) je do 10 odsto od ukupnih energetskih potreba deteta mogu da budu slobodni šećer (saharoza, glukoza ili fruktoza ili bilo koja smeše tog tipa: agava, malteks i slično). Nažalost, sve učestaliji nedostatak kretanja daje osnovu za novi savet koji SZO ima, a to je da se ova vrednost smanji na samo pet odsto od ukupne potrebne energije. Naravno da to nije baš uvek lako izračunati. Naročito što mnogi slatkiši i nemaju te podatke na etiketi. Nije lako ni odoleti detetu koje kuka i histeriše u prodavnici - kaže dr Vujčić.

Foto: Shutterstock

Za roditelje koji se prvi put susreću sa davanjem konkretnih i izbalansiranih obroka deci, kombinovanje namirnica predstavlja dilemu. Doktor Vujčić napominje da pravila ne postoje, da sve namirnice idi zajedno, a da se često nailazi na "kreatore originalnih ishrana" koji ne dozvoljavaju konzumiranje jogurta, dok na primer kiselo mleko dozvoljavaju.

Sve u svemu, obilan doručak, užina, dobar ručak i laka večera jesu ono što je deci neophodno. Pažnju je skrenuo i na to da bi deca koja su poprilično aktivna, mogla da konzumiraju i nešto veću količinu slatkiša.

Doktor Vujčić se često bavi i zabludama, te je pisao i na temu spanaća i njegove hranljivosti. Za njega je "veliko razočarenje" bio i efekat vitamina C.

- Velike studije su pokazale da je prosto bez efekta u sprečavanju gripa, nazeba i slično. Niti ubrzava ozdravljenje. Čovek može da resorbuje određenu količinu bilo kog vitamina. Preko toga je sve smetnja, a ne korist. I nema dobrog suplementa. Oni se uzimaju samo po preporuci lekara - kaže doktor.

"Školica sapuna"

Sa druge strane, veoma je važno voditi računa i o preparatima koje koriste deca, hemiji poput šampona, kremi i kupki. Tim povodom doktor je pokrenuo "školicu sapuna" u kojoj se uči kako da se prave dobri toaletni sapuni, koji su bar pet puta bolji od čuvenog dečijeg sapuna i bar 100 puta od turskih sapuna.

- Postoji dobra kozmetika za decu, ali ona mora da bude sertifikovano hipoalrgena. Čak i u takvoj situaciji sredstvo za pranje je šampon. Neka su deca prosto suviše reaktivna na takvu kozmetiku, pa su se hipoalergeni sapuni pokazali kao spasilac u krizi. Sapuni nisu prirodni, jer nastaju u hemijskoj reakciji, ali je proizvod bezbedan. Baš kao i pečeni hleb: uslovi pečenja nisu prirodni, ali je hleb odlična hrana - napominje dr Vujčić.

Uz to se prirodno nameće i razgovor o lekovima, o čemu takođe postoji veliki broj dezinformacija ili ih je jako malo, stoga se, verujući da je ono što dolazi iz prirode apsolutno bezbedno i najbolje, pribegava alternativnim načinima. Uzmimo za primer skidanje temperature prirodnim metodama.

Doktor govori da je dobro znati da se temperaturu može oboriti čak i mlakom vodom, a da onu jako upornu i visoku "skida" hladni čaršav, ali da se to radi ipak tek kada je temperatura viša od 38,5 i ima tendenciju rasta. Ništa se ne radi bez konsultacije sa lekarom ili po sopstvenom nahođenju.

- Nažalost, bio sam prisutan u čekaonici kada je majka dovela dete do lekara posle tri dana iako je sve vreme imalo temperaturu preko 39. A ona je posezala za "prirodnim lekovima", bez efekta. Rendani krompir, sirće, alkohol i slične gluposti. Ja sam suviše voleo svoju decu da bih se tako igrao. Nauka nije izmislila lekove i tretman bolesti da bi se vraćali u 19. vek ili bogami i dalje u prošlost.

Naposletku, zaključak koji doktor izvodi o zabranjenim namirnicama je jasan - slatkiši i slaniši pakovani u srebrnim ili zlatnim kesicama su svakako za izbegavanje. Potom slede gazirana pića, paštete, supe iz kesice, hleb produžene svežine i ukusa, smeđi šećer, kao i sva gotova jela.

(Telegraf.rs)