Hladno vreme utiče na naš kardiovaskularni sistem: Evo kako da se zaštitite

Nagli pad temperature i dani “u minusu” iziskuju da pripadnici osetljivih grupa kao što su kardiovaskularni bolesnici, oboleli od hroničnih i respiratornih bolesti obrate posebnu pažnju kako im vremenske (ne)prilike ne bi dodatno ugrozile zdravlje.

Izlaganje hladnoći, posebno u kombinaciji sa fizičkim naporom ubrzava rad srca i može da izazove simptome ishemije srca kao što su bol u grudima, ali i infarkt miokarda, piše "Newsbeast".

Preporučujemo

Takođe, da bi se zaštitilo od hladnoće i smanjilo gubitak toplote, telo izaziva vazospazam, što dovodi do povećanja vaskularnog otpora, kao i do skoka krvnog pritiska. Ovaj vazospazam, pored povećanja vaskularnog otpora i krvnog pritiska sa negativnim efektima na srce, može da se proširi i na krvne sudove koji snabdevaju srce krvlju, pogoršavajući već postojeća suženja kod pacijenata sa srčanim problemima.

Primarno sredstvo prevencije je smanjenje izloženosti hladnoći. Kretanje bi trebalo svesti na minimum, pažljivo odabrati odeću i više puta u toku dana jesti manje količine laganije tople hrane.

Foto: Pixabay

Pacijenti sa istorijom kardioloških bolesti ne bi trebalo da zanemare lečenje. Posebnu pažnju trebalo bi da obrate na lekove za povišen krvni pritisak, jer bi njihova terapija tokom zime možda trebalo da bude korigovana. Takođe je važno sprovesti profilaktičke mere zaštite od respiratornih infekcija, odnosno vakcinisati se protiv gripa i korona virusa.

Konzumiranje alkohola ne štiti od gubitka toplote, ali ga može povećati pogoršavanjem hemodinamskih efekata hladnoće na kardiovaskularni sistem. Simptomi poput bola u grudima, otežanog disanja ili nelagodnost iz bilo kog razloga trebalo bi da budu alarm za odlazak kod lekara.

Kako su uticaji promena životne sredine na kardiovaskularni sistem i te kako važni, pravilna priprema, informisanje i pridržavanje zaštitnih mera su od velikog značaja kako za zdrave, tako i za osobe koje pate od kardiovaskularnih bolesti.

(Telegraf.rs)