Moris Hileman - naučnik koji stoji iza MMR vakcine: Sve je počelo kad mu se razbolela ćerka

Moris Ralf Hileman bio je vodeći američki mikrobiolog koji se specijalizovao za vakcinologiju i razvio više od 40 vakcina, između ostalih i MMR vakcinu. Prema nekim procenama, njegova cepiva svake godine spasu skoro osam miliona života.

Od 14 vakcina koje se rutinski preporučuju u aktuelnim američkim rasporedima vakcina, Hileman i njegov tim razvili su osam: vakcine za boginje, zauške, hepatitis A, hepatitis B, vodene boginje (varičele), meningokok, Streptococcus pneumoniae i bakteriju Haemophilus influenzae, piše Wikipedia.

Preporučujemo

Tokom pandemije azijskog gripa 1957-1958, veruje se da je njegova vakcina spasila stotine hiljada života.

Hileman je rođen na farmi u blizini grada Majls Sitija u Montani, kao osmo dete Ane i Gustava Hilemana. Njegova sestra bliznakinja umrla je kada se rodio, a majka dva dana kasnije. Odrastao je u kući svog ujaka Boba, a u mladosti je radio na porodičnoj farmi. Veliki deo svog uspeha pripisuje radu sa pilićima dok je bio dečak; od 1930-ih, kokošja jaja su često korišćena za uzgoj virusa za vakcine.

Zbog nedostatka novca umalo je ostao bez fakultetskog obrazovanja. Ali, njegov najstariji brat se potrudio da Moris ipak upiše studije; odužio mu se tako što je diplomirao prvi u svojoj klasi 1941. godine na Državnom univerzitetu Montana. Dobio je stipendiju na Univerzitetu u Čikagu i doktorirao mikrobiologiju 1944. godine.

U doktorskoj tezi bavio se infekcijama hlamidijom, za koje se tada smatralo da su uzrokovane virusom. Hileman je pokazao da su ove infekcije zapravo uzrokovane vrstom bakterije, Chlamidia trachomatis, koja raste samo unutar ćelija.

Kad se pridružio ER Skuibb & Sons (danas Bristol-Miers Skuibb), Hileman je razvio vakcinu protiv japanskog B encefalitisa, bolesti koja je pretila američkim trupama u Tihom okeanu u Drugom svetskom ratu. Kao šef Odeljenja za respiratorne bolesti u vojnom medicinskom centru Hileman je otkrio genetske promene koje se dešavaju kad virus gripa mutira, što je dovelo do saznanja da je neophodna vakcinacija protiv gripa svake godine.

Krajem šezdesetih, tačnije 1957. Hileman se pridružio kompaniji Merck & Co. kao šef odeljenja za istraživanje novih virusa i biologije ćelija u Vest Pointu u Pensilvaniji. Dok je radio sa „Merkom“, razvio je većinu od 40 eksperimentalnih i licenciranih vakcina za životinje i ljude, radeći i u laboratoriji i obezbeđujući naučno vođstvo.

Hileman je radio u brojnim nacionalnim i međunarodnim savetodavnim odborima, akademskim, vladinim i privatnim, uključujući Kancelariju Nacionalnog instituta za zdravlje za procenu programa istraživanja AIDS-a i Savetodavni komitet za praksu imunizacije Nacionalnog programa imunizacije.

Pandemija azijskog gripa

Bio je među prvima koji je prepoznao da bi izbijanje gripa u Hong Kongu 1957. godine moglo da postane pandemija. Radeći na osnovu predosećaja, posle devet 14-časovnih dana on i njegov kolega otkrili su da je to novi soj gripa koji može da ubije milione ljudi. Pripremljeno je i distribuirano 40 miliona doza vakcina.

Iako je 69.000 Amerikanaca preminulo, pandemija je mogla da rezultuje mnogo većim brojem smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama. Hileman je za svoj rad nagrađen medaljom za izuzetne zasluge od američke vojske. Veruje se da je njegova vakcina spasila stotine hiljada života.

Foto: Shutterstock

Godine 1968. tokom pandemije gripa u Hong Kongu, Hileman i njegov tim takođe su imali ključnu ulogu u razvoju vakcine, a devet miliona doza je postalo dostupno za samo četiri meseca.

Vakcina protiv zaušaka

Godine 1963. njegova ćerka Džeril Lin dobila je zauške. Iste noći Hileman je otišao do laboratorije, uzeo epruvetu i bris, izdvojio materijal i koristio ga kao osnovu vakcine protiv zaušaka, a Džeril Lin soj vakcine protiv zaušaka se i danas koristi.

Soj se trenutno koristi u trovalentnoj (morbili, zauške i rubeola) MMR vakcini koju je Hileman takođe razvio. MMR vakcina bila je prva ikada odobrena vakcina koja uključuje više živih sojeva virusa.

Vakcina protiv hepatitisa B

Hileman i njegovi saradnici osmislili su i vakcinu za hepatitis B tretiranjem krvnog seruma pepsinom, ureom i formaldehidom. Licencirana je 1981, ali je povučena pet godina kasnije u SAD kada je zamenjena vakcinom koja nije proizvedena u krvnom serumu. Ova poslednja vakcina se i danas koristi.

Do 2003. godine, 150 zemalja ju je koristilo i incidenca bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama kod mladih ljudi je smanjena za 95 odsto. Hileman je svoj rad na ovoj vakcini smatrao svojim najvećim dostignućem.

Foto: Pixabay

Pionir transplantacije jetre Tomas Starkl rekao je da se „...kontrolisanje pošasti virusa hepatitisa B rangira kao jedan od najistaknutijih doprinosa ljudskom zdravlju u dvadesetom veku... Moris je uklonio jednu od najvažnijih prepreka na polju transplantacije organa“.

Kasnije u životu Hileman je bio savetnik Svetske zdravstvene organizacije. Penzionisao se 1984. godine, a onda je rukovodio novostvorenim Merck institutom za vakcinologiju, gde je radio naredne dve decenije sve do svoje smrti 2005. godine.

Hileman je bio izabran za člana Nacionalne akademije nauka, Instituta za medicinu, Američke akademije umetnosti i nauka i Američkog filozofskog društva. Dobitnik je više svetski značajnih nagrada i priznanja iz oblasti nauke.

(Telegraf.rs)