Tajna dobrog zdravlja: Pokušajte da meditirate kao budistički monasi

Zagovornici meditacije odavno ukazuju na njene blagodeti kada je u pitanju podizanje raspoloženja, međutim sada su im se pridružili i naučnici koji otkrivaju da meditiranje može da poveća i nivoe "dobrih" bakterija u crevima i da donese niz prednosti za mentalno i fizičko zdravlje.

Naime, istraživači u Kini procenili su mikrobiom creva i uzorke krvi tibetanskih monaha i uporedili ih sa lokalnim stanovnicima koji su sledili sličnu ishranu, ali nisu meditirali, i tom prilikom su otkrili da monasi imaju daleko više mikroba povezanih sa manjim rizikom od anksioznosti, depresije i srčanih bolesti i jačim imunološkim sistemom.

Preporučujemo

Kako je tim istakao, ovi nalazi sugerišu da meditacija igra "pozitivnu ulogu" u mentalnom i fizičkom zdravlju tako što poboljšava zdravlje creva, prenosi Daily Mail. Ova istraživanja su pokazala da je mikrobiom creva - trilioni mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse i gljivice - povezan sa raspoloženjem i zdravljem preko osovine creva i mozga.

Meditacija, za one koji ne znaju, je "unutrašnja mentalna vežba", koja jača fizičko i mentalno zdravlje. Obično uključuje tiho sedenje i obraćanje pažnje na sopstveno disanje - i vraćanje fokusa na dah kada god um počne da luta. Sa druge strane, tibetanska budistička meditacija, koja potiče iz drevne indijske ajurvede — sistema alternativne medicine — vežba um da "dopusti samoregulaciju tela da neguje blagostanje i pruži uvid u pravu prirodu svih fenomena“.

Budistički hram / Foto: Unsplash

Međutim, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jiao Tong u Šangaju primetili su da ostaje nejasno da li samo meditacija utiče na mikrobiom creva. U pokušaju da saznaju, analizirali su uzorke stolice i krvi 37 tibetanskih budističkih monaha iz tri hrama i uporedili ih sa 19 nereligioznih stanovnika u susednim oblastima.

Monasi, između tri i 30 godinu, su meditirali najmanje dva sata svakog dana. Oni su ili pratili meditaciju Samatha — koja koncentriše um fokusiranjem pažnje na jedan predmet ili mantru — ili Vipasana, koja vodi monahe da razmišljaju o "pravoj prirodi svih fenomena". U međuvremenu, kontrolna grupa nije radila ništa.

Obe grupe su bile uparene po godinama, krvnom pritisku, otkucaju srca i ishrani. Pirinač, hleb, rezanci, povrće i meso bili su glavna hrana koju su konzumirali i jedni i drugi. U prethodna tri meseca niko nije uzimao pilule koje mogu da promene zapreminu i raznolikost crevnih mikroba, kao što su antibiotici, probiotici ili antifungalni lekovi.

Rezultati, objavljeni u časopisu General Psychiatry, pokazali su da su monasi imali bogatije mikrobiome, bolje mentalno zdravlje i zdravija srca. Bacteroidetes i firmicutes - dve uobičajene vrste bakterija - bile su dominantne u obe grupe, za šta su istraživači rekli da je očekivano.

Međutim, bakteroideti — koje su prethodne studije povezale sa nižim rizikom od anksioznosti — bili su značajno obogaćeni u uzorcima stolice monaha, čineći 29 procenata uzorka, u poređenju sa četiri procenta u kontrolnoj grupi. Monasi su takođe imali obilne nivoe i bakterija prevotella (42 procenta naspram šest procenata) i veliku količinu megamona i fekalibakterija — vrsta bakterija koje su povezane sa boljim mentalnim zdravljem.

Tim, koji je predvodio vanredni profesor Jing Sun, je ispitao i koji bi telesni procesi mogli da stoje iza ovih rezultata, što je pokazalo da molekuli u bakterijama pokreću antiinflamatorne i telesne mehanizme koji podstiču metabolizam. U međuvremenu, analiza uzoraka krvi pokazala je da su nivoi holesterola i proteina apolipoproteina B - koji mogu da deluju kao markeri rizika od srčanih bolesti - bili niži kod monaha nego u kontrolnoj grupi.

Istraživači su primetili da je njihova studija bila mala, opservacijska - tako da ne mogu da kažu da su došli do konačnih zaključaka - a i svi učesnici su bili muškarci. I nisu posmatrali stvarne stope mentalnih i fizičkih zdravstvenih stanja među učesnicima.

Ali smatraju da su nalazi dovoljno jaki da opravdaju dalje studije o vezi između meditacije i zdravlja.

- Ovi rezultati sugerišu da dugotrajna duboka meditacija može imati blagotvoran efekat na mikrobiotu creva, omogućavajući telu da održi optimalno stanje zdravlja - objavio je tim.

(Telegraf.rs)