Evropa je pogođena ptičjim gripom: Koliko je opasan po čoveka i koji su simptomi?

Od prošlog oktobra do ovog septembra virus ptičjeg gripa pojavio se u 37 evropskih zemalja.

Ovaj virus je potvrđen u petak na farmi pilića u zajednici "Brod nad Tichou", u češkom regionu Tačovsk. Ovo je najveća epidemija ptičjeg gripa u Češkoj do sada, a zapravo, i najfatalnija u istoriji Evrope.

Preporučujemo

Ptičji grip je zarazna bolest koju uzrokuje virus influenca A. Ovaj virus je podložan mutacijama, pa zato postoji u velikom broju podtipova.

Manji broj podtipova uzrokuje bolest kod ptica, navode stručnjaci. Virus se na čoveka uglavnom prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom. Pacijenti, kao i kod najčešćih oblika gripa, imaju visoku temperaturu, kašalj, bolove u mišićima.

Putevi prenošenja su zaražena stolica ili sekreti, životinje se zaražavaju direktnim kontaktom sa zaraženom jedinkom, zagađenim vazduhom, vodom ili hranom kao i preko ljudi koji rade sa živinom.

Simptomi niskopatogenog oblika virusa kod živine su nakostrešeno perje i pad u produkciji jaja te lako može da prođe nezapažen. S druge strane, visokopatogeni oblik je mnogo dramatičniji, brzo se širi jatom uzrokujući bolest koja napada sve unutrašnje organe i smrtnost u roku od 48 sati.

Divlje barske ptice se smatraju prirodnim nosiocima svih influenca A virusa, a pored ptica i živina od ptičjeg gripa mogu da obole svinje, glodari, mačke, a u jednom zoološkom vrtu u Aziji oboleli su i lavovi, tigrovi i leopardi pri čemu su samo lavovi preživeli, piše "Stetoskop".

Takođe foke i drugi morski sisari mogu da budu prenoisioci virusa pa nam sve ove činjenice ukazuju na to da virus počinje da preskače barijere.

Epidemiolog prof . dr Radmilo Petrović je sredinom ove godine kazao je za "eKliniku" da za sada nema slučajeva prenosa virusa sa čoveka na čoveka, ali da ta mogućnost postoji sve dok postoji mogućnost infekcije ljudi.

Foto: Vasilii Binzari / Panthermedia / Profimedia

Da li je H5N1 opasan po ljude?

Rasprostranjenost ovog virusa u preradi živine nosi dva glavna rizika za ljude. Prvi rizik je direktna infekcija fekalno-oralnim putem, pre svega direktnim kontaktom sa zaraženom jedinkom, a drugi put prenošenja je indirektan preko zaražene hrane, vode, opreme, odeće i obuće radnika koji rade sa obolelom živinom preko prljavih ruku, pacova, inficiranih ptica i svinja.

Najveći rizik je mogućnost da virus u povoljnim uslovima postane visoko patogen za ljude i da se lako prenosi sa čoveka na čoveka. U tom slučaju moglo bi doći do pandemije.

Simptomi ptičjeg gripa kod čoveka

Reč je o jedinstvenoj kliničkoj slici kod ljudi. Postoje tri forme bolesti u zavisnosti od toga koji organi su zahvaćeni.

U jednoj formi su zahvaćene oči, u drugoj respiratorni trakt i u trećoj digestivni trakt, pa se ispoljava u obliku retke stolice.

Dispnea ili osećaj nedostatka vazduha takođe je znak ove bolesti.

Kada je reč o lečenju, sprovodi se simptomatsko lečenje - snižavanje temperature, ležanje, uzimanje dosta tečnosti, smanjenje simptoma kašlja.

Da li postoji bojazan od pandemije ptičijeg gripa?

Za nastanak pandemije potrebna su tri fakotra:

• Stvaranje novog soja virusa prema kom ljudi nemaju imunu zaštitu ili je izrazito slaba.
• Dokaz da zaraza ptičijim gripom ima težak klinički tok (prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od 2003. do 2006. godine obolelo je 258 ljud, a preminulo 154).
• Dokaz da se virus lako prenosi sa čoveka na čoveka.

(Telegraf.rs)