Da li su zaslađivači naši neprijatelji?

Kada se unose u razumnim količinama, veštački zaslađivači ne predstavljaju rizik po naše zdravlje. Bez obzira na to, još uvek ne razumemo puni obim njihovog uticaja na naše telo.

Hrana i pića koja su zaslađena niskokaloričnim aditivima nama predstavlja jednu vrstu utehe zbog koje ne osećamo grižu savest dok ih konzumiram. Čak i da vam nije bitno da li u sastavu vašeg jela postoje veštački zaslađivači, skoro je nemoguće izbeći ih. Istraživači su otkrili da su prisutni ne samo u proizvodima gde biste ih očekivali, kao što je žvake bez šećera, već i u prelivima za salatu, hlebu, instant rezancima i mnogim čipsovima.

Preporučujemo

Foto: Shutterstock

Slatki gazirni napici bili su među retkim pićima kojima su recepti ostali isti. Kada su postali skuplji, u poređenju sa alternativama bez šećera, njihova prodaja je opala. Danas postoje čak i energetska pića bez šećera, što se možda kosi sa logikom, s  obzirom na to da je šećer obično ono što daje energiju u energetskom napitku.

U svetlu mnogih problema sa šećerom, tri centralne zdravstvene tvrdnje se redovno iznose za veštačke zaslađivače. To se odnosi na telesnu težinu, dijabetes i zdravlje zuba.

Prema veb-stranici industrije kojom upravlja Međunarodna asocijacija zaslađivača, zaslađivači su korisni za „upravljanje težinom“ (jer ne sadrže kalorije), za ljude sa dijabetesom (jer navodno „nemaju uticaj“ na nivo šećera u krvi) i za oralno zdravlje (jer za razliku od šećera, oni ne pospešuju stvaranje karijesa).

Foto: Shutterstock

Industrija koja zastupa zaslađivače kao argument koristi to da može da nam pruži ono za čime žudimo, a da ne unosimo nepotrebne kalorije. Međutim, nova studija koju su sproveli naučnici iz Izraela, SAD i Nemačke bacila je ozbiljnu sumnju na ovu tvrdnju, prenosi "Theguardian.com"

(Telegraf.rs/Marta Petrović)