"Da sam slušala sebe, a ne doktore, ne bih izgubila ćerku koja je imala streptokok A"

Devetogodišnja ćerka Šarlot, majke Ketrin Vilijams preminula je u maju ove godine nakon što se zarazila streptokokom tipa A.

Ketrin kaže da nikada neće prežaliti što je slušala savete dva doktora umesto svoj, majčinski instinkt, a njenu priču preneo je britanski „Daily Mail“.

Gospođa Vilijams kaže da je ćerku izgubila jer su joj dva puta promašili dijagnozu umesto da je leče od infekcije koju je dobila zbog streptokoka tipa A.

Kada je ova majka videla da deca i dalje umiru od ove infekcije njen bes je buknuo.

Kaže da je danas jako besna i frustrirana jer je dozvolila da uverenja lekara nadjačaju njene instinkte kao majke.

Šarlot je tokom pet dugih dana postavljena dva puta pogrešna dijagnoza. Pvi put je lekar opšte prakse posumnjao na blagu respiratornu infekciju, a kasnije su mislili da ima trovanje hranom.

Kako kaže, dok su ona i njen suprug shvatili ozbiljnost ćerkinog stanja bilo je kasno.

Kada su stigli u hitnu pomoć devojčica je bila toliko loše da su je odmah odvezli u sobu za reanimaciju, ali sepsa je već zahvatila njeno telo.

Nisu mogli da je spasu.

Šarlot se razbolela 23. maja, a umrla je pet dana kasnije. Kako majka kaže, da je tada znala za ovaj tip streptokoka odmah bi je odvela u bolnicu, dva dana nakon što joj se stanje pogoršalo.

- Da jesam, dobila bi odmah antibiotik i bila bi s nama danas – kaže majka.

- Umesto toga ja sam je lečila kod kuće, jer su njeni simptomi odgovarali dijagnozi lekara opšte prakse. Ipak, plašim se da će me to što nisam sledila svoje instinkte zauvek proganjati – kaže majka.

Ketrin sada želi da ukaže drugim roditeljima na simptome koje treba da prate kako ne bi doživeli njenu subinu.

- Pre svega moje dve ćerke su se požalil na bol u grlu i kašalj. Sutradan je mlađa ćerka bila odmah bolje, ali Šarlot nije. Ubedila me je da je dobro pa sam je pustiila na školski izlet, ali kada se vratila delovala je jako loše.

Te večeri, kako kako se priseća majka, ćerkica nije želela da večera, već je samo želela da legne u krevet.

Te noći devojčica se budi sa strašnim bolovima u grlu i sa temperaturom koju ne uspevaju da obore paracetamolom. Odlaze kod lekara opšte prakse koji je rekao da ima blagu respiratornu infekciju i da je grlo crveno.

Doktor se najviše zabrinuo da ne dehidrira jer nije pila vodu zbog bolova u grlu, pa se majka fokusirala na rehidrataciju.

Dok su čekale da ih neko pokupi kolima ispred ordinacije devojčica je tražila maminu jaknu, položila je na pod i legla jer je bila jako umorna.

- Još uvek ne mogu da razumem kako tada nisam dete odvela u bolnicu.

- Tokom te noći krenula je dijareja i primetila sam osip na grudima i ispod ruku - priseća se majka.

Ujutru je pozvala doktora koji joj je kazao da devojčica verovatno ima trovanje hranom budući da niko u porodici nije imao stomačne tegobe.

Sutradan se devojčici nastavlja dijareja i kašalj, toliko da to ne uspeva da kontroliše.

Kada joj je ćerka rekla da ne može da ustane na noge, to je bio alarm za bolnicu. Lekari su je pitali šta je jela prethodnih dana , a majka je uporno odgovarala da nije jela ništa.

Doktori su bili primorani da je stave na respirator. Srce je bilo u nevolji, bubrezi su joj otkazali, dobila je spesu. Jedina stvar koja ju je održava u životu je respirator.

Te večeri im je doktor kazao da ostaje malo toga što mogu da učine. Šarlot je izgubila bitku.

Međutim, kada je majka čula za još slučajeva dece koja su preminula od infekcije ovog tipa shvatila je da slučaj njene ćerke nije bio retka tragedija kao što je do tada mislila.

Na kraju majka poručuje da svaki roditelj treba da suša svoje instinkte jer niko ne poznaje našu decu kao mi sami.

(Telegraf.rs)