Vantelesna oplodnja i donirani materijal: Prof. dr Ana Mitrović Jovanović obrazlaže procenat uspešnosti začeća

Prof. dr Ana Mitrović Jovanović, predsednica Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju i načelnica dnevne bolnice u GAK "Narodni front", gostovala je u Jutarnjem programu RTS-a i govorila na temu vantelesne oplodnje i donaciji materijala.

Objasnila je da kada imamo najidealniju ženu i najidealnijeg muškarca u reproduktivnom smislu, šansa da oni naprave trudnoću je ispod 20 procenata, a kada se radi oplođenje sa doniranom jajnom ćelijom obično su to paketi od pet jajnih ćelija i očekuje se da će od toga nastati jedan embrion.

Preporučujemo

- Mi ne očekujemo od tih doniranih jajnih ćelija da ćemo imati materijala za zamrzavanje. Ako bude materijala za zamrzavanje on će biti zamrznut i u naknadnoj proceduri vraćen. To jesu veliki izdaci, ali to su paketi koji se u ovom slučaju uvoze i na jedan paket očekuje se rođenje jednog deteta - objasnila je ginekolog gostujući u Jutarnjem programu, a prenosi RTS.rs.

Finansiranje i broj mogućih VTO

Država će od 10. decembra finansirati kompletan postupak za VTO sa doniranim materijalom, koji košta oko 7.000 evra. Prof. dr Ana Mitrović Jovanović rekla je za RTS da je vantelesna oplodnja doniranim reproduktivnim materijalom daleko uspešnija nego kada radite VTO kod nekog ko ima loš hormonski status ili loše ćelije, a procenat uspešnosti sa doniranim materijalom može ići i do 50 posto.

Kod žena kojima je donacija jajne ćelije jedino rešenje, država će plaćati tri postupka s donorskim jajnim ćelijama i tri postupka ukoliko bude zamrznutih embriona iz tih procedura. Kod parova gde je samo donacija spermatozoida ili je reč o ženama bez partnera, Fond će finansirati tri postupka stimulacije s procedurom vantelesnog oplođenja s doniranim spermatozoidima uz tri postupka zamrznutih embriona koji nastanu iz ovih procedura. Procedure počinju od 10. decembra.

Prof. dr Ana Mitrović Jovanović je takođe potvrdila je da će država finansirati taj kompletan postupak, koji košta oko 7.000 evra.

Napomenula je da nije isto kada se radi oplođenje sa doniranim spermatozoidima, jer tada imate zdravu ženu koja u jednoj proceduri može da napravi 15 ćelija i kod takvih parova očekuje se da će biti mnogo više materijala za zamrzavanje.

Pacijentkinje imaju pravo da do navršenih 45 godina uđu u proceduru oplodnje doniranim materijalom.

- Ovoj metodi mogu da se podvrgnu samo one pacijentkinje kod koje su iscrpljene prethodne mogućnosti lečenja. Ako nemamo reproduktivni materijal, ako imamo više postupaka koji ne rezultuju rađanjem deteta. Nije neplodnost problem koji se vezuje samo za žene, već i za muškarce, ako nema kod muškarca reproduktivnog materijala. To su parovi koji se mogu uključite u ove metode lečenja - napominje dr Ana Mitrović Jovanović.

Foto: Shutterstock

Donori i uspešnost

Dodala je da u poređenju sa situacijom od pre dvadeset godina sve više je postupaka vantelesne oplodnje i da je razlog tome što plaćamo danak zbog vode koju pijemo, hrane koju jedemo, vazduha koji dišemo i svim drugim uticajem zagađenja i sve više je žene u periodu kada nismo očekivali da će imati problem sa hormonima, one danas imaju.

- Imamo sve više preveremene iscrpljenosti jajnične funkcije ili prerane menopauze pre 40 godine - istakla je.

Napomenula je da je da je vantelesna oplodnja doniranim materijalom daleko uspešnija nego kada radite VTO kod nekog ko ima loš hormonski status ili loše ćelije, a procenat uspešnosti sa doniranim materijalom može ići i do 50 posto.

- Bolje je ograničiti broj procedura VTO i ne ići da nam je jedini kriterijum 45 godina, po meni je bolje zaustaviti broj VTO i sa 41 ako je iscrpljen reproduktivni materijal i predložiti joj donaciju, ako zaista vidimo da će izgubiti samo vreme, proći brojne procedure i plakanja za svaki neuspeli pokušaj.

Srbija i mimo postojanja Nacionalne banke reproduktivnih ćelija od 2018. još nema svoje donore, već sav materijal uvozimo.

Ana Mitrović je objasnila da bi neko bio donorka jajnih ćelija mora da bude dovoljno motivisana i dovoljno mlada, žene koje u proseku imaju 41 ili 42 godine ne mogu biti donorke.

- Mi smo mala populacija i pitanje je kako motivisati mlađu populaciju da donira reproduktivni materijal jer uvek je pitanje da li će se sresti polubraća i polusestre. Tako da mislim da nije loše da se donirani materijal uveze - kaže doktorka.

Govoreći o HPV vakcini, preporučuje da se primi pre 15 godine i da vakcinu treba primiti i dečaci i devojčice.

(Telegraf.rs)