Dr Milan Milenković o transplantaciji reproduktivnih organa: Nova šansa za roditeljstvo

Transplantacija genitalnih organa je oblast kojom se bavi svetski stučnjak dr Milan Milenković. On je u emisiji "Uranak" na K1 televiziji otkrio kako stojimo sa dostignućima na ovom polju, kako se obavlja ova procedura, kao i ko su donori.

Srpkinja (37) prva je žena na svetu žena koja se uspešno porodila nakon što joj je presađena materica koju je donirala njena sestra, jednojajčana bliznakinja. Ona je 2018. godine na svet donela zdravog dečaka, a porođaj je obavljen u Italiji, uz asistenciju srpskih stručnjaka dr Milana Milenkovića i profesora dr Miroslava Đorđevića.

Preporučujemo

- Ona se sada sprema i za drugu bebu. Pre nego što je urađena transplatacija mi smo zamrzli embrione. Uskoro bi trebalo da vratimo još jedan embrion i nadamo se da će dobiti još jedno dete. Ona je prva žena na svetu koja je dobila dete posle transplantacije materice jednojajčane bliznakinje, a to je ujedno i jedina transplantacija između jednojajčanih bliznakinja. Prvo živo rođeno dete posle transplantacije materice je bilo u Švedskoj u Geteborgu 2014. godine, a ovo je bilo 2018. godine.

Doktor je objasnio u čemu je razlika u ovom slučaju.

- Kada transplantirate jedan organ, pošto postoje imunološke razlike između osoba, a kako ne bi došlo do odbacivanja organa, dobijaju se lekovi protiv odbacivanja organa. Kao i kod transplantacije bubrega ili jetre, te osobe celog života piju lekove da organizam ne bi odbacio taj "strani" organ. Kada imamo jednojajčane bliznakinje, one su potpuno iste i nije im potreban lek. Kod žena koje su dobile matericu, ona se odstrani posle prvog ili drugog porođaja kada žena neće više da rađa da ne bi uzimala te lekove do kraja života - rekao je dr Milenković u "Uranku" na K1 televiziji.

Transplantacija materice

Milenković kaže da je proces veoma komplikovan.

- Transplantacija materice je najkomplikovanija. Kada transplantirate bubreg, srce ili jetru, koji su dostupni, oni celog života ostaju takvi. Kada transplantirate matericu koja ima pet centimetara i nalazi se u maloj karlici, gde je toliko sve isprepletano sa jako komplikovanom anatomijom - krvni sudovi, nervi i vezivno tkivo, morate da imate u vidu da ta materica treba da poraste sa pet na 20 centimetara kako bi se rodilo dete, a to je suština. Treba povezati krvne sudove, pa izvaditi matericu od donora iz jedne tako komplikovane strukture i nepristupačnog prostora. Zatim treba spojiti krvne sudove kod recipijenta i to treba da ima dobru prokrvljenost. Ne sme ništa da se ošteti. Kada operišete karcinom treba da odstranite što više tkiva, a ovde treba da sačuvate što više tkiva. Operacija kod žene koja daje matericu traje između deset i 12 sati, a kod žene koja prima matericu četiri do šest sati - ispričao je dr Milan Milenković u "Uranku" na K1 televiziji.

Napredak medicine

Milenković kaže da je medicina poslednjih godina na ovom polju izuzetno napredovala.

- U svetu ima oko četrdesetoro dece koja su rođena posle transplantacije materice. Najviše u Americi i Švedskoj, a zatim Nemačkoj, Kini, Indiji. To je jedan jako kompleksan projekat i može da se sprovede u desetak zemalja. Postoji globalni registar i ljudi koji to rade se sastaju jednom godišnje. Kada sam čuo 2002. godine da se radi transplantacija materice, a tada se sve to radilo na nivou miša ili pacova, delovalo mi je nezamislivo za ljude. Danas je ostvaren veliki proboj u reproduktivnoj medicini i medicini transplantacije organa. Pre dve godine urađena je transplantacija testisa u Tiršovoj. Profesor dr Đorđević je to uradio između jednojajčanih blizanaca od kojih je jedan rođen bez testisa, a drugi je imao dvoje dece. On je dao jedan testis bratu, urađena je biopsija tog testisa i veštačka oplodnja i žena se porodila pre tri-četiri meseca - kazao je doktor na televiziji K1.

Onkološki bolesnici

Prema njegovim rečima, dosta toga je urađeno i u slučajevima osoba koje obole od karcinoma.

- Veliki napredak napravljen je i kod žena i muškaraca koji obole od karcinoma pre 40. godine. Neki od njih se nisu ostvarili kao roditelji, a znamo da citostatici, hirurgija i zračenje mogu da imaju destruktivno dejstvo i na jajnike i na testise. Te osobe tako mogu da postanu neplodne. Suština je da se kod njih uzme tkivo ili jajne ćelije, odnosno spermatozoidi ili tkivo jajne ćelije. Sada može da se zamrzne i tkivo testisa i da se zamrzne pre terapije. U poslednje vreme ostvaren je veliki napredak u onkologiji i kada ti pacijenti ozdrave, ili kada kažemo da je rizik minimalan da se bolest vrati, onda se njima transplantiraju tkivo ili ćelije nazad u organizam. Kada se jajne ćelije odmrznu onda se radi vantelesna oplodnja i potom se vrati embrion - kaže on.

Transplantacija organa

Doktor Milenković je u "Uranku" otkrio koji se sve organi danas transplantiraju.

- Jajnik, testis, materica, penis, rožnjača, jetra, bubreg, creva, pankreas...Kod penisa se takođe povežu krvni sudovi. Imamo i bioinženjering gde se prave veštački organi. U Geteborgu sada dosta rade na veštačkoj materici. Napravi se jedna osnova, pa se od stem ćelija nadograđuje ta materica. Već imamo takve trudnoće kod miševa i pacova. Sve to se radi tako što se krene od najmanjih životinja, to je dug put. Od prve transplantacije materice na mišu koja je bila 1999. godine do rađanja deteta je prošlo više od 15 godina. Sve komplikovane procedure moraju da prođu put od animalnih eksperimenata, a to su godine i decenije vremena - kaže doktor.

Nema donora

Dr Milenković je objasnio šta se dešava sa donorima i papirologijom.

- Nema donora. Imamo nekoliko kandidata za transplantaciju materice i imamo dve žene koje imaju donore. Međutim, kod nas postoji vakuum ko će da radi i gde će da radi. Pokušavamo da dobijemo sve te dozvole. Tu ima dosta administrativnih procedura. Dugo sam radio u inostranstvu, a ovde je to dosta komplikovanije. Mnoge stvari koje su u nauci poznate i priznate, da bi ih radili ovde, moraju da prođu i vanadministrativne procedure koje samo usporavaju proces. Uslov je da žena koja želi da donira matericu ima decu. Matericu testiramo tabletama i hormonima da vidimo da li je funkcionalna - kaže on.

Minimalni rizici

Kako kaže dr Milan Milenković, rizici uvek postoje, ali u ovim slučajevima oni su minimalni.

- Rizik kod transplantacije jajnika je minimalan, možemo da transplantiramo ceo jajnik ili delove jajnika. To je rizik kao kada se uđe kamerom u stomak, minimalno invazivan sa malim rezovima. Tu je rizik od krvarenja i nekih infekcija manji od jedan odsto i žene posle jednog do dva dana u bolnici idu kući. Kod transplantacije materice rizik kod donora koji daje matericu je na nivou jedne histerektomije kod karcinoma. Rizik je jako mali. Mi smo od 20 operacija koje smo radili imali dve komplikacije koje nisu uspele i gde je došlo do tromboze. Zbog krvnih sudova je došlo do odbacivanja organa. Kod jedne žene je došlo do infekcije posle tri meseca, pa smo morali da odstranimo organ, a kod jedne žene je bio povređen mokraćni put. Taj rizik je sveden na minimum jer se ta procedura razvijala deset, 15, 20 godina. Od transplantacije materice do začeća treba da prođe šest meseci, kada se vraća embrion. Trudnoća pre toga nije moguća jer se radi bez jajovoda, ali se uvek radi vantelesna oplodnja. Odmrznu se embrioni, pa se posle vrate. Stalno imamo treninge na životinjama. To je kao vrhunski sport, morate stalno da trenirate da bi to bilo dobro - rekao je doktor u emisiji "Uranak" na K1 televiziji.

Odlaganje trudnoće

Doktor je dao savete ženama koje odlažu trudnoću.

- Starosna granica se pomera. Postoji mogućnost da se zamrznu jajne ćelije. To treba uraditi pre 35. godine. Posle 35. godine ima manje jajnih ćelija i njihov kvalitet pada. Ako žena zamrzne jajne ćelije pre 35. godine i ima zamrznutih 15 ćelija, njena šansa da rodi dete je 80 do 90 odsto, a ako ih zamrzne posle 36. godine šansa nikada ne prelazi 40 odsto. To je taj biološki faktor na koji mi ne možemo utičemo i da popravimo kvalitet jajnih ćelija. Tehnika zamrzavanja je jako napredovala, može da se zamrzne i tkivo jajnika i da se posle transplantira da bi žena rodila dete, i kasnije u menopauzi. Imamo granicu od 38 do 39 godina, posle toga to ne treba raditi - rekao je doktor.

Šta se dešava u Srbiji?

Doktor se osvrnuo i na najavu da će od 10. decembra u Srbiji biti omogućena vantelesna

oplodnja sa doniranim ćelijama.

- To je najavljeno, ali mi nismo dobili nikakve instrukcije. Klinike u Beogradu su spremne da to rade, ali moramo da imamo te ćelije. Plan je da se ćelije uvoze iz inostranstva, ali ne znamo kako će to sve funkcionisati. Moje mišljenje je da treba regrutovati donore ovde. To je mnogo jednostavnije i to rade sve zemlje. Sve zemlje koje imaju jajne ćelije to čuvaju za sebe i sada je svuda ta lista čekanja po nekoliko meseci, negde čak i do godinu dana. Donacija je potrebna kod onih žena koje nemaju jajne ćelije ili su prešle 45. godinu, a imate jedan procenat muškaraca koji nemaju spermatozoide. Imamo nekoliko stotina pacijenata iz Srbije koji odlaze u Grčku, Češku, Rusiju, Španiju da bi to uradili, a to bi trebalo da postoji kod nas i to mora da se reši. Sve imamo, ali neko mora to da spoji, a to je administrativno pitanje - rekao je doktor Milan Milenković u emisiji "Uranak" na K1 televiziji.

(Telegraf.rs)