Klitoris ima više od 10.000 nervnih završetaka. Otkriće koje će tek uticati na žensko zdravlje

Kada je u pitanju seksualno zadovoljstvo, postoji jedno mesto u ženskoj anatomiji koje privlači najviše pažnje. Pa ipak, uprkos direktnoj povezanosti klitorisa sa orgazmom i ženskim zadovoljstvom tokom seksualnog čina, o ovom organu se ne zna mnogo.

Godinama se govorilo da klitoris ima 8.000 nervnih završetaka - što je navedeno i kao činjenica u knjizi "Klitoris" iz 1976. Tomasa i Ti Lourija, koji su tada citirali studiju o govedima. Ali danas, zahvaljujući novoj studiji koju je vodio Univerzitet za zdravlje i nauku Oregon i koja je predstavljena na konferenciji 27. oktobra, znamo da postoje zapravo mnogo više nervnih vlakana koji su upakovani u ovaj mali polni organ.

Preporučujemo

Prema novom istraživanju, taj broj je neverovatnih 10.281. Poređenja radi, dlan ima 17.000 nervnih završetaka - na daleko većoj površini.

Foto: Shutterstock

Ipak, ova studija o klitorisu pruža više od samo zabavne činjenice - ona ​​takođe može da ima i velike implikacije na intimno zdravlje.

Zašto tražiti nervne završetke u klitorisu?

Odavno se postavljaju pitanja o validnosti tvrdnje o 8.000 nervnih završetaka u klitorisu. Aktivistkinja Džesika Pin, koja je izgubila osećaj u klitorisu nakon labijaplastike i od tada je otvoreno govorila o nedostatku znanja o ženskim genitalijama u medicini, napisala je članak Medium 2018. godine, u kojem sugeriše da studija o govedima ne bi trebalo da se koristi kao izvor za ljudska bića. Ipak, da bismo zaista analizirali koliko nervnih završetaka ima u ljudskom klitorisu, morali smo ih, zapravo, prebrojati.

Dr Marija Uloko, jedan od autora studije i docent urologije, specijalizovan za lečenje ženske seksualne disfunkcije, kaže da je inspiracija za studiju došla iz frustracija koje je osećala zbog nedostatka znanja o klitorisu.

- Ako pogledamo razliku između onoga što znamo o penisu i onoga što znamo o vulvi, to je velika, veoma zabrinjavajuća razlika. Lečim mnogo bolova u vulvi, a ako pogledate demografiju tih pacijenata, obično je potrebno od četiri do pet lekara pre nego što uopšte dobiju dijagnozu. Kada pogledate troškove zdravstvene zaštite za te pacijente, oni su u milijardama dolara. Zbog čega postoji toliko prepreka za saniranje problema za veoma česta stanja koja mogu da se leče - istakla je Uloko.

Svoju frustraciju doktorka je prenela i prijatelju dr Bleru Petersu, takođe docentu  i sertifikovanom plastičnom i rekonstruktivnom hirurgu koji je specijalizovan za hirurgiju koja afirmiše rod. Uloko mu je ukazala na „praznine u znanju“ u onome što je poznato o ženskoj anatomiji.

- Shvatila sam da niko ne zna koliko je živaca zapravo u klitorisu i da barataju podacima koje imaju od krave! Peters mi je na to samo rekao: „Mogu da ti nabavim te živce... hajde da to kvantifikujemo“. Tako je i nastao ovaj projekat, obratila sam se pravoj osobi i našla nekog veštog kao što je doktora Petersa, koji je bio voljan da uradi ovaj posao sa nama. Naš cilj je da uspostavimo i popunimo praznine u znanju o našoj anatomiji i fiziologiji i da skrenemo pažnju na činjenicu da postoji ovaj disparitet - priseća se Uloko.

Kako su identifikovani nervni završeci?

Peters, jedan od autora studije, kaže da su bili u jedinstvenoj poziciji da proučavaju nerve u klitorisu. Faloplastika, koja se koristi kao metod stvaranje penisa kod procedura promene pola, zahteva i presecanje nerava klitorisa.

- Tokom te procedure sprovodi se rutinsko povezivanje nerava u centrima penisa u preponama, tako da ljudi koji imaju tu operaciju imaju i erogeni osećaj nakon oporavka penisa. Prema našem najboljem saznanju pre ovog rada — pretpostavljeno je da su najmoćniji donator za takvu operaciju bili nervi klitorisa, s obzirom na njegovu dobro dokumentovanu erogenu funkciju. U početku sam pokušao nekako da kvantifikujem sve nerve koje koristim u toj operaciji da bih utvrdio da li postoje nervi koji su bolje korišćeni u različitim kombinacijama, jer ranije nismo imali te informacije i nije bilo standardizovan način povezivanja sa njima -  kaže Petersova.

Nakon razgovora sa Ulokom, Peters je dizajnirao studiju i sakupio uzorke, a zatim su, u saradnji sa naučnicima sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu -  prebrojavali nervne završetake.

- Koristi se mnogo različitih tehnika bojenja. Uzorci nerava se režu pomoću onog što se nazivaultra mikrotomom na ove veoma, veoma male delove, koji se zatim uvećavaju više 1.000 puta i računaju u osnovi pomoću automatizovanog softverskog sistema - ispričao je Peters o tome kako su nervi prebrojani.

Koje su implikacije ove studije?

Nazivajući njihov rad na operacijama za afirmaciju roda koje "pomažu nekome da fizički aktuelizuje svoj unutrašnji osećaj sebe", Peters napominje da je transzdravstvena zaštita vitalni deo nalaza ove studije i da je od ključne važnosti da se govori o tome, s obzirom na to da se iznosi toliko zakona protiv trans.

- Ako počnemo da ograničavamo brigu za jednu grupu, indirektno pate i svi ostali - primećuje Peters.

Foto: Shutterstock

Ginekolog i akušer dr Dženifer Konti, koja je docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford, kaže da postoji ogroman disparitet između onoga što znamo o muškim i ženskim polnim organima. Studije poput ove su način da se zatvori taj jaz.

- Donedavno, sve što smo znali o seksualnoj želji i funkciji bilo je zasnovano na istorijskim radovima poput onog Mastersa i Džonsona, koji su se uglavnom fokusirali na cis-rodnu heteroseksualnu mušku perspektivu. Tek nedavno su istraživači počeli da otkrivaju kako je ovo veoma različito za različite ljude. Mi zaista tek počinjemo da shvatamo sveobuhvatnu sliku ženske seksualnosti, a to uključuje i naše razumevanje klitorisa. Nismo čak ni shvatili punu anatomiju organa sve do 2005, što je sramotno za medicinsku zajednicu - objašnjava ona.

Dr Rejčel Rubin, urolog i specijalista za seksualnu medicinu, kaže da su se, istorijski gledano, medicinski udžbenici fokusirali na muške genitalije, dok su ženske genitalije bile više „bočna traka“. Žensko seksualno zdravlje je skoro uvek bilo fokusirano na reproduktivnu prirodu - a ne na seksualnu funkciju. Ova studija bi, napominje ona, mogla da pomogne da se to promeni.

To takođe znači da će ljudi poput Pin, koja nije povratila osećaj nakon svoje labioplastike, možda moći da nađe odgovarajuću zdravstvenu negu.

- Ova studija pokazuje da je tako nešto moguće. Kada nešto razumete, a to je izloženo i ljudi su toga svesni, to će podstaći više istraživanja. Ovo je samo početak mnogih pitanja na koja moramo da odgovorimo. Kako možemo da saznamo više o ženskoj seksualnoj medicini i opcijama lečenja poremećaja uzbuđenja i orgazma, anorgazmije, ljudi koji su povređeni različitim hirurškim procedurama i izgubljene funkcije – ima mnogo posla koji treba da se uradi. Ono što ova studija pokazuje je koliko su nervi u klitorisu neverovatno gusti, slični nervima u ruci,  što ne treba zanemariti i zaboraviti - ističe Rubin, a prenosi "Yahoo Life".

(Telegraf.rs)