Digitalizacija zdravstva unapredila lečenje pacijenata i omogućila efikasniji rad lekara
Građani Srbije već godinama koriste prednosti digitalizacije u brojnim oblastima života i rada, a kako je digitalizacija obuhvatila i zdravstveni sistem, ona nam pruža iste mogućnosti: da na klik zakažemo termin kod izabranog lekara, da na jednom mestu imamo sve medicinske izveštaje i nalaze, da imamo uvid u zdravstveni karton svog deteta ili drugog člana porodice.
Kako je na Data Science konferenciji u Beogradu rekao Nikola Rančić, jedan od aktivnih projekata digitalizacije zdravstva u Srbiji obuhvata i Nacionalnu medicinsku platformu za preventivu i dijagnostiku, a sistem čine arhiva slika, RIS (centralni radiološki informacioni sistem), eRadiologija (radiološka dijagnostika), mamografija (skrining dojke), RGM (skrining grlića materice) eZdravlje - Portal pacijenta, kao i veliki broj sistema na lokalnom nivou.
Jedinstveni elektronski zdravstveni karton
Zahvaljujući Jedinstvenom elektronskom zdravstvenom kartonu (JEZK), sistemu koji je povezao 278 zdravstvenih ustanova u Srbiji koje imaju digitalizovane podatke, evidentiraju se posete pacijenata i daje se uvid u izveštaje lekara, laboratorijske nalaze, radiološke snimke (rendgen, skener, magnetna rezonanca, mamograf), kao i nalaze, otpusne liste, izveštaje o vakcinaciji, pristupa listi lekova propisanih na recept i svim drugim podacima koji su evidentirani u zdravstveni karton pacijenta.
U sistemu su primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene ustanove, opšte bolnice, specijalne bolnice, kovid bolnice i instituti. Značaj objedinjenih zdravstvenih podataka prevashodno je u pravovremenom otkrivanju bolesti, lečenju i prevenciji – naglasio je Rančić za Tanjug i kazao da Portal pacijenta ima 1,5 miliona registrovanih korisnika:
– Prvi i najočigledniji benefit za pacijente je u tome što više nema potrebe da sa sobom nose preobimnu medicinsku dokumentaciju, da štampaju nalaze, da ponavljaju analize.
Kako je objasnio, jedinstveni elektronski zdravstveni karton (JEZK) pruža uvid pacijenta u zdravstveni sistem i omogućava pristup dokumentaciji pacijenta u bilo kom trenutku.
Osim za pacijente, elektronski zdravstveni karton dragocen je i medicinskim radnicima, jer izabrani lekari imaju uvid u podatke iz drugih zdravstvenih ustanova preko ovog sistema. Mogu vrlo brzo da pristupe istoriji bolesti pacijenta bez korišćenja papirnih nalaza i snimaka koje su do sada pacijenti morali da nose sa sobom.
- Podaci pokazuju da su lekari trošili čak 30 odsto svog radnog vremena na papirologiju, a zahvaljujući digitalizaciji i JEZK-u sada mogu da više vremena posvete svojim pacijentima – kazao je Rančić.
Roditelji i deca, i lekari specijalisti
U okviru Portala pacijenta se automatski na profil povezuju podosiguranici, te tako roditelj/staratelj koji je nosilac zdravstvenog osiguranja ima odobren pristup profilu svog deteta gde može: zakazati pregled kod izabranog pedijatra, preuzeti potvrde o imunizaciji, imati uvid u sve analize, izveštaje lekara, rendgenske snimke...
Do kraja godine, pristup jedinstvenom elektronskom zdravstvenom kartonu biće omogućen lekarima specijalistima uz elektronsku saglasnost pacijenata. Predviđeno je da na Portal pacijenta eZdravlje stigne notifikacija sa porukom da određeni lekar specijalista želi da pristupi JEZK sa pitanjem da li ste saglasni da mu omogućite pristup traženim podacima – najavio je Rančić.
Radiologija
RIS (centralni radiološki informacioni sistem) ima više od 200 miliona radioloških slika u sistemu što je dragocena baza znanja za zdravstvene radnike i buduće zdravstvene radnike.
Zahvaljujući usluzi eRecept pacijenti imaju uvid u propisane recepte i terapije, kao i status tih recepata: dostupan za preuzimanje (označeno žutom bojom), preuzet (označeno zelenom bojom), istekao rok za preuzimanje (označeno crvenom bojom). Uskoro će biti omogućena i usluga eBolovanje sa ciljem da se znatno olakša i ubrza postupak dobijanja doznaka i daljeg prosleđivanja doznaka poslodavcu.
- Sa novom uslugom, doznake će moći da se dobiju putem portala eZdravlje, bez odlaska u Dom zdravlja. Takođe, digitalizovano je i izdavanje ePotvrde o smrti i do sada je elektronski izdato 45.000 ovih potvrda – kazao je Rančić.
Digitalizacija postoji kako bi olakšala život pacijentima i uštedela im vreme, dok s druge strane zdravstvenim radnicima pruža dragocen uvid u zdravlje pacijenata, pomaže da se zahvaljujući ogromnoj bazi podataka izvuku zaključci o javnom zdravlju građana Srbije, osmisle programi prevencije i lečenja.
Svi sistemi koje smo implementirali u zdravstveni sistem Srbije predstavljaju ogromnu bazu znanja za zdravstvene radnike, studente, buduće radiologe.
- Sistemi se, naravno, neprekidno unapređuju u saradnji i u skladu sa potrebama pacijenata, zdravstvenim radnicima, svetskim trendovima u oblasti zdravstva, a u stalnoj komunikaciji i saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje – istakao je Rančić na konferenciji Data Science u Beogradu:
– Zahvaljujući svim ovim sistemima, otvara se prostor za korišćenje još naprednijih rešenja iz oblasti veštačke inteligencije u dijagnostici i lečenju pacijenata i dalji razvoj telemedicine.
Digitalizacija zdravstva sa implementacijom prvih zdravstvenih informacionih sistema u Srbiji je počela 2008. godine, dok se 2016. započelo s umrežavanjem zdravstvenih ustanova u jedinstveni sistem. Proces digitalizacije prepoznat je kao jedan od najvažnijih državnih projekata i definisan je Programom digitalizacije u zdravstvenom sistemu od 2022. do 2026. godine.
(Telegraf.rs)
Video: Podkast "Glasno", EP 4: Gost Nemanja Dević
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.