Dijabetička retinopatija je jedna od komplikacija šećerne bolesti: Simptomi su gotovo neprimetni

Dijabetes povećavaju rizik od raznih drugih oboljenja, pa i od razvoja bolesti oka. Zbog dijabetesa, svi segmenti oka mogu biti zahvaćeni ako osoba ne vodi računa o svom zdravstvenom stanju. Upravo je zbog toga veoma važno obavljati oftamološke preglede.

- Šećerna bolest (dijabetes), može zahvatiti različite delove oka i izaziva brojne probleme sa vidom kao što su: promene u dioptriji, povišen očni pritisak i katarakta. Ipak, najčešće oboljenje je dijabetesna retinopatija, koja se javlja kod više od 85 odsto dijabetičara i predstavlja jednu od najozbiljnijih komplikacija dijabetesa.

Preporučujemo

Ove promene nastaju postepeno, pa što duže traje dijabetes, to je veća mogućnost da se ova bolest oka javi - kaže za Telegraf oftamolog dr Aleksandra Eger, zaposlena u Acibadem Bel Medicu.

Foto: Belmedic.rs

Prema rečima naše sagovornice, u osnovi bolesti dolazi do oštećenja normalnih krvnih sudova, što onemogućava normalnu prokrvljenost i ishranu mrežnjače. Boreći se protiv toga, organizam stvara nove nekvalitetne krvne sudove koji su skloni propustanju tečnosti i krvi u okolno tkivo.

- Dolazi do stvaranja ožiljaka i traka (membrana) na površini mrežnjače, što može uzrokovati i pojavu ablacije retine. Krvni sudovi mogu da se stvaraju i šire ka dužici, što dovodi do pojave sekundarnog glaukoma - objašnjava dr Eger.

Na pitanje koji su simptomi dijabetičke retinopatije, doktorka odgovara:

- Promene na očima nastale kao posledica dijabetesa mogu biti različite sve do uznapredovale faze bolesti (proliferativne dijabetesne retinopatije). Promene mogu dugo, neprimetno napredovati i izazvati značajna oštećenja vida zbog krvarenja. Ukoliko se bolest ne otkrije i ne leči na vreme, vodi ka trajnom gubitku vida, odnosno slepilu. Stoga je važno naglasiti potrebu za redovnim kontrolama očnog dna kod pacijenata sa dijabetesom, kako bi se što ranije krenulo sa lečenjem.

Neki od prvih simptoma koje pacijent može primetiti su pad vidne oštrine i iskrivljena slika (usled dijabetičke retinopatije), ali i nagli pad vida (usled krvarenja u staklastom telu) što pacijenti primećuju kao zavesu koja se pomera ili mrlju koja pliva u oku. Pojava ovakvih simptoma zahteva hitan odlazak očnom lekaru - apeluje oframolog.

Vrste dijabetičke retinopatije

Kako kaže doktorka Eger, neprolifiratinvna dijabetička retinopatija je najčešći tip dijabetičke retinopatije.

- To je najranija faza u razvoju bolesti. Obično se javlja posle osam do deset godina trajanja dijabetesa. Promene na retini ne daju nikave simptome - vid je potpuno normalan. Lekar na pregledu može utvrditi postojanje dijabetičkih promena na krvnim sudovima retine u smislu proširenja, sitnih krvavljenja i lokalizovanih otoka mrežnjače. U zavisnosti od stanja na krvnim sudovima oftalmolog će ili preporučiti češće kontrole ili napraviti plan za lasersko lečenje - objašnjava dr Aleksandra Eger.

Pored neprolifiratinve dijabetičke retinopatije, postoje i proliferativna dijabetička retinopatija i dijabetična makulopatija.

- Usled težih promena na krvnim sudovima delovi retine nemaju adekvatnu ishranu. Iz tog razloga dolazi do stvaranja novih krvnih sudova. Ovi novostvoreni krvni sudovi su slabijeg kvaliteta od normalnih i oni se najčešće stvaraju ili na površini retine, u staklastom telu ili čak na dužici. Zbog lošijeg kvaliteta zidova ovih krvnih sudova vrlo lako dolazi do krvavljenja u okolna tkiva. Ova krvavljenja dovode do pojave zamućenja u staklastom telu ili do težih poremećaja vida.

Krvni sudovi koji prerastaju u dužicu mogu dovesti do povećanja očnog pritiska (sekundarnog glaukoma). Krvni sudovi koji se stvaraju na retini mogu dovesti do stvaranja ožiljaka na retini koji svojim skvrčavanjem mogu dovesti do ablacije retine - ističe naša sagovornica.

Shutterstock

Doktorka Eger detaljno objašnjava i šta je dijabetična makulopatija:

- Promene u žutoj mrlji mogu nastati u sklopu proliferativne dijabetičke retinopatije, ali se može javiti i kao samostalna promena. Tada dolazi do otoka i promena u žutoj mrlji sa poremećajem centralnog vida. Simptomi su vrlo slični kao kod degeneracije žute mrlje. Lečenje dijabetesne retinopatije je složeno i dugotrajno, a što se duže čeka sa lečenjem sve je teže postići zadovoljavajući rezultat.

Bolest se leči, u zavisnosti od toga koliko je gusto krvarenje, na tri načina:

• laser fotokoagulacijom
• ubrizgavanjem anti VEGF injekcije u oko
• operativnim putem (vitrektomija)

Nekim studijama je dokazano da se kod 95 odsto pacijenata može izbeći slepilo uz redovne kontrolne preglede, jednom godišnje čak i ako nema nikakvih promena.

Faktori rizika za nastanak dijabetičke retinopatije

Doktorka Aleksandra Eger ističe da postoje faktori koji se mogu kontrolisati, a ovo su samo neki od njih:

• Redovna kontrola šećera u krvi
• Redovna kontrola krvnog pritiska
• Redovna kontrola holesterola u krvi
• Održavanje dobre telesne težine, zdrava ishrana i fizička aktivnost
• Prestanak pušenja
• Redovni godišnji oftalmološki pregledi očnog dna (retine).

Međutim, postoje i faktori na koje osoba ne može da utiče, te doktorka izdvaja sledeće:

• Dužina trajanja dijabetesa. To je najznačajniji faktor u nastanku dijabetične retinopatije
• Godine života utiču na progresiju dijabetičke retinopatije

Držanje šećera u krvi pod kontrolom je značajno za prevenciju oboljenja oka od dijabetasa i nastanka drugih komplikacija. Rano otkrivanje promena i njihov tretman su od neprocenjivog značaja za kontrolu bolesti.

(Telegraf.rs/PR)